Odlučili smo: Naše pravo je da znamo više nego što nam dozvoljavate

Apsolutna istina je da, ako želimo da opstanemo, sistem mora da se menja.

Neporecivo je da promena sistema podrazumeva i počinje promenom vlasti koja je zloupotrebila sistem i poremetila vrednosti i vrednovanja do stepena opšteg političko–ekonomsko- socijalnog haosa i ugroženosti opstanka države i nacije.

Piše: Gordana Sekulić

Vidno je, i osetno, da postoji volja ogromne većine nezadovoljnih i ogorčenih građana Srbije da do promena i dođe.

Jasno je da autokratska vlast neće dozvoliti mirnu promenu već da će se ona morati, na neki način, isprovocirati.

Teško je predvideti rizike i posledice, ali nedavni događji nas uveravaju da će dodatna stradanja građana zavisiti isključivo od postupaka vlasti, koja je pokazala rešenost da beskrupulozno i bezobzirno štiti svoje pozicije, stavljajući do znanja da je spremna na pokretanje građanskog rata. Dodatno opterećuje i pretpostavka da postoji rešenost obe strane, i vlasti i opozicije, da zatraže podršku nekog od stranih interesnih centara.

Kad ovako razmišljam o Srbiji neprestano mi je pred očima ona slika izgladnelog i bespomoćnog deteta u Africi koje poslednjim atomima snage puzi prema kampu u kome se nalazi hrana i voda i i čije napore prate lešinari spremni da zgrabe plen u trenutku odustajanja ili nemoći.

Odlučili smo: Naše pravo je da znamo više nego što nam dozvoljavate
Foto. Kevin Karter

Ko god je iskren priznaće da ne preterujem jer je tragična istina da Srbija puzi pod teretom svojih pogrešnih političkih odluka, nedostatka mudrosti i hrabrosti da se zaštite nacionalni interesi, prepuštena na milost i nemilost „funkcionalnim političarima“ koje je postavio i kontroliše kolonizator i koji su svoje zadatke u uništenju privrede, čerupanju resursa i rasturanja države sproveli kroz robovsku poslušnost prema interesima kolonizatora, bestijalnu pljačku i progon građana, ukidanje Ustavom zagarantovanih građanskih sloboda i prava i potpunim obesmišljavanjem funkcionisanja institucija sistema.

I građani su se, pod teretom obespravljenosti, bede i nasilja pobunili, tražeći slobodu i pravo na dostojanstven rad i život. Pokretačka kapisla okupljanja je bio napad na jednog od opozicionih politčara.

Proteste, koji traju nekoliko meseci, obeležile su mnoge nejasnoće oko organizatora i ciljeva; međusobni sukobi i nepoverenje; zabrana javnog obraćanja patriotski orjentisanim građanima i zabrana svakog jasno iznetog nacionalnog stava; podmetanje provokatora i ucene, pretnje i napadi od strane predstavnika vlasti; dogovori sa predstavnicima opozicije, ali na kraju su definisana tri cilja koji su vezana za slobodu medija, smenu predsednika države Aleksandra Vučića, predsednika vlade Ane Brnabić, predsednice Skupštine Maje Gojkoviće, ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i direktora Javnog servisa RTS Dragana Bujoševića, smenu članova REMa i organizovanje slobodnih izbora u roku od najmanje 6 do 8 meseci od momenta uspostavljanja slobode medija.

Situacija je kulminirala upadom u zgradu RTS.

Aktuelna vlast svoj opstanak i mogućnost razornog protivnarodnog delovanja zahvaljuje najviše uzurpaciji svih medija u državi. Kadrovska politika u medijima, cenzura pojavljivanja lica i objavljivanja vesti, kao i autocenzura urednika i novinara, onemogućavaju građanima stvaranje objektine slike o svemu što se događa, a pogramske šeme su osmišljene da kroz nastup koji vređa, demorališe i ponižava, te agresivan sistem dezinformisanja, zastrašivanja i lažnih vesti, proizvode obmane i formiraju zombirano stanovništvo. Tendenciozno i sistematski se radi na organizovanju Srbije po sistemu velikog brata, sa uspostavljanjem sistema potpunog nadzora i kontrole ponašanja.

U takvoj atmosferi popuno je razumljiv stav građana da zahtevaju pravo na objektino izveštavanje i zahtev političara opozicije da dobiju vreme na nacionalnoj televiziji i svaki građanin ove države, nevezano za politčku opredeljenosti, ima moralnu obavezu i odgovornst prema sebi i zajednici da podrži napore na stvaranju uslova koji omogućavaju slobodu medija.

Reakcija direktora nacionalne televizije u situaciji upada protestanata u zgradu RTS je neprofesionalna a vlasti represivna.

Policija je primenila silu a vlast koja ne kažnjava javašluk, napasništvo, korupciju i kriminal, koja ne hapsi kriminalce i ubice, lopove i reketaše, palikuće i siledžije, hapsi protestante starosti od 18 do 30 godina, sa potpuno nejasnim i neobjektivnim obrazloženjima.

