Slika i prilika srpskog parlamenta
Glasanje na zvonce, usvajanje zakona na brzinu, objedinjuje načelne rasprave o desetinama predloga zakona, podnošenje hiljade „botovskih amandmana“ o kojima se na kraju ni ne glasa i kažnjavanje, uglavnom, opozicionih poslanika, samo su neke od karakteristika aktulenog saziva Skupštine Srbije.
Piše: Mirjana R. Milenković
Sve ove novine uvela je vladajuća koalicija na čelu sa Srpskom naprednom strankom, a posebnu dinamiku u radu republičkog parlamenta dala je Maja Gojković, predsednica Skupštine Srbije, koja je uspela da se sukobi ne samo sa opozicijom, već i sa predstavnicima vlade. Što se opozicije tiče, ona je u protekle dve godine svojski radila na raspadu sopstvenih poslaničkih klubova i sporadičnom bojkotu sednica parlamenta, bez vidljivih rezultata.
Čanak zaobilazi parlament, a Bajatović se upisao u ćutologe
U protekle dve godine čak dve trećine poslanika nije provelo ni polovinu plenarnih zasedanja u skupštinskim klupama. Među najneredovnijima su Nenad Čanak, poslanik i predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji se u skupštinskim klupama zadržao tek 31 minut.
U stopu ga prati Milanka Karić, poslanica Pokreta snaga Srbije, koja u skupštinskoj sali bila tek 45 minuta i to na samom startu ovog saziva parlamenta. Dom Narodne skupštine retko su posećivali Dušan Pavlović, donedavni poslanik DJB, koji je na zasedanjima proveo tek 49 minuta, Čedomir Jovanović, lider i poslanik LDP, bio je prisutan tek 61 minut, Dragoljub Mićunović (68 minuta ), Aleksandar Šešelj, poslanik SRS (92 minuta), Nenad Milić iz LDP (99 minuta ), a redovnošću ne može da se pohvali ni lider i poslanik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma. On je na zasedanja uglavnom dolazio poslednjeg četvrtka u mesecu, u danu kada poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade Sbije.
Statistički podaci koje je našem listu dostavio Sekretarijat Skupštine Srbije govore da poslanici vladajuće koalicije uglavnom redovno prisustvuju sednicama parlamenta, ali da većina spada u grupu ćutologa. Dušan Bajatović, poslanik Socijalističke partije Srbije, Aleksandar Čotrić, poslanik SPO, izabran na listi SNS, naprednjak Bogdan Obrdović i Milanka Karić za protekle dve godine nisu u parlamentu izrekli ni jednu jedinu reč.
Nešto govorljiviji bio je Aleksandar Jugović, poslanik SPO i član poslaničkog kluba Srpske napredne stranke, koji je pričao svega tri minuta, a njegov kolega iz SNS Goran Nikolić govorio je minut manje-dva minuta. Malo govorljiviji bili su Biljana Pantić Pilja sa 21 minutom diskusije, Milena Ćorilić iz PUPS-a sa 18 minuta, Slavica Živković iz SDPS sa 22 minuta i dr Aleksandar Jevtić iz SNS sa 24 minuta.
Ćutolozi, članovi poslaničkog kluba SNS, uglavnom se pravdaju da su članovi jedne velike poslaničke grupe u kojoj je zbog brojnosti veoma teško doći do mogućnosti da dobiju priliku da govore.
A priliku da govori najviše je koristio Marijan Rističevič, čak 35 sati za dve godine. Sat manje od njega govorili su Boško Obradović, šef poslaničke grupe Dveri i Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe SNS. Marko Đurišić, šef poslaničke grupe SDS, govorio je punih 26 sati u protekle dve godine, a sat manje od njega pričala je radikalka Vjerica Radeta, dok je Zoran Živković, lider Nove stranke, pričao nešto više od 22 sata. Od demokrata, 17 sati i 24 minuta govorio je Balša Božović.
Njihove su diskusije, međutim, uglavnom bile nekonstruktivne, pune uvreda, neretko na ivici incidenta i često su se završavale opomenom ili čak udaljavanjem sa sednice. Deblji kraj su uglavnom izvlačili poslanici opozicije zbog čega su oni u više navrata napuštali zasedanja u znak protesta.
