Završen 16. Međunarodni kongres slavista

BEOGRAD- Svečanom ceremonijom, u amfiteatru na Filološkom fakultetu, juče je zatvoren 16. Međunarodni kongres slavista, na kojem je posebna pažnja bila posvećena međukulturalnim i međuliterarnim vezama slovenskih jezika, književnosti i kultura, digitalizaciji i modernizaciji.

Na svečanosti, organizatori su dodelili zahvalnicu ministru kulture i informisanja Vladanu Vukosavljeviću, koji je izjavio da je Kongres slavista izuzetan i pruža priliku da da se slavisti okupe na jednom mestu, razmene iskustva, konstatuju koja su otvorena pitanja, uporede svoje naučne radove, saznaju nešto više i doprinesu nauci kojom se bave.

“Teško je iskazati u dovoljnoj meri značaj ovakvih kongresa. Mislim da je Kongres završen uspešno, a prema informacijama koje imamo bila je radna atmosfera, radilo se puno, bilo je dosta dobrih iskoraka”, kazao je Vukosavljević.

Dodao je da veoma puno znači to što se Kongres, na kojem se okupilo 1.000 slavista iz 43 zemlje, održao baš u Beogradu i naveo da posebno značenje ima za našu nauku – srbistiku.

“Naši naučnici, profesori i stručnjaci imali su prilike da na samom vrhu svoje nauke predstave svoje radove, razmene iskustva, da se izmere sa kolegama iz inostranstva i da naprave dalje korake kako iz slavistike globalno, tako i iz srbistike”, kazao je Vukosavljević.

Prema njegovim rečima, ovim Kongresom je i srbistika dobila značajan impuls, značajan novi podsticaj za rad i razvoj.

Ministar je kazao da Kongresi ovog tipa ohrabruju i mlade stručnjake i mlade naučne radnike i studente, da se ozbiljnije pozabave i opredele da se bave ovakvom naukom, iako danas to nije moderno.

“Jedan od ciljeva i smisla ovakvih kongresa jeste da se mladi ljudi ohrabre da se bave ovom naukom i da vide da i za njih ima mesta i u našoj zemlji i u celom svetu”, naveo je.

Upitan za položaj srpskog jezika, Vukosavljević je kazao da je kvalitet jezika i govora, pogotovu govora, ugrožen banalizacijom duha kulture i duha vremena.

“On je standardizovan i ima posebne norme, međutim primećujemo svi koji se time imalo bavimo da se jezik kvari, da se pojavljuje veliki broj tuđica, da dolazi do banalizacije jezika, pogotovu u javnom i medijskom prostoru”, kazao je ministar.

Kongres slavista počeo je u Beogradu 20. avgusta, a održavao se pod visokim pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, pokroviteljstvom Grada Beograda.

Za organizaciju Kongresa bili su zaduženi Međunarodni komitet slavista, Savez srpskih slavističkih društava, Međunarodni slavistički centar i Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.

Tokom sedam dana, svetski slavisti su predstavljali referate, održani su okrugli stolovi, tematski blokovi, koji su imali teme iz frazeologije, lingvistike, leksikografije, književnosti i folklora.

Kongres slavista održava se na pet godina, a sledeći će biti održan 2023. godine u Parizu.

Mladenović: Kongres prekretnica u odnosu prema našem jeziku

Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović ocenio je da je taj skup pokazao neraskidivu vezu među Slovenima.

Pozdravljajući učesnike i goste Beograda on je na svečanosti u Starom dvoru primetio da bi Kongres mogao da bude prekretnica u odnosu prema našem jeziku, kulturi i identitetu, što je, smatra, za Srbe, ali i za sve ostale slovenske narode veoma važno.

“Beograd ima bogatu istoriju, kako rušenja tako i građenja. Zajedno sa svima vama ove godine obeležavamo stogodišnjicu od završetka Prvog svetskog rata. Ovo zdanje i mnoga druga, ovi zidovi bili su ugroženi, ali duh koji je u njemu vladao, duh slobode nije. Zato se nadam da ćete se vratiti u Beograd jer kao naši gosti istovremeno ste bili i domaćini”, rekao je Mladenović.

On je podsetio da je sledeći domaćin kongresa Pariz i poželeo da on bude jednako uspešan.

Mladenović je od organizatora dobio Povelju zahvalnosti za uspešnu saradnju i podršku u radu ovogodišnjeg kongresa, a ista priznanja dobili su i gradonačelnik Zoran Radojičić i zamenik gradonačelnika Goran Vesić.