Čudni odnosi Srbije i Makedonije: Činjenica je da je prethodna vlast Vučiću bila „milija i draža“

Životni standard najsporije raste u Srbiji i Makedoniji

Životni standard najsporije raste u Srbiji i Makedoniji

Skoro sve zemlje regiona uspešnije u podizanju kupovne moći svojih građana Gledajući 11 zemalja u regionu Jugoistočne i Centralne Evrope Srbija sa 16.089 dolara ima veći BDP po stanovniku (računato po snazi kupovne moći – PPP) samo od Albanije, Bosne i Hercegovine i Makedonije.

Piše: Miloš Obradović

S druge strane životni standard Rumuna je za 60 odsto veći nego u Srbiji, Hrvata 63 odsto, a Bugara 44 odsto. Poljaci recimo imaju BDP po stanovniku (PPP) skoro dvostruko veći nego stanovnici Srbije. Ono što je problem je što u poslednjih pet godina, mada to važi za celu prošlu deceniju, taj jaz između zemalja u regionu se povećava, umesto da se smanjuje.

Čudni odnosi Srbije i Makedonije: Činjenica je da je prethodna vlast Vučiću bila „milija i draža“
Screenshot

U prethodnih pet godina (računajući i 2018. u kojoj će Srbija imati rast od 4,2 odsto, što je najveći godišnji rast u prethodnih 10 godina) standard građana Srbije je rastao najsporije u regionu, izuzimajući Makedoniju. Naime, prema podacima iz oktobarskog Svetskog ekonomskog pregleda MMF-a, BDP po glavi stanovnika meren paritetom kupovne moći u Srbiji je od 2014. do 2018. povećan za 19,2 odsto, dok je u svim drugim posmatranim zemljama on bio preko 20 odsto, a samo u Makedoniji manje od ovog, 15,2 procenta.

U regionu je po stopama rasta standarda građana prednjačila Rumunija sa povećanjem BDP (PPP) po stanovniku od 31 odsto za pet godina i 46,5 odsto u poslednjih sedam godina. Zanimljivo je da su sve ostale zemlje, ne računajući Srbiju i Makedoniju, imale kumulativni rast ovog indikatora standarda između 22 i 24 odsto u toku prethodnih pet godina.

Prema analizi Fiskalnog saveta, BDP po glavi stanovnika Srbije u poslednjih pet godina porastao je za 10 odsto, a prosek regiona CIE za 20 odsto. Na komentare da je razlog sporijeg rasta Srbije fiskalna konsolidacija koja je trajala od kraja 2014. do kraja 2017. godine Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, objasnio je da tolika razlika ne može da se objasni fiskalnom konsolidacijom koju su uostalom prošli i Rumunija i baltičke zemlje koje su se ubrzo nakon toga vratile na visoke stope rasta.

Rast standarda građana prethodnih godina dovodi u pitanje i analiza Dragovana Milićevića, direktora Instituta za ekonomske analize i ekspertize. Prema njegovoj računici, u Srbiji nije došlo u prethodnih sedam godina do rasta potrošnje i to nominalno posmatrano prema kupovnoj snazi domaće valute.

„Kako je kumulirana inflacija u prethodnom sedmogodišnjem periodu bila 24,2 odsto realni rast potrošnje ne postoji, postoji realni pad. Kada se pogleda potrošnja u čvrstoj i međunarodno uporedivoj valuti, u evrima, situacija je gotovo identična, jer je spoljna kupovna snaga dinara gotovo potpuno pratila unutrašnji gubitak kupovne snage, jer je evro u 2011. vredeo 101,7 dinara, a u 2016. 123 dinara. Jačanje dinara u 2017. godini od 2,5 odsto u godini kada je inflacija bila 2,4 odsto, stvorila je lažnu sliku rasta potrošnje u evrima uz „gep“ od pet odsto“, objašnjava on dodajući da je pad potrošnje egzistencijalnih dobara od 2011. do 2017. oko milijardu evra, mereno cenama iz 2011. godine. Ipak računajući i potrošnju transporta, komunikacija, stanovanja i zdravlja ukupan rast potrošnje za poslednjih sedam godina iznosio je nešto manje od pet odsto u dinarima, odnosno 8,8 odsto u evrima. Takođe u ovom periodu smanjene su potrošene količine većine životnih namirnica. Ovde treba uračunati i podatak da je za poslednjih sedam godina smanjen broj stanovnika za skoro pola miliona, napominje Milićević, što je značajno uticalo na smanjenje potrošnje.

Korekcija BDP-a

Republički zavod za statistiku je za danas najavio objavljivanje preračunatih nominalnih bruto domaćih proizvoda od 2005. godine naovamo nakon što je uradio korekciju BDP-a za prethodne godine u kojim je povećan iznos bruto domaćeg proizvoda.

Izvor: Danas