Ilustracija

“Gnev Božji” Aleksandar Vučić: On je tačno ocenio koliko smo parče dupeta spremni da damo

„Gnev Božji“ Aleksandar Vučić: On je tačno ocenio koliko smo parče dupeta spremni da damo

Milan Milenković: Malo korišćeni mozgovi

Srbi su, u to sam se uverio tokom mog, sad već dugog života, u stalnom bekstvu od činjenica i elementarne kauzalistike. Kad god smo mogli da zamenimo uzrok i posledicu, mi smo to i uradili, dok smo činjenice vazda tlačili našim ideologijama, našom verom i našim, od života oslobođenim, istinama.

„Gnev Božji“ Aleksandar Vučić: On je tačno ocenio koliko smo parče dupeta spremni da damo
Piše: Milan Milenković

Potreba građanina da bude infantilan, da nikada ne odraste, da od sebe odbaci svaku, ma i najmanju odgovornost, u oštroj je suprotnosti sa njegovim uverenjem da je baš on pozvan da bude gonič „rage historije“, kako bi rekao Majakovski. Ono prvo – odbacivanje odgovornosti – vidi se po stalnom traženju krivaca u svakome, osim u sebi. Kriv je Tito, kriv je Sloba, kriv je Tadić, kriv je Vučić… Za sve naše promašaje, za sve naše pogrešne izbore, za naše zapišavanje predaka i istorije, za našu tihu, podlu izdaju Kosova, koje smo izgubili „da ne bi ginula deca“, uvek je kriv neko drugi. Nikako da shvatimo, u tom begu od odgovornosti, da je svaki od naših „upropastitelja“ bio naš izbor. Birali smo Tita, birali Slobu, onda Koštunicu, pa Tadića i, na kraju, Vučića.

Drugosrbijanci danas peru ruke od Vučića, iako su mu, poput Vesne Pešić, pod rep duvali kad je na vlast dolazio.

Antikomunisti su, barem oni stariji, redovno glasali za Tita, valjda da UDBA ne otkrije da su antikomunisti u duši, a posle, kad je Maršal uginuo, ispostavilo se da niko nikad nije glasao za njega.

Ilustracija Balkanska
„Gnev Božji“ Aleksandar Vučić: Sami smo ga izabrali i sami stojimo u redu da iz njegove ruke dobijemo koricu hleba, posao, ili nekakvu pomoć

Odbijamo da shvatimo da su političari i državnici posledica unutrašnjeg života jednog naroda, njegovog tretiranja moralnih i ostalih normi, a da nikako nisu uzrok. Srbi danas imaju Vučića zato što su, od Nušićevog i Domanovićevog vremena, stajali u redu da dobiju dangu i da se gazdama u dupe uvuku. Na kraju su Sorabi i dobili onoga koga su prizivali sto godina.

Nikoga ni Tito, ni Sloba, ni Tadić, ni Vučić nisu načinili boljim ili gorim čovekom, boljim ili gorim ocem, sinom, mužem, ili prijateljem. Sami smo birali meru svog karaktera i – kad je dostigao donju tačku – pojavio se „Gnev Božji“, Aleksandar Vučić.

Prizvali smo ga sami, sami ga izabrali i sami stojimo u redu da iz njegove, ili ruke nekog od njegovih satrapa, dobijemo koricu hleba, posao, ili nekakvu pomoć. On je, za razliku od njegovih prethodnika, precizno i tačno ocenio koliko su naše potrebe male i koliko smo parče dupeta spremni da damo za njihovo zadovoljenje.

Nebeski narod Matije Bećkovića i Dobrice Ćosića najviše voli – vajdicu…

Advertisements

nastavite sa čitanjem OVDE

Kompletan tekst pročitajte na sajtu Radio 2M

Advertisements

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *