Želi li vlast novim Zakonom obuzdati mafijašku spregu izvršitelja, poreznika i sudova

Želi li vlast novim Zakonom obuzdati mafijašku spregu izvršitelja, poreznika i sudova

Želi li vlast novim Zakonom obuzdati mafijašku spregu izvršitelja, poreznika i sudova

Radna grupa ministarstva pravde pripremila je predlog izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojima bi trebalo da se obuzdaju privatni izvršitelji. Time bi trebalo da se završi i dve i po godine duga drama u kojoj je imovina dužnika, često sirotinje, bolesnih i nemoćnih prodavana ispod cene, pa se u javnosti pojavilo uverenje da je reč o mafijaškoj sprezi izvršitelja, poreznika i sudova.

Želi li vlast novim Zakonom obuzdati mafijašku spregu izvršitelja, poreznika i sudova
Foto: Balkanska/ M. A. M.

Ipak, predložene izmene tek polovinom decembra trebalo bi da uđu u redovnu proceduru, a potom sledi donošenje podzakonskih akata i nejasno je dokle sve može da se otegne. Glavna izmena je da izvršitelji više neće moći da imovinu dužnika prodaju ispod cene, već na javnim licitacijama objavljenim na internetu. Time bi trebalo da postupak bude javan, prodaja pravičnija, a mogućnost zloupotrebe smanjena.

Elektronski oblik dobiće i sudska oglasna tabla. Podaci o dužnicima i adrese biće u centralnom registru. Tako izvršitelji više neće moći da se žale da ne mogu da nađu dužnike, a da dug vremenom raste zbog zatezne kamate. Osim toga, izvršitelji će morati da podnose svakodnevno izveštaje Ministarstvu pravde, a njihovi troškovi i tarife biće smanjeni.

Izmenama je predviđeno i da primanja dužnika zbog prinudne naplate mogu da se opterećuju samo do polovine. Trenutno je opcija da izvršitelj može da optereti račun dužnika tako što će mu s računa skidati do dve trećine prihoda.

Takođe, stvari ukućana ili stanodavca dužnika neće moći da se plene pre nego što im se ostavi mogućnost da dokažu da je to njihova imovina.

Jedna od izmena predviđa i strogu kontrolu sukoba interesa kod izvršitelja. Uz prodaju imovine dužnika po bagatelnoj ceni ovo je najbolnija tačka, pošto su mediji objavljivali da pojedini od njih otkupljuju dugovanja od poverilaca. Po toj šemi izvršitelj osniva agenciju za naplatu dugova. Potom od poverioca otkupljuje dug u vrednosti od 50 do 70 odsto.

U sledećoj etapi naplaćuje 100 odsto dugovanja, ali i zatezne kamate i astronomski skupe troškove. Na taj način ojađeni su poverilac i dužnik, a izvršitelj stiče ogromnu zaradu.

Jedan od izvršitelja koji je u medijima bio prozvan za takve postupke u pismu Komori izjasnio se da “ne otkupljuje potraživanja da bi ih sprovodio”, ali i da “ne zavlači ruku u džepove kolega”, “ne podmićuje nikoga za predmete”, i “ne daje procente poveriocima”. Takođe i da “ne postavlja svoje ljude na teritorije drugih sudova (svaki izvršitelj radi u okviru određenog suda), ne ucenjuje kolege niti govori loše o njima i trudi se da profesiju zaštiti od neprimerenih komentara”.

Mediji su zabeležili slučaj privatnog izvršitelja iz Niša koji je za 20 meseci na ime prihoda uplatio državi porez u vrednosti od oko 420.000 evra. Što znači da je zadržao četiri puta toliko – oko 1,68 miliona evra.

Iako predlozi Radne grupe zvuče kao potvrda da zloupotreba kod izvršitelja ima, postojeći postupci teći će i po aktuelnim propisima dok ne počne njihova primena novih, ukoliko budu usvojeni. Novi zakon neće rešiti probleme onih koji su već ojađeni.

Izvršitelj Marina Smiljanić Ličina savetuje dužnike da bi u narednom periodu bilo najcelishodnije da se obrate izvršitelju po prijemu pisma od njega.

– Često se obaveza može izmiriti na rate ili se sačeka da stranka podigne kredit radi izmirenja duga. Ako je reč o dugovanju za struju ili slično, za dužnike bi bilo najbolje da se obrate javnim preduzećima pre nego što ta potraživanja pređu u našu nadležnost – kaže Ličina.

