40 godina od smrti Ljubinke Bobić – “Gospodine, ja sam komičarka, i ne mogu da se smejem dok je moja zemlja pod okupacijom”

40 godina od smrti Ljubinke Bobić – “Gospodine, ja sam komičarka, i ne mogu da se smejem dok je moja zemlja pod okupacijom”

Čuvena “Nušićeva” glumica je umela da kaže da će igrati dok ne padne mrtva što joj je skoro pa pošlo za rukom. Poslednji, 265. put, odigrala je Živku Ministarku, mesec dana pred smrt. Umrla je na današnji dan, pre 40 godina

40 godina od smrti Ljubinke Bobić - "Gospodine, ja sam komičarka, i ne mogu da se smejem dok je moja zemlja pod okupacijom"
Screenshot

Sećam se dana mog otkrivanja Beograda dok sam, šetajući ulicama i nalazeći sagovornike svojih intervjua, istovremeno otkrivao i čudesne priče njegovih velikana. Tako sam, jednom, na putu do Nušićeve fondacije u Ulici majke Jevrosime, saznao da je u njoj živela glumica Ljubinka Bobić.

Čudesne su te priče, kažem, jer je Ljubinka Bobić upravo bila Nušićeva glumica. Iz te ulice odlazila je u Narodno pozorište, odatle u Mažestik…

Na današnji dan je, pre 40 godina, 3. decembra, 1978. godine, preminula.

“Igraću dok ne padnem mrtva”, umela je da kaže.

Nušićev potomak, rukovodilac Fondacije Branislav Nušić, rekao mi je kako su se njegov pradeda-stric i Ljubinka Bobić upoznali.

“U jeku Velikog rata, 1915. godine, u Skoplju, dao joj je priliku da statira u tamošnjem nacionalnom teatru. Bobićka je ubrzo svoju karijeru nastavila u beogradskom Narodnom pozorištu gde je igrala, mahom, u Nušićevim dramama”, rekao mi je svojevremeno Nebojša Nušić.

“Igrala je u ‘Vlasti’, ‘Narodnom poslaniku’, ‘Sumnjivom licu’, ‘Ožalošćenoj porodici'”.

Nenadmašnom se, ipak, prema rečima tadašnje kritike, smatra njena interepretacija čuvene Živke, “Gospođe ministarke” koju je odigrala 265 puta. Prvi put 1964. godine u 67. godini života kao penzionerka, a poslednji put u 81. godini, mesec dana pred smrt.

Ali čitam, jutros, Novosti podsećaju da je igri umela da kaže – ne, i neću.

Za vreme okupacije, pojavila se na pozornici samo jednom: na premijeri Molijerovog “Tartifa” u ulozi Darine 1942. godine. Igrala je na molbu uprave, ali će do kraja rata odbijati da se popne na scenu. Imala je i odvažnosti da nemačkom oficiru, na pitanje zašto ne igra, odgovori: “Gospodine, ja sam komičarka, i ne mogu da se smejem dok je moja zemlja pod okupacijom!”.

Ali, tada je pisala. “Naši maniri: komedija u tri čina”, “Otmeno društvo: bezazlena komedija u tri čina”, “Porodica Blo: komedija u tri čina”. Sve su igrane sa uspehom.

Do kuće u Ulici majke Jevrosime pratilo ju je nekoliko ljubavnika. Priča se da je imala romanse sa Vladislavom Ribnikarom, osnivačem “Politike”, Milošem Crnjanskim i pesnikom Radetom Draincem. Nije se udavala. Govorila je: “Pozorište je skup hobi koji traži celog čoveka”.

40 godina od smrti Ljubinke Bobić – “Gospodine, ja sam komičarka, i ne mogu da se smejem dok je moja zemlja pod okupacijom”

Izvor: Nedeljnik