Momčilo Selić: Nekome će da pukne film na najčudnijem mestu u najčudnije vreme i desiće se ono što niko ne može da predvidi

Momčilo Selić: Nekome će da pukne film na najčudnijem mestu u najčudnije vreme i desiće se ono što niko ne može da predvidi

Momčilo Selić – pravo na pobunu: Dolazi čas i već je nastao!

Gost najnovijeg „Politikona“ autora i voditelja Danila Tvrdišića bio je prvi politički zatvorenik s početka osamdesetih godina, pisac i publicista, Momčilo Selić.

U emisiji koja se gleda u jednom dahu otvorene su suštinske teme koje se tiču biološkog i duhovnog opstanka srpskog naroda.

Na pitanje šta misli o medijskoj kampanji Aleksandra Vučića, Ivice Dačića i ostalih o tzv. razgraničenju Selić ističe:

-“To da se nama prikazuje nešto što je de fakto okupacija, jer mi smo okupirani,kao neka nova pojava u istoriji nije ništa novo. Okupator je uvek imao instrumente za Srbiju i ako može slatkorečivošću da ostvari ciljeve tim bolje. Ako ne može tako onda radi čekić po glavi. Jedino se Srbima priča jedna priča, a svima oko nas na Balkanu druga priča. U toj priči se nama predlaže da iščeznemo kao entitet, kao narod. Nikome drugome se to ne predlaže. To što se nama nudi kao rešenje, da mi damo jednoj gomili uzurpatora, koji nas čak nisu vojnički ni pobedili, predajemo prerogative svog života, to je novo. To je eutanazija. „

Natavljajući o vlasti i njenom karakteru Selić ukazuje:

-“Ovo je tragično što se događa. Mi sad imamo na vlasti prvi put od 1804 da imamo takve izdajnike u eliti, da to po svakom kriterijumu odgovara toj imenici – izdajnik. Znači nisu oni ni saradnici okupatora, ni ovo ni ono. Ovo su ljudi koji su potpuno sebe alalili. Ne dopada mi se kakav sam, sad ću da se teraformiram na novi način pomoću kozmetike, pomoću biologije, pomoću estetske hirurgije, pomoću pomodnih trendova da budem nešto drugo“.

Na pitanje voditelja o zastrašujućoj praksi koja je pokrenuta u Beogradskim vrtićima tj.pokretanju obuka vaspitača u pravcu indoktrinacije dece predškolskog uzrasta ka prihvatanju LGBT ideologije Selić upozorava:

-“Ta vrsta socio inženjeringa koji žele ovi novoporetkaši da uvedu, ona će izazvati grdne žrtve.Ovo što se radi je jedan atak na većinu, na zdravu većinu, i atak je na duhovno zdravlje. Ovo je prvi put da se to planski radi, da se taj trend veštački pravi.“

Kao čovek koji je početkom osamdesetih osuđen na sedam godina zatvora (odležao kaznu u CZ-u i Zabeli) zbog verbalnog delikta, na pitanje da li se to vreme u Srbiji na mala vrata vraća, Selić upozorava:

-“Ne vraća se to vreme na mala vrata, već na velika vrata. Ovo je deset puta gore. Ovde se pravi atmosfera da ljude optužuju (profesore univerziteta osuđeni zbog javno iznešenog stava) za njihovo duhovno zdravlje. Pa čovek koji ne želi da ima dodira sa homoseksualizmom, ne da kažnjava, već ne želi da živi u toj priči, da oni za to bivaju kažnjeni,to je ludilo… Najgora kazna u zatvoru je bila sodomija. Ljudi zatvorenici, govorim o Zabeli i Centralnom zatvoru,kad se otkrije da je neko homoseksualac, pa su kažnjavali te ljude masovnim silovanjem. To je zločin težak,ali su doživljavali napad na svoju polnost, na svoj identitet, na svoje sopstvo toliko snažno da su reagovali kao zveri na to.Kome to treba?Čovek koji ne želi da mu deca u javnim školama budu učeni da to spada u normalitet, to nije normalitet.Šta ima da se uči neko u predškolskom uzrastu da može da ima dve tate i dve mame. Dakle, ide se u dehumanizaciju kao legitiman postupak u pravljenju novog svetskog poretka“.

Na kraju Selić zaključuje:

-“Treba da budemo spremni ako se na nas fizički navali, a to smo već na pragu toga. Ako neko počne da nas hapsi zbog onog što govorimo ovako ili mislimo ovako, onda treba da budemo spremni da se fizički tome odupremo kako god znamo i umemo. Ako hoće neko da me preinači, ili još gore, da mi preinači decu, u nešto što on trenutno misli, u poslednje dve ili tri godine neke propagande nečije da je to nešto, pa zato da upropasti generacije, to neće da može. Pravo na pobunu, oružanu pobunu, upisano je u američkom ustavu. Niko nije pokušao da to izbriše. Pokušavaju da ih razoružaju, da im ukinu pravo na držanje i nošenje oružja. Moramo da budemo spremni na svašta pošto protivnik koji postoji i koji je zadobio ogromne pozicije u urbanom stanovništvu, ako ništa drugo, Beograda, da taj protivnik zna da ako nastavi ovako da će da bude svega. Jer ovaj narod je još uvek naoružan, ovako ili onako. Posle amerikanaca mi smo najnaoružaniji narod po stanovniku u svetu. Ovde su našli pa zašli. Ovaj narod je strašno mnogo pretrpeo, strašno mnogo preživeo. Ako neko misli da to može da traje u beskraj mnogo se prevario. Nekome će da pukne film na najčudnijem mestu,u najčudnije vreme. I desiće se ono što niko ne može da predvidi.“