Brnabić: Srbija nije potpisnica Dablinskog sporazuma o migrantima

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić počela je posetu Berlinu učešćem na Evropskom forumu u organizaciji fondacije Konard Adenauer (KAS)

BERLIN – Srbija nije potpisnica Dablinskog sporazuma o migrantima i nikada se nije razgovaralo o tome da Srbija bude centar gde bi se vraćali migranti iz EU, izjavila je predsednica vlade Ana Brnabić.

„Srbija nije potpisnica Dablinskog sporazuma, ne može ni da bude, jer je on samo za zemlje EU i četiri pridružene zemlje Dablinskog sporazuma. Niti smo mogli da budemo potpisnica, niti nas je neko zvao da ga potpišemo”, rekla je Brnabić odgovarajući na pitanja na Evropskom forumu „Srbija u EU” u Berlinu.

Premijerka je istakla da je Srbija pokazala koliko je dobar partner EU, posebno 2015. godine, kada je migrantska ruta išla kroz Srbiju.

Srbija je tada pokazala humano lice, solidarnost i empatiju, podvukla je Brnabić.

„Tada je prošlo oko milion migranata i mi smo pokazali drugačije strateško razmišljanje i bile među prvim zemljama koje su prepoznale da dolaze i obrazovani ljudi i pokušali smo da ih zadržimo, ali su oni želeli da idu dalje, ka zemljama EU”, rekla je Brnabić.

Navela je da je sada u Srbiji oko 4.000 migranata, od kojih oko 600 dece, koja idu u školu i uče srpski jezik, prenosi Tanjug.

„Nikada nismo razgovarali o tome da Srbija bude neki centar gde bi se vraćali migranti iz EU, ali nemam ništa protiv da budemo otvoreno društvo”, rekla je predsednica vlade.

Odgovarajući na pitanja u vezi sa odnosima sa Rusijom, Brnabić je rekla da Srbija sa Rusijom ima tradicionalno dobre odnose, zbog religije, jezika, kulture, kao i važne ekonomske veze sa tom zemljom, pre svega energetske, budući da smo 100 odsto zavisni od ruskog gasa.

Podsetila je i na sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, što je, kaže, važno za ekonomski napredak Srbije.

„I u interesu EU je ekonomski jaka Srbija. U trenutku kada postanemo članica EU, nećemo moći da imamo takav sporazum, ali on je sada u interesu Srbije i našeg ekonomskog razvoja”, rekla je srpska premijerka.

Navela je da je Moskva svesna da je naš strateški prioritet članstvo u EU i da nam nikada ni na jedan način nisu pokazali da su protiv toga.

Ona je istakla i da podaci o vojnoj saradnji pokazuju da najveći broj vežbi, bilateralno, Srbija ima sa SAD, pa onda u okviru Partnerstva za mir sa NATO, pa tek onda sa Ruskom Federacijom.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku bi 55 odsto građana Srbije, da se sutra održava referendum, glasalo za EU i to uz politiku koja govori da EU ne treba da posmatramo kao ćup novca.

Na konstataciju sagovornika, Mihaela Martensa, dopisnika „Algemajne cajtunga” koji je vodio diskusiju, da su građani za EU, ali protiv NATO, Brnabić je rekla da je samo dva odsto građana za NATO i ponovila da će Srbija zadržati svoju vojnu neutralnost.

„Mi razmišljamo o evrointegracijama i zadržaćemo vojnu neutralnost i to neće biti specijalan slučaj. U Uniji ima jakih, značajnih članica koje nisu u NATO i mi ne bismo bili prvi u tome”, poručila je predsednica srpske vlade.

Forum „Srbija u EU” organizovala je Fondacija Konrad Adenauer, a zamenik generalnog sekretara Gerhard Valersa poručio je da to što je puna sala u kojoj se skup održava, odraz toga koliko ljude u Nemačkoj zanima razvoj u Srbiji.

Ocenio je da Srbija pravi velike korake napred u ekonomiji i da je postala zanimljiva za investitore, među kojima su i velika imena nemačke ekonomije, poput Henkela, Simensa, Boša…

„Veliki napredak se vidi kada pogledamo poslednje godine. Srbija se sve uže vezuje uz EU”, rekao je Valersa.