Građani su ogročeni i revoltirani ali i dodatno motivisani, navijački nastrojeni i besni.

Predsednik reaguje glumatanjem, celodnevnim medijskim napadom uvredama, najružnijim etiketiranjem vođa opozicionih partija i bajkovitim samopohvalama. Ministar unutrašnjih poslova preti hapšenjima i krivičnim prijavama a režimski analitičari i novinarsko-marketiške prostituke režima, prizivaju sukobljavanje građana kroz nameru da se pozovu partijci i ucenjeni iz unutrašnjosti Srbije u odbranu Vučića i njihovih dobro uglavljenih i još bolje plaćenih guzica u Beogradu.

Opozicija obrazlaže i priča pred građanima i kamerama N1 i, dok se na društvenim mrežama i ulici organizuju podrške uhapšenima, vlast počinje medijski progon i zastrašivanje novinara N1.

Učenici Filološke gimanzije se solidarišu sa uhapšenim drugom, maturantom Pavlom, i pred zgradom milicije traže njegovo puštanje na slobodu, uz pretnju da će, u suprotnom, protest omasoviti okupljanjem svih beograskih srednjoškolaca.

Verujte opasan je i upozoravajući događaj za svaku vlast kad joj se uznemiri i pokrene mladost…

Twitter

Verujte opasan je i upozoravajući događaj za svaku vlast kad joj se uznemiri i pokrene mladost… Slika jedne prelepe i urbane mladosti kako sa školskim rančevima sedi na trotoaru ispred zgrade PU dok kordon policije stoji po strani za neke je šokantna ali, relano gledano, u vreme uličnih ratova za slobodu i prava svuda u svetu, to je samo uvertira u borbe za svoja prava koje će ovi mladi ljudi sigurno voditi kroz život.

Moram priznati, intrigira me šta bi se dogodilo da je na Bujoševićevom mestu bio neko ko bi se poneo kao novinar, profesionalc kome je vest od nacionalnog značaja i svetskog interesovanja došla na noge, i prikazao šta se događa u zgradi nacionalne televizije, intervjuisao protestante, obnarodovao zahteve opozicije. Ma na samo 5 minuta..?? (Može biti da bi tako pustio u svet sliku eto, nema medijske zabrane objektivno izveštavamo o svemu, ali definitivno bi probudio i progruvao javnost širom Srbije kojoj je onemogućeno da sazna značaj i obim događana vezanih za građanski protest … A to je nešto što bi građani Srbije morali da vide i čuju.)

Zašto je bitna sloboda medija? Najpre zato što će razotkriti sve aktivnosti vlastu u porobljavanju stanovništva a zatim će omogućiti i predstavljanje opozicje. Jer, ovako se događa da vlast u koju nemamo poverenja, čiji pad podržavamo zato što ne možemo da podnesemo ovo stanje terora, ugnjetavnja i propasti države, nas dovodi u situaciju da opoziciji dajemo blanko povernje…

Znači; ako mi neko kliče da EU nema alternativu dok se ta EU prema Srbiji odnosi sa nipodoštavanjem i neprjateljski i sistemom ucena i političke sile otima teritoriju i pretvara Srbiju u izvor radne sange, ljudskih organa i garažu za vojno sposobne islamske „migrante“ koje izbacuje iz svojih granica; ili, ako neko nastupa atlantistički fanatično ala Jelena Mlić ili globlistički disciplinovano ala Ana Branbić ili ako zagovara bilo kakve jugonostalgične ideje i kroz komunjarske fazone tipa ‘ prošlost je prošla i neka ostane u prošlosti’ i planira da nametne priču o regionalnom ujedinjenu naroda koje ni 25 godina posle građanskog rata ne samo da nije uspeo da smiri strasti i uspostavi ravnotežu i normalizuje odnose već je i produbio netrpeljivost do elemenata krajnje međusobne isključivosti, jer sve svoje problem, ekonomske i socijalne i političke, tumače kao posledicu “bratske” prošlosti; ako mi neko nameće LGBTQP nebuloze kroz sistem obrazovanja i usklađivanje zakonske reglative sa tzv ”politčkom korektnošću” koja ugrožava tradicionalne vrednosti koje podržavam; ako neko smatra da Kosmet pripada teroristima i da nije srpski i ne shvata značaj tih reči za opstanak Srbije, ja to hoću da znam.!!
Ako neko podržava sve ovo gore navedeno, baš kao i aktuelna vlast, krečićemo drugom bojom i tehnikom.

Advertisements

A to ćemo znati samo ako postoji sloboda medija, ako ih gledamo u sučeljavanjima (ravnopravnim i podjedanko zastupljenim).

Naše pravo je da znamo više. Jer, u krajnjem slučaju, mi smo ti koji snosimo rizik i koji će biti žrtve.

Advertisements