1,2 miliona građana Srbije razmišlja da ode iz zemlje! Od toga su 450.000 mladi od 18 do 29 godina

Zašto mladi iz Srbije odlaze u inostranstvo i zašto se ponekad vraćaju

Nataša Pavlović ima 26 godina, diplomu osnovnih i master studija molekularne biologije i dve godine je bliža zvanju doktorke nauka.

Kofere je spakovala 2016, nakon studija u Beogradu i krenula put Švedske, na petogodišnji doktorat.

Bavi se molekularnom biologijom kancera jetre i iz ove severnoevropske zemlje ne planira da se vrati.

Za odluku da prvo ode, a onda i da se ne vrati – kriv je odnos prema nauci u Srbiji, kaže Nataša za BBC na srpskom.

Nataša je samo jedna od brojnih mladih koji su otišli i ne planiraju da se vrate.

Vrli novi svet

Početkom godine, istraživanje rađeno na 11.000 studenata pokazalo je da svaki treći student planira da ode u inostranstvo posle završetka sudija, a da polovina njih ne razmišlja da se vrati.

Drugo istraživanje, koje je tokom jula sprovela organizacija Srbija 21, pokazuje da 1,2 miliona građana Srbije razmišlja da ode. Od ukupnog broja onih koji bi da odu, gotovo polovina ne planira da se vrati.

Kofere bi da spakuje 450.000 mladih – 36 odsto ispitanika uzrasta od 18 do 29 godina.

Mnogi od njih ne planiraju povratak.

Nataša Pavlović kao razlog za ostanak u „belom svetu“ navodi stanje nauke i mogućnost nastavka karijere.

„Nauka u Srbiji nije ni na jednoj listi prioriteta. Čak i u najboljem slučaju da sam dobila doktorandsku poziciju u nekoj beogradskoj laboratoriji, perspektiva je daleko ispod onoga što želim“, priča Nataša za BBC na srpskom.

Ona nije odlučila koju će poziciju tražiti nakon doktorata, ali je sigurna da će naći prostor za sebe u Švedskoj ili nekoj drugoj zemlji zapadne Evrope.

„Na osnovu sadašnje slike i pozicije nauke u Srbiji, ne verujem da će se u narednim godinama stvoriti uslovi u kojima će biti moguće graditi karijeru u ovom polju“, kaže Nataša.

S druge strane, dodaje da je Srbija u velikoj meri izolovana od evropskih i svetskih mreža u oblasti nauke, što dodatno ograničava mogućnost nastavka karijere.

Bolji standard i uređeno društvo

Oni koji su u istraživanju organizacije Srbija 21 izjavili da razmišljaju o odlasku, za to uglavnom navode ekonomske razloge.

„Pre svega standard, bolja plata, mogućnost zaposlenja, mali procenat njih navodi i uređenu državu“, priča za BBC na srpskom Nenad Konstantinović iz organizacije Srbija 21.

Slično istraživanje je tokom leta sprovedeno i u dijaspori. Učestvovalo je 2.200 ispitanika, a čak 46 odsto njih je navelo da ne planira da se vrati.

„Kada ode u penziju, planira da se vrati trećina njih, ali na ključno pitanje – da li vide život svoje dece u Srbiji – 90 odsto njih odgovorilo je negativno“, priča Konstantinović.

Precizni podaci o tome koliko trenutno broji srpska dijaspora – ne postoje.

Pominju se brojke od dva ili tri, pa čak do pet miliona ljudi.

Oni koji žive u inostranstvu imaju i drugačije razloge za ostanak, od onih koji tek planiraju da odu.

„Ljudi koji su već u inostranstvu kao razloge za ostanak navode pre svega perspektivu, izvesnost, sigurnost, bezbednost, uređenu državu i sistem u kome znaju šta mogu da očekuju.

Ukoliko imate obrazovanje određenog nivoa, znate gde možete da se zaposlite i kakva će vam biti plata.

U Srbiji, kada završite studije, ne znate da li ćete uopšte naći posao, a kamoli kako ćete biti plaćeni“, objašnjava Konstantinović.

Iz Srbije ne odlaze samo visokoobrazovani, već i svi drugi radnici, naročito visoko kvalifikovani.

Svako ko u Beogradu koristi javni gradski prevoz, trpi posledice toga, pošto je zimski red vožnje dočekan uz manjak od oko 200 vozača autobusa.

Najviše odlaze u Nemačku, Austriju i Sloveniju, gde dobijaju i četiri puta više plate.

Situacija je ista i sa medicinskim osobljem. Oni se poslednjih godina upućuju najviše ka Nemačkoj, a sve je beći broj studenata medicine, ali i medicinskih sestara na početku karijere koji uče nemački jezik.

