Ilustracija: Balkanska, Foto: Pixabay, Youtube

Danko Marin: Svoga psa – džukela

Danko Marin: Svoga psa – džukela

Nikad i nigde primećen – jedan čovek odlazi u penziju: bar tu ga zapaziše!

Nije on ni neki čovek bio… Leming sindrom bio je on – ,,on“.

Opraštajući se od kolega na poslu – dobio je savet da obavezno nabavi psa za mirne penzionerske dane.

Čovek leming se klimanjem glave složio.

Poplašen, sleđen strahom pred novostvorenom slobodom nalazio se u šoku, bio mu je potreban bilo kakav autoritet da ga sledi. Kolege su znale da imaju leminga za kolegu. Vedri kolegosi sedoše za komp, potražiše sajt sa psićima beskućnicima i ekspresno je stigao od ,,LOVE DOG&LOVE DOGS“ kerić – idealni kompanjončić za ušuškane, idilične penzionerske dane.

Kučence je udobno raslo, odraslo u lepog mužjaka. Kao i svi psi počeo je da na kilometre oseća ženke u teranju što ga je teralo da napušta dom… Morao je odgovoriti na prirodni rodni zov majke prirode.

Psić veselić nije ni slutio kakvog džukca ima za vlasnika!?

Nešto kasnije je sveznajući poštar objašnjavao začuđenoj policiji šta je leming sindrom i da se sindrom kod nestale osobe bez osobnosti, identiteta – pojačao u starosti, te da je penzioner posle prijema pošiljke znao da krene za njim sledeći ga do treće ulice.

Drugarima iz pivnice poštar je ispričao još strašniju (komičnu?) priču: ne znam detalje…

Advertisements

Posmatrao sam čoveka, a ,,leming“ mi se provukao i nestao negde dehumanizovan, izgubljen u devoluciji: sledio je svoje ,,leminge“ – otišao njima!

Meni je žao, baš mi je žao još jednog beskućnog psa.

Danko Marin: Svoga psa - džukela
Napisao Danko B. Marin
Advertisements

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *