Milica Eseš Pinter: Sumnjam da bi Čika Pera, da je danas živ, dizao bilo kakav spomenik, pa i samom sebi, a da u istom tom momentu u bolnicama vraćaju kući decu, jer nemaju anestezije za operaciju.

Milica Eseš Pinter: Sumnjam da bi Čika Pera, da je danas živ, dizao bilo kakav spomenik, pa i samom sebi, a da u istom tom momentu u bolnicama vraćaju kući decu, jer nemaju anestezije za operaciju.

Kralj Petar I Karađorđevic ostao je upamćen kao tih, skroman i dobrodušan čovek.

Došao je na vlast posle Majskog prevrata, odnosno nasilnog skidanja poslednjeg kralja iz dinastije Obrenovića. U samoj organizaciji ovog događaja učestvovao je vrlo malo, bio je jedini logičan izbor posle haosa koji je trajao za vreme Aleksandra Obrenovića.

Da li je cela priča bila ili nije bila nameštena od strane velikih sila, bespotrebno je da raspravljamo.

Narod ga je voleo, zvali su ga Stari kralj i Čika Pera, bio je blage naravi, njegov dom bio je skroman, sa skromnim pokućstvom i još uvek živi priča koja kaže da je umro na običnom, vojničkom krevetu.

Ako čitate iz hrvatskih izvora o njemu, pročitaćete takođe mnogo lepih stvari. O njegovoj tolerantnosti, blagosti i čestitosti.

Bio je oženjen crnogorskom princezom Zorkom i sa njom je imao petoro dece.

Kad je udavao kćer, kako od svojih skromnih prihoda nije imao za opremu, tražio je zajam. Da, kralj je tražio zajam, nije mu palo na pamet da “uzme” odnekud.

Njegova kruna bila je izlivena od bronze sa Karađorđevog topa.

Ima još dosta zanimljivosti i verujem da nije sve bilo baš idealno, ali Petar I Karađorđevic, za mene lično, je jedna svetla figura u srpskoj istoriji. Retko svetla, jer daleko više imamo mraka.

Sumnjam da bi Čika Pera, da je danas živ, angažovao Keep Light, sumnjam da bi imao direktorku muzičke fontane, sumnjam da bi farbao, pa peskario krstove po gradu i napokon, sumnjam da bi dizao bilo kakav spomenik, pa i samom sebi, a da u istom tom momentu u bolnicama vraćaju kući decu, jer nemaju anestezije za operaciju.

Sumnjam da bi ikad dozvolio da mu narod gladuje, mrzne se i svakodnevno izvršava samoubistva, jer ne vidi izlaz.

Sumnjam da bi dozvolio besramnu krađu, siromašenje i sramoćenje svoje zemlje.

Nema ova priča veze sa istorijom ili geografijom, koliko ima veze sa čašću. Čast je ono čega više nema.

Pa ako je nema, onda je svako dizanje obeležja časnima, od strane nečasnih, u najmanju ruku neumesno.

Ako ništa drugo, bar ćutite. To što bacate u svoje blato ono malo svetlog što je bilo, ne čini vas manje blatnjavima.

Milica Eseš Pinter: Sumnjam da bi Čika Pera, da je danas živ, dizao bilo kakav spomenik, pa i samom sebi, a da u istom tom momentu u bolnicama vraćaju kući decu, jer nemaju anestezije za operaciju.