Kako je kazao, Srbija ima i mnogo izazova, pre svega pitanje Kosova i odnosa Beograda i Prištine.

„Verujem da to nije jednostavan proces, ali imam utisak da se sada korak po korak napreduje”, smatra Valersa.

Naglasio je da odnosi na Balkanu nisu jednostavni, ali da pomirenje i razumevanje treba podržavati, kao i da zajednički projekti doprinose stabilnosti i pomirenju u regionu.

Brnabić: Rešenje za KiM je kompromis između dve strane

BERLIN – Premijerka Ana Brnabić izjavila je u Berlinu da je rešenje za pitanje Kosova i Metohije u kompromisu, a da je za nju kompromis – neka tačka između toga da je Kosovo Srbija i toga da je Kosovo nezavisno i da će ga Srbija samo priznati.

„Kompromis je između te dve strane. Ali, ako neko insistira da je Kosovo nezavisno i da će Srbija samo da ga prizna, to neće desiti, već će Beograd nastaviti da insistira na tome da je Kosovo Srbija”, rekla je Brnabić u Berlinu, na Evropskom forumu „Srbija u EU”, u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer.

Ona je istakla da je pandorina kutija otvorena pre 10 godina, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost mimo svih demokratskih principa.

„Mi pokušavamo da je zatvorimo i to će biti teško. Ne znam da li će biti moguće, ja bih volela da nađemo kompromis i da se svi zajedno pomerimo u budućnost”, rekla je Brnabić, prenosi Tanjug.

Premijerka je podvukla da Kosovo nije isti slučaj kao Hrvatska, BiH, Slovenija ili Makedonija, jer su to bile priznate republike u okviru SFRJ, dok je Kosovo i Metohija uvek bilo integralni deo Srbije.

Kako je rekla, Kosovo je teško i, pre svega, emotivno pitanje.

Brnabić je podvukla da je Srbija danas u mnogo drugačijoj situaciji nego pre par godina, zahvaljujući pre svega predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, koji je u svom govoru na inauguraciji rekao da, kada razmišljamo o budućnosti Srbije i Balkana, moramo sa sobom da otvorimo interni dijalog o Kosovu i na koji način želimo da rešimo to pitanje.

Ukazala je da zamrznuti konflikt nikako nije dobro rešenje, koje će nas uvek vući unazad.

Brnabić je rekla da se ponekad oseća kao da je zatvorena u „šizofrenoj” politici kada na jednom sastanku govori koliko Srbija može da napreduje zahvaljujući četvrtoj industrijskoj revoluciji, a nakon toga ide na sastanak koji se tiče incidenata i napada na Srbe na KiM.

„To je politika 19. veka i dok ne rešimo to pitanje, bićemo zatvoreni između politike 19. i politike 21. veka. Zato mislim da je rešenje u kompromisu”, podvukla je predsednica srpske vlade.

Brnabić: Cilj Srbije EU, uz regionalnu saradnju i stabilnost

BERLIN – Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić učestvovala je na Evropskom forumu „Srbija u EU” Fondacije Konrad Adenauer u Berlinu, gde je poručila da je strateško opredeljenje Srbije članstvo u Uniji, a od suštinske važnosti za zemlju očuvanje stabilnosti i razvijanje regionalne saradnje.

„Prioritet i strateški cilj kome težimo je članstvo Srbije u EU. Ako imamo neku stvar u kojoj postoji kontinuitet, to je svakako Srbija u EU i u taj cilj ulažemo mnogo resursa, znanja, vremena, energije. Čini mi se da relativno brzo idemo ka tom cilju, ali morali bi i brže”, rekla je Brnabić.

Ona je navela da je 2025, kao godina potencijalnog ulaska Srbije i Crne Gore u EU, dostižan, ali veoma ambiciozan, i ne zavisi samo od nas, već i od EU.

Dodala je da je svesna skepticizma nekih članica prema proširenju i da to lično razume, jer bi i ona, posle dva prilično neuspešna ili bar jako teška kruga proširenja bila skeptična oko dodatnog proširenja Unije, te da je zato na onima iz regiona da pokažu da se reforme zaista implementiraju i pokažu da će proširenjem dobiti i sama Unija.