Opoziciji opomene
Najkažnjavaniji poslanik u ovoj godini svakako je Radoslav Milojičić koji je od marta do danas nakupio čak osam opomena, zbog čega je od skupštinske plate za izrečene kazne morao da izdvoji blizu 60.000 dinara. Odmah iza njega bar u ovoj godini je Marko Đurišić, poslanik SDS, koji je zbog izrečenih kazni od marta do danas morao da plati 50.198 dinara. Na trećem mestu, po broju kazni je Miroslav Aleksić iz Narodne stranke koji je do sada zbog izrečenih opomena i oduzimanja reči morao da izdvoji nešto više od 40.000 dinara. Zbog narušavanja reda na sednicama poslanica Marinika Tepić u proteklom periodu kažnjena je oduzimanjem 40 odsto od plate, 28.685 dinara, dok je poslanica DJB Branka Stamenković dobila ukupno tri opomene za koje je morala da izdvoji 21.513 dinara.
Dve opomene od marta do danas zaradio je lider Dveri Boško Obradović, a po jednom su kažnjeni Balša Božović i Maja Videnović iz DS, Zoran Živković – Nova stranka, Srđan Nogo – Dveri, Sonja Pavlović iz Kluba samostalnih poslanika, Dijana Vukomanović iz Narodne stranke i Đorđe Vukadinović iz grupe Nova Srbija – Pokret za spas Srbije. Oni su kažnjeni oduzimanjem deset odsto plate ili 7.171 dinar. Tokom burnih rasprava u Skupštini od marta do sada izrečeno je 35 opomena, od čega 15 za predstavnike opozicije i dve za poslanike vlasti. Iz redova naprednjaka kažnjeni su Aleksandar Martinović i Srbislav Filipović. Sredstva prikupljena od kažnjavanja poslanika, u visini od oko 280.000 dinara namenjena su za humanitarne svrhe.
Poslanicima vlasti duple funkcije
Umesto opomenama poslanici vladajuće većine uglavnom su u proteklom periodu nagrađivani duplim funkcijama. Svaki peti poslanik u Skupštini Srbije, mahom iz vladajuće koalicije, pored obaveza u republičkom parlamentu obavlja i neku drugu funkciju, ili po nekoliko dodatnih poslova. Pravi primer sposobnog poslanika je i naprednjak Darko Laketić, koji poput mađioničara uspeva da jedno radno vreme pretvori u tri, pa čak i četiri. On je naime predsednik opštinskog odbora naprednjaka u Prokuplju, gde navodno i živi i odakle putuje za Beograd. Istovremeno je poslanik u Skupštini Srbije, član nekoliko skupštinskih odbora i predsednik Komisije za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja. Predaje na fakultetu u Leposaviću, višoj medicinskoj školi u Ćupriji, a jedan je od direktora i u KBC „Dragiša Mišović“.
Nedavno je za medije objasnio da je podelio radno vreme i da je 90 odsto vremena na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću, a 10 odsto u „Dragiši Mišoviću“, što je dva-tri dana mesečno. On nije na stalnom radu u parlamentu, pa prima samo paušal od 27.000 dinara. U registru Agencije za borbu protiv korupcije ovaj poslanik prijavio je mesečni prihod od 110.000 dinara na pomenutom fakultetu u Leposaviću i 9.000 dinara koje prima kao pomoćnik direktora za medicinske poslove KBC „Dr Dragiša Mišović“.
Ogromne obaveze po svemu sudeći ima i poslanik SDPS Ivan Bauer, koga, čini se, ima svuda, ali najmanje u skupštinskim klupama tokom zasedanja. Ali baš za poslaničke poslove Bauer prima najviše – 96.000 dinara. Član je Saveta Akcionarskog fonda Beograd, gde mesečno zaradi 29.700, a kako stoji na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, predsednik je i Odbora direktora PD „Omoljica“ a.d. Pančevo, i za taj posao mesečno inkasira 40.000.
