Dojče vele: Vučićeva poseta Kosovu samo novi čin tužne predstave
Poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kosovu bila je samo još jedan čin tužne predstave, a izgleda da će teatar potrajati, ocenila je urednica Evropskog odeljenja Dojče velea (DW) Adelhajd Falke.
U tekstu o Vučićevoj poseti Kosovu i poslednjoj rundi dijaloga u Briselu, Falke je navela da “nedeljama skoro da nije bilo druge teme na Balkanu” a da je “vrhunac te inscenacije – na koju je pala i međunarodna javnost – trebalo da bude obraćanje predsednika Srbije meštanima (Kosovske) Mitrovice”.
“Najavljivan je istorijski govor, spekulisalo se da će tu biti naznačen pravac u kojem će se stvari odvijati, naime u pravcu pomirenja, normalizacije i mirnog suživota, ali od toga nije bilo ništa”, ocenjuje autorka i dodaje da je “nakon sedmica političke nade došao vikend hladnog otrežnjenja”.
“Dugo planirani nastavak dijaloga dvojice predsednika propao je u petak, a istorijski govor u Mitrovici bio je ponavljanje starih pozicija. Umesto novog pravca, Vučić je nastavio starim, uz velike reči: ništa od priznanja Kosova, ništa od korekcije granica”, dodaje se u tekstu.
Pitajući “šta se zbilo pa se naduvana očekivanja u dil dvojice predsednika raspršuju kao mehur od sapunice” i “da li se išta desilo iza kulisa ili je sve od početka bilo novi akt uobičajenog balkanskog teatra”, urednica DW navodi da je “istina da je kosovski predsednik, za razliku od beogradskog kolege, na unutrašnjem planu pod enormnim pritiskom” jer mu “i vlada i opozicija stavljaju klipove u točkove”.
Jasno je i da između Kosova i Srbije ima osetljivih tema koje valja razjasniti kako bi rešenje bilo moguće. Kosovo hoće pre svega jedno: priznanje, to jest sklanjanje srpske blokade na putu u UN. Srbija sa druge strane želi da reši stvar čuvajući obraz kako bi napredovala ka EU. To je svima jasno.
Ali između je niz koraka. Šta je sa pravima manjina? Zaštitom crkava i kulturnih spomenika? Korišćenjem prirodnih resursa na severu Kosova? Ta lista može da se nastavi u nedogled, dodaje se u tekstu.
Ali, navodi se, kako to da dvojica predsednika prvi put teže konkretnom rešenju a onda na prvoj krivini izleću sa puta kompromisa, potpuno suprotno premijerima Grčke i Makedonije koji su pokazali da je moguće proći i kroz oštrije krivine.
Uz ocenu da stanovništvo ne može biti pripremljeno na rešenje ako njihovi lideri nisu spremni da zajednički brane zajednički koncept ili da makar vuku na istu stranu autorka ocenjuje da je “tužnoj predstavi samo je dodat još jedan čin koji ide preko leđa običnih ljudi, podstiče emocije i strahove”.
Podsećajuči da su u nedelju na Kosovu napadani novinari iz Srbije, autorka piše da bi “umesto raspirivanja, klimu etniziranog straha i nasilja trebalo razvejati” ali su, kako se dodaje, “za to potrebni lideri koji su odlučni u odbrani demokratije, a ne u rabljenju nacionalističke retorike koja produbljuje stare rovove”.
Ostaje nada u intenzivno evropsko posredovanje oko kojeg se trudi Federika Mogerini. Ulazi se u cajtnot, na proleće su evropski izbori pa se ne da ni prognozirati šta će biti posle. Uz to već dugo gasne nekada blještava privlačnost EU kojom bi se mogao isposlovati kompromis.
Pitanje je da li su akteri potpuno digli ruke od koncepta prema kojem je rešenje neophodno što pre.
Vučić je u Mitrovici ponovo govorio ne o mesecima, već o godinama i decenijama. Bez političara iz Beograda i Prištine – pogotovo bez Vučića koji u Srbiji ima svevlast – neće biti napretka. Možemo se pripremiti za još drame, jer hepi end ove predstave još nije na vidiku, a niko ne zna koliko činova ima do kraja, ocenjuje DW.
Izvor: Beta