Foto: Twitter, Balkanska

Gordana Sekulić: Zašto je reakcija Sergeja Trifunovića u NS važna i zašto zaslužuje podršku svih građana Srbije

Gordana Sekulić: Zašto je reakcija Sergeja Trifunovića u NS važna i zašto zaslužuje podršku svih građana Srbije

Cela ova priča sa autonomašima i secesionistima je mnogo ozbiljnija od fb komentara mnogih koji takvo što zagovaraju i osnovno pitanje je kome sve odgovara i u čijem interesu je otcepljenje severnog dela Srbije, jer je svima jasno da su, uz objektivno nezadovoljstvo građana postupcima vlasti, kao osnovni pokretači teritorijalni interesi komšija (pogotovo Hrvata za koje mislim da su aktivni učesnici u ovoj ružnoj priči) ali i nekih članica EU kojima je cilj da preuzme Dunav kao strateški važnu reku.

Piše: Gordana Sekulić

Setimo se 2011. godine kada je donet Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju po kome je, pod pristiskom EU a najviše Mađarske koja je zapretila vetom na pridruživanje Srbije EU, dozvoljeno uključenje u proces restitucije i naknade štete i Nemcima, Mađarima i Hrvatima (i njihovim potomcima) za koje se utvrdi da nisu u ratu direktno učestvovali na strani nacista. Dolaskom na vlast EU poslušnika Aleksandra Vučića, događaju se opasne zamene teza te umesto da se podižu spomenici Srbima stradalim u Vojvodini podiže se, uz najveće državne počasti, spomenik podunavskim Švabama u Bačkom Jarku a, iako Agencija za restituciju insistira na odredbi zakona da imovina ne može biti vraćena pripadnicima stranih okupacionih snaga, “nezavisni sudovi”okupirane Srbije su krenuli sa odlukama koje rehabilituju dojučerašnje koljače, pa su velike šanse da će, ustaše, folksdojčeri Princa Eugena i potomci hortijevaca i honveda dobiti odštetu a i imovinu kroz proces restitucije.

Proračunati Nemci već decenijama ispiraju mozak Vojvođanima da ih Švabe nisu ubijale i potkazivale već da su bili dobre komšije koje su im spasavale živote od razjarenih nacista, da su izvršili veliki kultruni uticaj na zaostale Srbe u Vojvodini, da su ih učili šlifu, pristojnosti, kuvanju i naprednoj poljoprivredi, a u obrlaćivanju su im pomagali moralno pragmatični domaćini koji su se utrkivali ko će za dobre novce da napiše koji afirmativan tekst ili knjigu o dobroti i velikom uticaju podunavskih Švaba na zatucane Srbe. Nemci nisu žalili para a predstavnici Nemačke ambasade u Beogradu su se uvek pojavljivali na promocijama. Podosta je to imanja, zemlje a i para u pitanju.

Uz štampanje knjiga, odvija se aktivnost domaćih autonomaša-secesionista koji su još 2007. godine u nepoznatoj štampariji odštampali pasoš Vojvodine kao samostalne države, i delili ga diskretno po strogo kontrolisanim krugovima ljudi od poverenja, a iz nekog levog budžaka izvlači se i Vasa Stajić. Organizuju se izložbe i šetaju citati o čoveku koji je poznat po tome što je pre više od sto godina želeo da se Vojvodina uključi u Jugoslaviju kao ravnopravаn član sa Srbijom, Hrvatskom i Slovenijom; koji je u vreme pre osnivanja Kraljevine SHS, iako rođeni Vojvođanin jedno vreme živeo u Zagrebu i jako se zalagao za hrvatska pitanja pa ga, kada je 1918. godine došao u Beograd sa 28 predstavnika Nacionalnog veća iz Zagreba, regent Aleksandar Karađorđević jedinog nije primio u audijenciju; koji je kažu odmah posle Drugog svetskog rata (umro je 1947. godine) Titu zamerio što Zemun nije vojvođanski nego je pripao užoj Srbiji…

Negde 2008. ili 2009. godine podnet je zahtev za odvajanje policijske evidencije građana Vojvodine od podataka ostatka Srbije (ne znam kako se to tačno zove ali podatke o građanima Vojvodine MUP Srbije ne može da vidi direktno, nego mora da traži od PU u Vojvodini). Da li je još uvek tako ne znam ali znam da je to bio prvi potez Šiptara pre nego što su krenuli u konačnu separaciju (tu su i prijave i odjave građana, pa se gube podatci o stanovništvu) a čitali smo da je 2016. godine bilo inicijativa za stvaranje vojvođanske policije, koju je vlast odbila.

Uz citiranje Vase Stajića autonomaši se pozivaju na komunistički Ustav iz 1974. godine za koga mnogi kažu da je otvorio put raspadu SFRJ, i po kome su AP imale veći politički uticaj na politiku države nego obrnuto, pa se i Nenad Čanak rukvodi time u zahtevima za izmene Zakona o finasiranju Vojvodine, čiji je predlog predao u skupštinsku procedure u februaru, uz vrlo jasne izjave autonomaša da će se, ako te izmene ne budu usvojene, ići na secesiju Vojvodine.

Sve ovo ukazuje na činjenicu da je aktivnost autonomaškog jezgra povećana i ubrzana te da se, u ovo teško vreme kada se Srbija bori za Kosmet, kada prolazi i kroz veliku unutrašnju političku i ekonomsku krizu, vrlo ozbiljno sprema udaranje temelja još jednoj državi na teritoriji Srbije.

Činjenica je da se radi o podrivanju države i već doživljenoj situaciji i da bi vlast, umesto da se bavi ličnim pozicioniranjem, morala da reaguje, ali pošto nije tako, za svaku podršku i pohvalu je reakcija Sergeja Trifunovića koji je, oštro osudivši autonomaše i separatiste, odvojio i građanski protest (zbog katastrofalne situacije u državi) od aspiracija autonomaša i separatista.

Gordana Sekulić: Zašto je reakcija Sergeja Trifunovića u NS važna i zašto zaslužuje podršku svih građana Srbije

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 30 seconds