Poseban problem kog predložene izmene ne dotiču je što žalba na sudsko rešenje ne odlaže izvršenje. Pritom, na meti izvršitelja nisu samo neredovne platiše, već i oni koji su postali žrtve dugova prethodnih vlasnika nekretnina ili prevare investitora, o čemu svedoče brojni primeri u kojima su ljudima plenili čak i kuhinjske krpe.

– Snežana Stojilković je pre nekoliko meseci zbog tuđeg duga sa sinom izbačena iz svog stana u Nišu. Iako je u brakorazvodnoj parnici pre 15 godina stan pripao njoj, izvršitelj je zbog dugova bivšeg supruga od oko 33.000 evra nesrećnu ženu izbacio na ulicu. Stan je i u katastru zaveden na Snežanino ime, pa je nejasno kako je postao predmet izvršenja.

– U martu je porodica Maurer iz Beograda izbačena iz svog stana, jer je podstanar falsifikujući dokumentaciju u Eurobanci podigao kredit i stavio hipoteku na ovu nekretninu. Iako je porodica Maurer od policije dobila potvrdu da je stan nezakonito stavljen pod hipoteku, izvršitelji su ih ostavili bez stana, dok se sudski postupak ne završi.

– Prošle godine su Branka Havatmi i njen teško bolesni sin ostali bez stana u centru Beograda zbog duga od 6.000 evra. Stan vredan 70.000 evra na licitaciji je prodat za svega 26.000 evra.

Samohrana majka Tatjana Aničić iz Beograda našla se na Tantalovim mukama sa petogodišnjim sinom. Ona je od investitora bez hipoteke, kredita ili dugovanja kupila stan koji je postao predmet sudskog spora prethodnih vlasnika za koji nije znala dok na vrata nisu pokucali izvršitelji.

– Slavica Cvetković, samohrana majka dvoje dece iz Vranja, stan je kupila 2006. godine. Sin prethodnog vlasnika dugovao je banci, a ostao je prijavljen na istoj adresi i pošto se iselio, pa su Slavici uzeli TV, telefon i deo nameštaja. Rečeno joj je da je bila dužna da ga odjavi, a nije joj pomoglo ni što su prethodni vlasnici potvrdili da je to dug njihovog sina.

Zbog raznih dugova, kako objavljuje Devizni žurnal, u opasnosti od izvršitelja je svaki sedmi stanovnik Srbije. Naime, Komora javnih izvršitelja objavila je da neizmirene dugove ima čak milion građana. Kada izvršitelj dođe na vrata ima pravo da odnese sve iz kuće osim hrane, odeće, ogreva, šporeta i frižidera, a dužnik je obavezan da plati i kamate i troškove izvršenja koji iznose minimalno 4.000 dinara (oko 33 evra).

Čest problem je da izvršitelji dođu sa rešenjem o plenidbi dela zarade na osnovu potraživanja koja zastare za godinu dana, poput duga za komunalije ili Parking servisu. U takvim slučajevima, izvršitelji nisu zakonom obavezni da utvrde da je potraživanje zastarelo, već samo sud može da odluči po prigovoru dužnika, naravno, naknadno.

Prema rečima Vladimira Logosa iz organizacije Krov nad glavom, država je dala u ruke izvršiteljima prevelika i protivustavna ovlašćenja čime je nastao pravni haos u Srbiji. Građani, kaže on za “Vesti”, postaju žrtve sudskog sistema, jer ne postoji obaveza da se sudski poziv uruči građanima lično.

– Tako čovek nema načina da sazna da je dospeo na sud. Osim ako ne kaže sebi daj da idem do suda svakog dana da vidim ima li me na oglasnoj tabli – pojašnjava naš sagovornik.

Opravdanje države za ovakvo rešenje je da su hteli da rasterete sudove. Međutim, u Beogradu je u vreme donošenja zakona bilo dva miliona izvršnih postupaka i neki predmeti su rešeni, ali su stigli novi i ta brojka je opet u istom okviru.

– Posledice po građane su katastrofalne, jer lako ostanu bez imovine. Sada ljude izbacuju iz vlastitog stana po načelu hitnosti da bi naplatili dugove. Tako neko ostane na ulici za nekoliko meseci, a onda mu treba i po šest godina da dokaže da nije kriv – priča Logos i ističe da je postojeći zakon na strani onih koji ih globe, a neretko i prevare.

Izvor: Vesti online