Odlazak u ovu zemlju još više bi mogao da podstakne novi nemački zakon o useljeništvu.

Prema najavama, zakon koji stupa na snagu 1. januara 2019. godine, liberalizovaće mogućnost dobijanja zaposlenja u Nemačkoj radnicima sa Zapadnog Balkana.

Kako prenosi agencija Anadolija, od 1. januara do 30. juna ove godine u Nemačkoj je zaposleno 144 medicinskih sestara i tehničara iz Srbije.

Prošle godine u Nemačkoj je posao našlo 439 medicinskih radnika iz Srbije.

Među onima koji odlaze su i varioci, te građevinci.

Konstantinović kaže da, kada je o mladima reč, neće otići svi koji planiraju. Međutim, svi oni ne osećaju nikakav kontakt sa državom, nemaju poverenje u nju, niti u njene institucije, ne vide perspektivu u domovini i zato razmišljaju da odu.

„Ti ljudi neće raditi na tome da naše društvo postane bolje. Devedesetih godina je jedan deo mladih odlazio, ali je drugi ostajao i pokušavao nešto da promeni i na kraju donekle u tome i uspeo.

Danas mladi kao odgovor na situaciju koja nije dobra nalaze da odu, a ne da se angažuju da naprave neku društvenu promenu. To je ono što treba da se menja“, dodaje.

Jedan od onih koji bi da ostane

Aleksandar Jakovljević je među onima koji su se vratili.

On je Natašin vršnjak i u inostranstvu je proveo šest godina.

„Otišao sam u Ameriku 2010, da završim četvrtu godinu srednje škole. Zatim sam upisao studije u Njujorku, pa master u Nemačkoj i pre nešto više od dve godine, u septembru 2016, vratio sam se u Srbiju“, prepričava Aleksandar za BBC na srpkom put kojim se kretao u inostranstvu.

Imao je prilike da ostane i u Americi i u Nemačkoj, ali i razloge da to ne uradi.

„Tamo nisam mogao da se bavim onim čime sam želeo, prepoznao sam Srbiju kao mesto koje će se tek razvijati i gde svi mi možemo da budemo pioniri razvoja. Ljudski kapaciteti u modernom poslovanju ovde su nedovoljno razvijeni.

Mislio sam da ovde imam više prilike da razvijam nešto novo, umesto da budem deo nekog postojećeg sistema“, kaže Aleksandar.

Nakon manje od godinu dana se zaposlio i kaže da nije razočaran što se vratio.

„Ukrašću izreku prijatelja – moja druga najbolja životna odluka je što sam odlučio da se vratim, a moja prva najbolja životna odluka je što sam odlučio da odem“, kaže.

Prema Aleksandrovim rečima, ljudi koji se iz inostranstva vrate u Srbiju se uglavnom razočaraju jer ne znaju šta ih čeka po povratku.

„Ljudi koji se vraćaju često zaborave kako ovde stvari funkcionišu, pa doživljavaju šokove.

Ja sam svakog leta bio u Srbiji na praksi i znao sam gde se vraćam. Zato mi je prilagođavanje bilo lakše“, dodaje Jakovljević.

Iz Nemačke u Srbiju – ima i toga

Natašin i Aleksandrov vršnjak je i Florijan Langof.

Za razliku od brojnih mladih iz Srbije koji hrle put Nemačke, on je odlučio da ide u suprotnom smeru. Privremeno.

Iza sebe ima master iz ekonomije, rad u banci i „ludu“ odluku – da studira medicinu u Srbiji.

Želeo je internacionalno iskustvo i smireniji život od onog u Nemačkoj ili drugim zemljama Zapadne Evrope. Prvu godinu je završio u Rumuniji, sada je u Novom Sadu i misli da će tu ostati do kraja studija.

„Ovdašnje škole medicine su vrlo cenjene u Nemačkoj. S druge strane, u Nemačkoj je malo mesta na fakultetima medicine. U čitavoj zemlji imamo oko 10.000 mesta, a na početku svakog letnjeg i zimskog semestra prijavi se oko 150.000 ljudi“, priča Langof.

Kao prednost studiranja u Srbiji navodi kvalitetnu nastavu, ali i jeftine studije.

„Ljudi su druželjubivi, dobri, govore engleski, predavanja su kvalitetna, sve to me zadržava ovde.

I, znate, medicinski radnici iz Srbije su vrlo traženi u Nemačkoj“, kaže Langof.

Za sada nije u potpunosti siguran da li će završiti studije u Srbiji ili će se nakon druge godine vratiti u Nemačku.