„Primam oko 165.000 dinara, ali mora da se zna da radim puno“, kaže Bauer za Danas.
Ne znamo da li je u celokupnu sumu Bauer uračunao i novi posao TV voditelja na Hepi televiziji, ali znamo da je za taj posao tražio saglasnost Skupštinskog Administrativnog odbora.
Aleksandra Tomić, poslanica Srpske napredne stranke, predaje na dva fakulteta, poslanica je i predsednica najznačajnijeg skupštinskog odbora – Odbora za finansije.
„Sve je u dobroj organizaciji. Kad imam pauzu u skupštinskom radu, ja držim predavanja na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, gde za nastavu dobijem 12.000 dinara. Prošle godine nisam imala vremena i nisam išla u Mitrovicu. Zaposlena sam na privatnom fakultetu Union Nikola Tesla i to je moj profesionalni izbor i tu primam 100.000 dinara. Predajem ponedeljkom, četvrtkom i petkom. Imam i asistente i uklapam se nekako. Evo sada smo imali ispitni rok“ , kaže Tomićeva i dodaje da u parlamentu Srbije, gde ima mnogo obaveza, prima samo dodatak od 29.000 dinara.
Očigledno i Maja Gojković, predsednica Skupštine Srbije, uspeva da uklopi Agenciju za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearne sigurnosti, između službenih putovanja, predsedavanja parlamentu i borbe sa opozicijom. Ona je od prošle godine imenovana za predsednicu Upravnog odbora Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i za tu funkciju prima nadoknadu od 47.347 dinara.
Iako ni reč nije progovorio u parlamentu u protekle dve godine socijalista Dušan Bajatović nije poslanik sa najviše funkcija, ali svakako je sa najplaćenijim funkcijama. On je direktor u Srbijagasu i mesečno za taj posao dobija 165.070 dinara, kao poslanik dobija paušal od 27.320 dinara. Član je nadzornog odbora AD Jugorosgaz i mesečno za to članstvo, kako piše na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, dobije 1.644.471 dinara, a član je i nadzornog odbora Podzemno skladište gasa Banatski Dvor, gde mesečno zaradi 593.000 dinara.
Za razliku od Bajatovića, koji prednjači u primanjima, Petar Petrović, poslanik Palmine Jedinstvene Srbije, možda prednjači po broju funkcija. Odbornik je u Skupštini Jagodine, zamenik je predsednika skupštine Jagodine, ali to sve radi bez dinara. Kao član Visokog saveta sudstva mesečno prima 15.177, a isto toliko i kao član Državnog veća tužilaca. Član je nadzornog odbora Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode, gde mesečno zaradi 41.413 dinara, poslanik je i penzioner sa 58.500 dinara penzije. Demokrata Balša Božović nedavno je optužio šefa skupštinskih naprednjaka Aleksandra Martinovića da prima platu po pet osnova , upitavši šta profesor prava predaje babicama I radiolozima na Višoj medicinskoj školi u Ćupriji.
Za svoj rad, narodni poslanici primaju u proseku više od 100.000 dinara mesečno i imaju pravo na putne troškove, naknadu za hotelski smeštaj, zakup stana i odvojen život od porodice. Poslanici koji ostvaruju pravo na stanarinu su Goran Čabradi, Predrag Jelenković, Dejan Šulkić, Boško Obradović.
U 2018. godini, ukupno 183 poslanika ostavaruje pravo na naknadu za upotrebu sopstvenog vozila. Naknada za korišćenje privatnog automobila u službene svrhe – neoporeziv iznos do 30 odsto cene za jedan litar super benzina po pređenom kilometru, a najviše do 6.716 dinara mesečno. Narodni poslanik ima pravo na naknadu troškova za korišćenje privatnog automobila u visini 15 odsto od cene litra pogonskog goriva po obračunatom kilometru, prema Listi udaljenosti prebivališta narodnih poslanika od Beograda.