„Da će dobiti dodatni mir, stabilnost, bezbednost i ekonomski napredak i energiju”, podvukla je Brnabić na forumu.

Istakla je da proces evropskih integracija počiva na tri stuba – ekonomski napredak, java uprava i vladavina prava.

„Ekonomska stabilnost čini zemlju pouzdanim partnerom. Javna uprava mora da bude efikasna, transparentna, u službi građana i privrede i jakih institucija. Vladavina prava znači efikasno, odgovorno sudstvo, saradnju sa medijima i slobodne medije, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, saradnju sa civilnim sektorom”, rekla je Brnabić.

Njena ocena je da se najviše uradilo u ekonomiji – 85 odsto, o oblasti reforme javne uprave oko 50 odsto, dok je, kada je reč o vladavini prava, urađeno tek negde oko 30 odsto reformi, prenosi Tanjug.

Podsetila je da je Srbija otvorila 14 i privremeno zatvorila dva poglavlja, te da do decembra očekuje otvaranje još nekoliko poglavlja.

Brnabić je dodala da su najveći izazov za Srbiju poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava, dok je poglavlje 35 o Kosovu najteže pitanje koje ćemo morati da rešimo do trenutka kada budemo bili spremni za članstvo, a EU spremna za dodatna proširenja.

Premijerka Srbije je ukazala da je ne samo za našu zemlju, već i za ceo region važno pitanje regionalne saradnje, vođeno „Berlinskim procesom”, koji je inicirala upravo nemačka kancelarka Angela Merkel.

Saradnja vodi stabilnijem i predvidljivijem regionu, podvukla je Brnabić. Kako je rekla, ne slaže se sa kolegama sa Zapadnog Balkana koji insistiraju da EU kaže kada će otvoriti vrata za nove članove, inače će se, u suprotnom, okrenuti drugoj strani.

„Za Srbiju to ne važni. Srbija nema plan B. Srbija zna zašto želi da bude u EU”, poručila je Brnabić.

Ona je istakla da je za nju EU mirovni projekat, koji je Evropi obezbedio decenije mira, koja je zasnovana na vrednostima koje svi želimo da delimo, ali i projekat koji dovodi do ekonomskog ubrzanja.

„Važno je da prvo završimo naše reforme i onda postanemo članica EU. Ako postanete postane članica, a niste spremni, što se dešavalo, onda je to ‘lose-lose’ situacija i za Uniju i za samu novu članicu”, rekla je Brnabić.

Ona je zahvalila Nemačkoj na podršci Srbiji ka EU, kao i na inevsticijama u našu zemlju.

Ukazala je da Srbija i Nemačka imaju potpuno različito mišljenje po pitanju Kosova i načina na kojim bi moglo da se dođe do dugoročne normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ali da to neslaganje ne znači da to uzimamo za zlo, već da pokušavamo da objasnimo zašto normalizacija treba da bude drugačija nego što Nemačka zamišlja.

Brnbabić počela posetu Berlinu

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić počela je posetu Berlinu učešćem na Evropskom forumu u organizaciji fondacije Konard Adenauer (KAS).

Na tom skupu će do srede, 14. novembra, političari, privrednici i eksperti razgovarati o trendovima u ekonomiji i politici.

Među više od 60 govornika biće i nemačka kancelarka Angela Merkel, ministar finansija i potpredsednik vlade Olaf Šolc, predsednik centralne nemačke Bundesbanke Jens Vajdman, ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer i drugi predstavnici nemačke vlade i stranaka.

Na skupu će biti i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović, kao i više od 400 menadžera nemačkih i svetskih korporacija, banaka i osnivači najuspešnijih startap kompanija, prenosi Beta.

Premijerka Brbnabić govoriće drugog dana skupa, u utorak 13. novembra, na panelu po nazivom „Digitalna Evropa: Tri zemlje i njihova vizija”, na kojem će govoriti i premijeri Islanda i Estonije, Katrin Jakobsdotir i Juri Ratas.