Makedonija – zemlja lažnih vesti

List Danas se u tekstu “Nacionalizam jedan od pokretača lažnih vesti” bavio fenomenom lažnih vesti u svetu i kod nas.

Novinarka Ivana Šundić Mihovilović se u svom tekstu osvrnula i na pojavu lažnih vesti na Balkanu:

Makedonija – zemlja lažnih vesti

Ovdašnja javnost seća se informacije od proletos – „Albanska zastava zakačena na graničnom prelazu Bogorodica“ objavljena zajedno sa slikom napravljenom, navodno, na graničnom prelazu na makedonsko-grčkoj granici, na kojoj je prikazana granična tabla sa zalepljenom albanskom zastavom. U vesti se navodi da je na ulazu u Makedoniju, sa grčke strane, državni grb Makedonije prekriven albanskom zastavom.

Vest je objavilo nekoliko internet portala, a zatim na svojim internet stranicama i neki tradicionalni mediji. Međutim, nekoliko sati kasnije, stigao je demant makedonskog Мinistarstva unutrašnjih poslova (MUP) u kome se navodi da su „u potpunosti netačne i neistinite informacije i fotomontaže napravljene na nekoliko veb portala da je na graničnom prelazu Bogorodica postavljena zastava Albanije. Odmah po objavljivanju ovih neistinitih informacija provereno je navedeno mesto na graničnom prelazu Bogorodica i konstatovano da takav slučaj ne postoji.

Lažne vesti u Makedoniji su toliko česte da se u javnosti odomaćio izraz – zemlja lažnih vesti. Stručnjaci nalažu potrebu medijskog opismenjavanja publike da bi mogla da prepozna šta je lažna vest. Takođe, potrebno je razviti i sistemska rešenja za masovnu medijsku edukaciju tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja, posebno imajući u vidu uticaj interneta i društvenih mreža na nove generacije popularno zvane “milenijalci”.

Globalno, stiče se utisak da je najveću korist od lažnih vesti iz Makedonije imao sam Tramp. U vreme njegove predsedničke izborne kampanje 2016. u Velesu je napravljeno gotovo 140 internet stranica na kojima su objavljivane lažne vesti. Reč je o izmišljenjiim, senzacionalističkim vestima u korist Trampa, a koje su plasirali makedonski tinejdžeri preko društvenih mreža, najčešće Fejsbuka.

Ljudi uživaju u laži koja im prija

U Srbiji je aktivan portal „Fakenews tragač“ koji se bavi bavi lažnim vestima i njihovi podaci pokazuju da je tokom 2017. dnevni list “Alo” od 358 naslovnih strana, na čak 237 imao naslove koji bi se mogli okarakterisati kao lažne ili manipulativne. U slučaju tabloida “Informer” brojka je još veća. Na 302 naslovne strane, čak 362 puta su objavljene lažne ili manipulativne vesti.

Kako je kazao urednik portala Fakenews.rs Stefan Janjić njihove analize utvrdile su da lažne vesti najviše objavljuju mediji za koje je Savet za štampu utvrdio da najčešće krše Kodeks novinara, ali da se dešava da se lažne vesti pojave i u medijima koji se smatraju profesionalnim i objektivnim.

Lažne vesti se, kako objašnjava, plasiraju na tri načina: kroz tzv. “copy/paste” novinarstvo gde se tekstovi sa društvenih mreža ili drugih medija objavljuju bez proveravanja činjenica ili izvora, drugi način je prikriveno oglašavanje, najčešće u tekstovima o zdravlju, a treći je politička propaganda koja je, prema njegovim rečima, često u bliskoj vezi sa nacionalizmom.

Janjić ukazuje da ne postoje relevantna istraživanja javnog mnjenja o tome kako lažne vesti utiču na javno mnjenje, ali ima utisak da se plasiraju tekstovi u skladu sa većinskim stavom stanoviništva koje, kako kaže, ima distancu prema manjinskim grupama i više je naklonjeno Rusiji nego EU.

“Prema pretpostavljenoj slici se plasiraju ovakvi sadržaji i istovremeno ih učvršćuju”, upozorava on, ali veruje i da ljudi koji prepoznaju netačne vesti uživaju u “laži koja prija”.

Zato je posao medijskih profesionalaca da ukažu na vesti koje nisu tačne saglasni su medijski stručnjaci. U Sjedinjenim Američkim Državama je npr. napravljena crna lista vebsajtova koji su lažni, kao i lista kredibilnih medija.

Problem za demokratiju

Evropska unija je okupila početkom godine grupu stručnjaka, sa ciljem da pomogne u otkrivanju lažnih vesti i da predlaže načine otklanjanja problema. Tim od 39 stručnjaka treba da utvrdi koliko je veliki problem, ko bi trebalo da se bori protiv lažnih vesti i na koji način. Evropska komesarka zadužena za digitalno društvo Marija Gabrijel rekla je da „lažne vesti šire se na zabrinjavajućem nivou. One prete reputaciji medija i dobrobiti naših demokratija“.

I francuski predsednik Emanuel Makron predložio je donošenje zakona kojim bi se sprečilo širenje lažnih informacija u vreme izbornih kampanja.

Fenomen dezinformacija i lažnih vesti nije nov, ali brzina kojom se one danas šire i utiču na kreiranje javnog mnjenja, stavlja ovu pojavu u žižu intersovanja.

Istraživanje Eurobarometra pokazuje da građani Evropske unije smatraju da su dezinformacije i lažne vesti problem u njihovim zemljama. Isto istraživanja pokazalo je da skoro 85 odsto građana smatra da su dezinformacije i lažne vesti problem za demokratiju. Građani prepoznaju medije kao prve u borbi protiv dezinformacija (45 odsto), zatim donosioce odluka i institucije – 39 odsto, a čak više od trećine (32 odsto) smatra da građani mogu da doprinesu u ovoj borbi.

Balkanske zemlje najneotpornije

Novo istraživanje o medijskoj pismenosti u Evropi pokazalo je da su balkanske zemlje najmanje „otporne“ na širenje lažnih vesti. Istraživanje koje je objavio Institut za otvoreno društvo u Sofiji, obuhvata procenu kvaliteta obrazovanja, slobodu medija i poverenje javnosti, čime je rangirana podložnost 35 država dezinformacijama.

Prema istraživanju o medijskoj pismenosti u Evropi, Hrvatska je na 24. mestu, Srbija na 29, Crna Gora na 31, BiH na 32, a Albanija na 33. mestu liste od 35 zemalja.

Istraživanje je pokazalo da su balkanske države „najranjivije“ kada je u pitanju širenje lažnih vesti, koje su označene „glasinama, obmanama, potpunim lažima i dezinformacijama stranih vlada ili neprijatelja“, preneo je Juronjuz.

Navedeno je da se skandinavske zemlje na najbolji način osposobljene da se odupru lažnim informacijama u kojima su, kako je navedeno, „objektivne činjenice imaju manji uticaj u oblikovanju javnog mnjenja nego izazivanje emocija ili lično uverenje“.