Kada se sednice Narodne skupštine i njenih radnih tela održavaju dva ili više dana uzastopno, pravo na naknadu troškova za korišćenje privatnog automobila u ukupnom iznosu priznaje se narodnom poslaniku samo za jedan dolazak i jedan povratak. Za ostale dane, pravo na naknadu troškova za ove namene priznaje se narodnom poslaniku za udaljenost do 125km od sedišta Narodne skupštine do mesta prebivališta, tako da ukupna kilometraža za dolazak i povratak ne može iznositi više od 250km.
Od 135 poslaničkih pitanja, vlada odgovorila tek na 73
Predstavnici Izvršne vlasti u toku protekle dve godine retko su dolazili u parlament da polože račune i odgovaraju na pitanja poslanika. Zabeležene su svega četiri posebne sednice na kojima su ministri odgovarali na pitanja, ali i u to malo slučajeva opozicija je protestovala, pa čak i napuštala sednicu, nezadovoljna činjenicom da odgovori ministara nisu vremenski ograničeni, zbog čega predstavnici vlade uspeju da odgovore tek na nekoliko pitanja i to najmanjih poslaničkih grupa koje imaju prednost.
Poslanici se žale i da ne dobijaju odgovore na pitanja koje postavljaju utorkom i četvrtkom pre početka sednice, odnosno da su odgovori selektivni i nepotpuni. Inače, u periodu od 3. juna 2016. godine do 9. novembra 2018. godine postavljeno je ukupno 135 poslaničkih pitanja, a odgovoreno je tek na 73 poslanička pitanja. Radikal Petar Jojić u ovom sazivu parlamenta postavio je najveći broj poslaničkih pitanja, čak 31.
Kao što i ministri izbegavaju da odgovore na pitanja poslanika, tako i poslanici nerado odgovaraju na pitanja građana. CRTINA analiza je pokazala da su poslanici u poslednjem sazivu odgovorili tek na svako dvadeseto pitanje građana, i to samo njih dvadesetoro. I tu postoji negativni trend.
Godina dana od uvođenja „botovskih amandmana“
Ono što će svakako obeležiti ovaj saziv Skupštine Srbije svakako je nova taktika vladajuće većine koja se ogleda u podnošenju velikog broja amandmana na prve članove prvog zakona koji je na dnevnom redu, kao odgovor na, takođe besmislene amandmane opozicije. Ako su tačke dnevnog reda objedinjene, što je sve češće slučaj, onda je dovoljno tristotinak amandmana da se potroši svih deset sati rasprave koju predviđa Poslovnik.
Ovih dana navršiće se godinu dana od kada je vladajuća večina na Predlog Zakona o dopuni Zakona o budžetu za 2017. godinu – dakle za godinu koja je bila na izmaku – podnela stotine amandmana u kojima su poslanici vladajuće većine, sričući sa papira, tražili da se „izvršenje budžeta za 2017. godinu ostvari tako da u najvećoj mogućoj meri“… bude „u funkciji osnaženja sistema odbrane“, privrede, regionlnog razvoja , pravosudnog sistema. Svi amandmani su odbijeni pošto su uspešno pojeli vreme za raspravu o amandmanima na daleko važniji budžet, za dolazeću 2018.godinu. Većina je tu isprobanu metodu podnošenja amandmana na sosptvene zakone nastavila i u ovoj godini, pravdajući se da na to imaju pravo, kao i opozicija .
Za dve godine 23 poslanika napustilo poslaničke klubove
A opozicija je tokom protekle dve godine, osim bezuspešnih pokušaja bojkota rasprave o besmislenim amandmanima, uspela samo u jednom, da prekomponuje vlastite redove. Prema podacima koje je našem listu dostavila Skupština Srbije, čak 23 poslanika napustilo je svoje poslaničke klubove i prešlo u druge ili je zadržalo status samostalnog poslanik . Gotovo na samom startu sadašnjeg saziva parlamenta raspao se poslanički klub Demokratske stranke Srbije. Slaviša Ristić, Đorđe Vukadinović i Sanda Rašković Ivić nisu vratili mandate DSS, a to potom nije učinio ni Milan Lapčević, koji je ove godine napustio ovu stranku. DSS je tako ostao na samo dva poslanika, od šest koliko je imao na početku saziva.
