Balašević: Svako može biti infantilan i priglup, ali ne može svako biti predsednik ili premijer
Balašević je rekao i da je lično počeo da sumnja u “narodnu mudrost”, a usput se uverio da narod čiji je savremenik nije uspeo da smisli ni neka sasvim jednostavna rešenja
Đorđe Balašević govorio je za hrvatski Večernji list o svojoj novoj knjizi “Knjiga koje nema”, predstojećim koncertima ali i o “prećutkivanju” uspeha njegovih koncerata.
“Malo što je bilo tako lako kao napisati ovu knjigu. Ništa nije trebalo izmišljati, svega toga trebalo se jednostavno setiti. Već dugo čini mi se da mi Neko došaptava stihove koji usfale, ali bez brige, tu tajnu ne bih mogao odati sve i da hoću, jer ona definitivno nije u meni, nego u tom Šaptaču. Odavno sam raščistio s tim da je moja mala misija jedino u tome da osluškujem šapat s nebesa, oni s manje mašte to bi verovatno nazvali intuicijom, ali, kako god da ga nazovemo, taj je osećaj već dugo moja jedina strategija. Možda me je pre 40-ak godina onaj prvi ringišpil popularnosti malo i ošamutio, ali čim sam donekle ukrotio svog drvenog konjića, shvatio sam da se svet ne vrti oko mene, nego se ja vrtim unutar tog sveta, i počeo sam uočavati i razaznavati lica u šarenoj gomili. Od one večeri kad sam prvi put otpevao “Protinu kćer” u Kutiji šibica, sve moje pesme imaju adresu, a tako je i s ovom knjigom. Strpljivo je čekala svoj red. Ako sam ikog od onih koji me znaju uspio iznenaditi nakon svih ovih godina, smatram to velikim komplimentom. Mislim da bi ih pre iznenadilo da konačno nisam zapisao ovu priču. Ostaje mi samo da se nadam da im je bila potrebna kao što je bila potrebna meni, a iznenađenja su, uostalom, pomalo precenjena. Svaka šuša te može iznenaditi, ali samo te naročite šuše mogu iznenaditi ugodno…”, rekao je kantautor.
On je govorio i o reakcijama na pesmu “Dno dna” koju je objavio prošle godine.
“Nisam sve to učinio namerno, ali već u “Kalendaru u živo” objašnjavao sam publici tu i tamo da su te večeri u “Sigurnoj kući”, što se tiče politike i aktuelnosti. Tako je i ova “bajka” definitivno “Sigurna knjiga” za sve žrtve medijskog nasilja i terora. Već je i ono spuštanje na dno dna bilo na ivici dobrog ukusa. Više me zabrinulo što su se mnogi stihovi iz te pesme mogli primeniti na mnogo širi prostor od onog kojem je namenjeno. To je kao kad se neki model automobila pravi s neznatnim izmenama za drugo tržište. Verzija tajkuna za hrvatsko tržište, s neznatnim izmenama u odnosu na srpsku verziju, ili nesposobni ministar za bosansko tržište, koji se od istog modela iz okolnih zemalja razlikuje jedino po dodatnoj opremi…”, rekao je Balašević u intervjuu za Večernji list.
Na pitanje kako tumačiti to da se sve što se ne sviđa okolini, pogotovo onoj oficijelnoj, danas jednostavno prećuti i da li je to to što se prave da nešto ne postoji manifestacija njihove moći ili inferiornosti, rekao je.
“Imao sam drugara iz gimnazije kojeg je na našem davnom putovanju na more crvena lampica koja se palila na fići užasno nervirala pa ju je na benzinskoj pumpi “Marsonija” jednostavno odvrnuo, i gotovo. Naravno, ta je lampica signalizirala da se akumulator ne puni i auto je za nekoliko sati stao usred mračne Bosne, ali sve se to srećom dogodilo u vreme kad je u Bosni bilo mračno jedino kad Mesec zađe za oblake. O. K., svakom se može dogoditi da bude infantilan, ishitren i priglup, ali ne može se svakom dogoditi da bude predsednik države ili premijer, u tom slučaju žaruljice se ipak moraju malo promišljenije odvrtati. Uoči prethodnog koncerta u beogradskoj areni pojavilo se u eteru “Dno dna” i zbog toga se niko iz medija nije usudio tražiti akreditaciju. Pazi: niko. Nijedna jedina akreditacija za prepunu i za dan rasprodatu dvoranu. Ali, ne želim time sebe predstavljati kao žrtvu. Taj sam put izabrao sam i događalo mi se i u vreme Miloševića da održim 14 koncerata zaredom u Sava centru, a da u medijima o tome ne bude ni reči, pa me to nije ugasilo ni u Splitu, ni u Tuzli, ni u Ljubljani, a ni u Beogradu, eto. Na dan kad o ovome razgovaramo internet je prepun fotografija Bistrookih koji su se okupili u redu za decembarske “Kalendare”. Pošto je u toku večita rasprava oko svečane novogodišnje rasvete, na društvenim mrežama u povodu tih slika pojavio se komentar da je Beograd konačno ponovno okićen na pravi način. Ako prećutiš da je neki bezvezni kantautor imao koncert, možeš ga jedino malo pecnuti, ali ako prećutiš da je 17 hiljada tvojih sugrađana te večeri bilo okupljeno negde, onda s tobom nešto nije u redu. I onda će se sav tvoj život svesti samo na odvrtanje žaruljica”, rekao je Balašević.
Balašević je rekao i da je lično počeo da sumnja u “narodnu mudrost”, a usput se uverio da narod čiji je savremenik nije uspeo da smisli ni neka sasvim jednostavna rešenja.
“Pa mogu samo misliti što je sve brljao po prošlosti. Narodne revolucije, narodni ustanci, preporodi, “novokomponovana” narodna muzika? Što ćeš više. Koja crna “starogrčka narodna poslovica”? Kao, svi Stari Grci baš su se tog popodneva našli pod maslinom da je smisle. A zapravo je to sebi u bradu promrmljao neki pripiti učitelj Sotiros zagledan u Sunce kroz mastiku u musavoj boci. Genijalci su oduvek bili tu da smišljaju, a narod je oduvek bio tu da prisvaja. Ili je “narod” bio samo smišljeni pseudonim nekog s imenom i prezimenom koji je želio izbeći neke tadašnje “autorske agencije” koje ti skidaju kožu s leđa pod izgovorom da te štite od samog sebe”, rekao je Balašević.
Izvor: Nedeljnik