One su vratile Jugoslaviju u naše garderobere: „Mene nosi ta ideja – i dalje smo naši”
Kako su dve prijateljice razvile modni koncept koji spaja zemlje Balkana.
Ovaj garderober pun je šarenih startasica iz Hrvatske, čuvenih patika koje je nosila cela Jugoslavija i koje su uvek podsećale na leto i špartanje na moru.
Na policama su i dobro poznate borosane i boromine, platnena obuća svih radnica nekadašnje Juge.
Majice i dukserice iz Srbije krasi print Jugošik, a rančevi su iz stigli iz Slovenije.
Sve ovo može da se fotografiše i nekim od polaroid aparata, kojih ima u nekoliko boja. Fotografija odmah izlazi iz aparata i ima onaj čuveni šmek – prepoznatljivi beli okvir.
Ne, ovo nije garderober jedne studentkinje i njene majke iz Novog Sada, Vukovara ili Mostara iz 80-tih godina prošlog veka.
U pitanju je, zapravo, prodavnica u Beogradu koju je osmislila balerina i jugonostalgičarka Jovana Mirosavljević, koja kaže:
„Moja priča je ona klasična eks Ju. Želela sam da okupim brendove iz stare Jugoslavije. Ovo je moj način da ta ideja nastavi da živi.”
Ona je vratila startasice u Beograd
Jovana je studirala na FDU, a zatim otišla na baletsku akademiju u Kanu. Igrala je u Narodnom pozorištu, a zbog posla je proputovala celu bivšu Jugoslaviju, Evropu i Ameriku. Živela je u Splitu, Rijeci, Zagrebu, a onda se vratila u Beograd.
U Jevremovu 25 donela je sve što joj se dopalo. Ovo tako nije samo prodavnica, već lifestyle concept store, koji spaja umetnost, ali i modu, dizajn i arhitekturu.
Ona je vratila i startasice u Beograd. Objašnjava kako je osmislila koje će brendove zvati:
„Iskreno, nisam tražila po zemljama, da bih morala da imam dizajnera iz svake eks Ju republike. Još nemam dizajnere iz svih zemalja, ali polako sklapam čitavu mapu.”
„Birala sam po modelu ‘sviđa mi se – ne sviđa mi se’ i onome što meni nedostaje, šta bih ja volela da imam gde da kupim i nosim.”
Znala je da će startasice biti dočekane sa oduševljenjem u Beogradu, jer su ljudi decenijama obožavali da ih nose, a pravo iz njene prodavnice preplavile su i društvene mreže.
Pored borosana, radničkih patika žena iz fabrika širom Juge, tu su i boromine. I jedne i druge su poslednjih godina pravi hit, pa ih žene nose kao autentični modni detalj.
Nisam baš sigurna šta su boromine, pa mi Jovana objašnjava.
„To su zapravo redizajnirane borosane koje imaju platformu.
„Osnovno je kod borosana što su toliko udobne, zato su i radnice mogle da ih nose satima. Boromine je napravila umetnica koja je nosila borosane, a onda predložila da se malo poboljšaju, da bi bile još udobnije. Fabrika se oduševila i dozvolila joj da kreira sopstvenu verziju – boromine”, objašnjava Jovana.
„Mene nosi ta ideja – i dalje smo naši”
Negde u vreme kada je Jovana pokrenula svoj posao, njena najbolja prijateljica je smišljala brend, koji je imao istu temu – Jugoslaviju – ali iz malo drugačije perspektive.
Ognjena Ratajac je grafički dizajner, a dugo je radila kao stilista. Dizajnirala je komade koji su odisali duhom nekadašnje mode, a bili su inspirisani filmom „Ljubav i moda”, kada su se žene lepše i romantičnije oblačile. Kada je želela da počne nešto svoje, shvatila je da su svi uvek obožavali njene reklamne majice.
„Želela sam zapravo da napravim portal koji bi geografski obuhvatio ceo prostor bivše Jugoslavije.
„Krenula sam sa tim majicama koje su imale natpis Jugošik i bila sam jako svedena – bela majica, sivi duks.
„Ispostavilo se da se jako sviđaju ljudima, a Jugošik je postao modni brend dok nisam ni gledala.”
Ognjena i jeste i nije jugonostalgičarka.
Ne želi da se vraća i slavi politiku koja je tada bila, ona je ne interesuje:
„Ono što ja obožavam u Jugoslaviji jeste ideja jednog velikog zajedničkog prostora.
„Stalno slušam te priče iz Juge – kako se išlo u Hrvatsku na more, kako su Slovenci uglađeni. Ja sam poreklom iz Bosne, znam šta je ona, a cela rodbina mi je u Makedoniji.
„Mene nosi ta ideja – i dalje smo naši.”
Jovana dodaje – „i mene”.
Ognjena kaže da to vidi i sada, da svi čitamo vesti iz drugih republika, kao da se to dešava u našoj zemlji.
Zato njen brend nije „o prošlosti, već o sadašnjosti i budućnosti”.
Jugoslavija u jednom restoranu u Njujorku
U Jevremovu 25 tendenciozno i zbog Jugošika, ali i Jugo – šmeka, dolaze masovno stranci. Gugluju prodavnicu i traže tu specifičnu odeću za koju veruju da se nekad nosila.
Baš tako se proširio i Jugošik, priča Ognjena:
„Ljudi mi šalju fotografije mojih majica koje su snimljene u svim krajevima sveta.
„Drugarica mi je baš javila da je videla da je nosi devojka u restoranu ‘Kafana Njujork’ u Njujorku. Pomislila je da je naša, ali ne. Zapravo joj je majicu kupio momak, poreklom sa Balkana.”
Stranci dolaze zbog Juge, a mladi zbog popularnosti.
„I klincima se koncept dopada. Celog septembra je bila navala srednjoškolaca”, kaže Jovana.
„Ispostavilo se da im je jedna profesorka fizičkog zadala da svi moraju da imaju startasice, obične bele.
„Ne znam da li je nastavnica samo jugonostalgična ili i ona zna da se u Jugi na fizičkom uvek nosio startas.”
Izvor: BBC