Nakon razlaza Velimira Ilića sa Aleksandrom Vučićem raspao se i poslanički klub Nove Srbije i sveo se samo na jednog poslanika. Klub su napustili Dubravka Filipovska, koja je uzela člansku knjižicu SNS, Dragan Jovanović, koji je osnovao stranku Bolja Srbija i nastavio rad u parlamentu kao samostalni poslanik.
Poslanički mandat Novoj Srbiji nije vratio ni Mladen Grujić. Raspao se i poslanički klub Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su napustili Marinika Tepić i predsednik Zelene stranke Goran Čabradi. Nijedno od ovo dvoje poslanika nije vratilo poslanički mandat, a LSV je danas u poslaničkom klubu zajedno sa LDP i SDA Sulejmana Ugljanina. Najveći potres doživeo je poslanički klub Pokreta Dosta je bilo koga su pred predsedničke izbore napustila tri poslanika , da bi talas osipanja bio nastavljen nakon beogradskih izbora.
DJB su tada napustili Miloš Bošković koji je vratio mandate I Ljupka MIhajlovska, a ubrzo je iz pokreta izbačeno još troje poslanika .Svi oni su zajedno sa tatjanom Macurom koja je svojevoljno napustila DJB formirali poslanički klub Slobodni poslanici. DJB je pretila opasnost da će nakon odlaska Branislava Mihajlovića i još četvoro funkcionera ove stranke da će ostati bez poslaničkog kluba, ali su troje bivših DJB-ovaca odlučilo da vrati poslaničke mandate, tako da če ovaj pokret popuniti redove novim poslanicima sa izborne liste.
Poslanički klubovi vladajuće koalicije gotovo su ostali nedirnuti. Jedino je Dijana Vukomanović, nekadašnja predsednica IO SPS, napustila tu stranku i zadržala poslanički mandat. Nekoliko poslanika SNS iz raznoraznih razloga podnelo je ostavke, ali su svi vratili mandat stranci.
Predsednica parlamenta unela novu dinamiku – napuštanje sednice
Ovaj saziv parlamenta Srbije svakako će se pamtiti i po predsednici Maji Gojković i to ne samo zbog njenog angažovanja na prikupljanju ukradenih stvari tokom 5. oktobra 2000. godine, već i po njenom temperamentu. U protekle dve godine sa lakoćom je napuštala skupštinsku salu i to ne jednom. Nakon sukoba sa stranačkom koleginicom i ministarkom Zoranom Mihajlović koja ju je optužila da laže, predsednica parlamenta napustila je salu. Septembra prošle godine Gojkovićeva je skupštinsku salu napustila u suzama, nakon što ju je poslanica DS Aleksandra Jerkov optužila da diskriminiše poslanicu Ljupku Mihajlovsku, koja je osoba sa invaliditetom. Predsednica je rekla da su to najteže uvrede na njen račun, jer je optužena za diskriminaciju, a i sama u porodici ima osobu sa invaliditetom.
Nije uvek Gojkovićeva napuštala salu, već je terala i druge da to učine, kroz opomene i udaljenja. Na očigled celokupne srpske javnosti bila je vrlo neprijatna prema generalnoj sekretarki parlamenta Svetislavi Bulajić.
„Odlazi, odmah, videćeš ako me još jednom dovedeš u zabludu, odlazi odmah i donesi mi podatke.“ Cela zbrka nastala je oko toga što su neki od preko 1.200 amandmana, podnetih na dva predloga zakona o obrazovanju, povučeni a sekretarijat Skupštine kasni sa obradom podataka. Bulajićeva je nedugo potom smenjena sa mesta generalnog sekretara .
Predsednica parlamenta u jednom trenutku, po sopstvenom priznanju, ispala je i superheroj kada je sama uspela da iz svog kabineta izgura troje nasrtljivih poslanika Dveri Boška Obradovića, Mariju Janjušević i Srđana Noga , koji su „upali“ u njen kabinet negodujući zbog udaljenja lidera Dveri sa sednice skupštine .
Gašenje parlamentarizma
Atmosfera u Skupštini Srbije nikada nije bila sjajna, ali nakon beogradskih izbora, bar po priznanju predstavnika opozicije, postala je nepodnošljiva u svakom smislu, ljudskom, političkom i instiutucinalnom.
Poslanici vladajuće većine osokoljeni pobedom na beogradskim izborima više ne biraju reči u obraćanju opoziciji, pa se tako uz epitete gubitnici, često dodaju i oni drugi poput – lopovi, šljam, đubre, izdajnik,fašista. Nedavno se čuo i predlog jednog naprednjak koji se pozvao na rezultate izbora u Beogradu da se opoziciji zabrani da u Skupštini bilo šta kaže bar dva-tri meseca. Opozicioni poslanici tvrde da je cilj tog novog vokabulara vlasti stvaranje takve atmosfere u kojoj bi svaki ostanak opozicije u parlamentu predstavljao mazohostički čin.
„Na delu je zakucavanje poslednjih eksera u parlamentarni život. To što se dešava u parlamentu Srbije, ta količina zluradih komentara, grimasa i iživljavanja nad poslanicima opozicije predstavlja eksplicitni fašizam, presvučen svilenim rukavicama, objasnila je nedavno za naš list Marinika Tepić, poslanica Kluba samostalni poslanici i dodala da je u redu zadovoljstvo koje naprednjaci izražavaju zbog izbornih rezultata , ali da je ponašanje po principu da opoziciju treba zgaziti kao bubu, daleko od pristojnog ponašanja. Prema njenim rečima, za razliku od naprednjaka koji za sebe misle da je na prvom mestu bog pa oni, socijalisti sebi nijednog trenutka ne dozvoljavaju takvo ponašanje.
„Vi nećete videti kod poslanika SPS da se tako ponašaju, ne samo zbog izbornih rezultata, nego zato što oni znaju da se politika okreće i da su bili i sa ove i sa one strane, i vlast i opozicija, i da su bili i pred nestajanjem i u usponu“, napominje Tepićeva i dodaje da u zluradim komentarima prednjače mladi naprednjački lavovi, ali i profesor dr Marko Atlagić koji ne bira reči.
Ne prođe skupštinski dan, a da naprednjak Atlagić ne podseti javnost na “djubretarsku mafiju iz opozicije “. Profesor na univerzitetu u Kosovkoj Mitrovici često i zabavlja stranačke kolege nadimcima koje je skovao za čelnike opozicije, tako je Đilasov nadimak Điki – Mafija, Radulović je „kralj stečaja“, Obradović „lupetin“, Živković „poljoprivrednik u pokušaju“, Šutanovac – grabinovac, Vukadinović „Đorđe vlah“, Janković „Sale prangija“, Molojičić „pivopija“, dok je Sergeju Trifunoviću dao nadimak „pišoje“. A sve uz opasku da su “zbog njih građani ostali plitkih džepova“.
Atlagić u ovom sazivu nije kažnjen za narušavanje dostojanstva parlamenta, uvredu onih koji nisu prisustni, nije dobio opomenu, novčanu kaznu, ni isključenje, kao ni Vladimir Orlić koji neprekidno pita opoziciju kako su usput izgubili 130 000 glasača, Marijan Rističičević, ali i naprednjak Srbislav Filipović koji se čini se najdalje otišao u vređanju opozicije, jer je samo u jednom obraćanju uspeo da kolege do sebe nazove izdajnicima, lopovima, šljamom itd.
“Mi poslanici SNS nemamo čega da se stidimo pred vama, jer ste vi najgori polički šljam u istoriji Srbije koji je postojao. Na sledećim izborima više nećete ni postojati”, samo je jedna od izjava ovog naprednjaka, koji je svojevremeno imao i političku karijeru u DS.
Do sledećih redovnih izbora ostale su još dve godine, a samim tim još toliko vremena je ostalo poslanicima aktuelnog saziva Skupštine Srbije. Da li će poslanici vlasti pronaći još neki metod za ućutkivanje opozicije ostaje da se vidi, kao što i opoziciji u parlamentu preostaje da se konačno odluči da li će se opredeliti za bojkot ovakvog parlamenta, ili će samo sporadično napuštati sednice.
Izvor: Danas