Komitet 300 je odavno doneo odluku da svet mora da bude manji, znatno manji i ”bolji”, tj. doneo je svoju zamisao mnogo boljeg sveta. Beskonačno mnogo ”beskorisnih izelica”, koje troše prirodna bogatstva, koja nisu neiscrpna, treba eliminisati. Industrijski razvoj utiče na porast broja stanovnika. Zato je potrebno potkopati Božiju zapovest ljudima da se razmnoavaju i da naseljavaju zemlju.
Za to su bili potrebni : napad na hrišćanstvo, lagani ali siguran napad industrijskih država-nacija, uništenje stotina miliona ljudi, koje Komitet 300 naziva ”viškom stanovništva”, i uklanjanje bilo kog državnika koji bi se usudio da stane na put Komitetovog globalnog plana za postizanje navedenih ciljeva.
Dva prva cilja Komiteta 300 bili su Italija i Pakistan. Pokojni italijanski predsednik Vlade Aldo Moro bio je državnik koji se odupreo ”nultoj stopi rasta” i planiranom smanjenju broja stanovnika njegove zemlje, čime je na sebe navukao gnev Rimskog Kluba, koji je od Komiteta 300 dobio zadatak da sprovede pomenutu politiku. U jednoj rimskoj sudnici 10. Decembra 1982. godine jedan bliski Morov prijatelj je sve svedočio o tome kako je pokojnom predsedniku italijanske Vlade pretio jedan agent Kraljevskog instituta za međunarodne poslove (RIA), koji je istovremeno bio član Komiteta 300, a tada je još uvek bio američki ministar spoljnih poslova. Taj čovek koga je svedok imenovao bio je Henri Kisindžer!
Povod za pisanje ovog teksta, odnosno prepisivanje onoga što je već potanko i detaljno pisao dr Džon Kolman, jeste godišnjica otmice Alda Mora. Treba da se prisetimo da su predsednika Mora, 16. marta, 1978. godine otele Crvene brigade i kasnije ga okrutno ubile. Na suđenju članovima Crvenih brigada nekoliko optuženih je potvrdilo da im je poznata činjenica da je u Morovo ubistvo bio upleten neko iz visokih američkih političkih krugova. Kada je pretio Moru, Kisindžer zasigurno nije sprovodio američku spoljnu politiku, nego je delovao prema naređenjima koje je dobio od Rimskog kluba-tela koje je podčinjeno Komitetu 300 i koje se bavi spoljnom politikom.
Aldo Moro u zatočeništvu Crvenih brigada/ Zastava Crvenih brigada-da li su brigade radile po nalogu Kisindžera?
Svedok koji je u sudnici izneo taj podatak, koji je odjeknuo kao bomba, bio je Morov blizak saradnik Gorado Gerzoni. Njegovo eksplozivno svedočenje 10. septembra 1982. godine preneli su italijanska televizija i italijanski radio, a bilo je objavljeno i u nekoliko italijanskih novina. Uprkos tome, ta bitna informacija u SAD-u nije dobila medijsku pažnju. Poznate američke tvrđave slobode, koje sve uvek moraju da znaju, Vašington post i Njujork Zajms, nisu smatrale bitnim da objave ni jedan red o Gerzonijevom svedočenju.
Tu vest nije preneo nijedan američki radio niti ijedna američka televizijska stanica. Činjenica da je italijasnki predsednik Vlade Aldo Moro desetinama godina bio vodeći političar, da je bio otet u sred belog dana, u proleće 1978. godine, da su mu svi telohranitelji hladnokrvno ubijeni, nije smatrana vešću vrednom objavljivanja. čak ni uz podatak da je u tom zločinu učestvovao sam Kisindžer! Ili je upravo tišina zavladala zbog Kisindžerove umešanosti?
Henri Kisindžer-”izvođač radova Komiteta 300”
1982. godine, u svom izlaganju o ovom gnusnom zločin, dr Don Kolman pokazao je da su Alda Mora, odanog člana Hrišćansko-demokratske stranke, ubile ubice Masonske lože P2 kako bi Italiju učinili podložnom nalozima Rimskog kluba o smanjenju njene industrije i zantnom smanjenju njenog broja stanovnika. Morov plan stabilizacije Italije kroz punu zaposlenost te dravni i politički mir ojačao bi katolički otpor komunizmu, čime bi i destabilizacija Bliskog istoka, što je zaverenicima bilo od primarne važnosti, bila znatno otežana.
Komitet 300 je odabrao Italiju kao pokusni cilj. Kao zapadnoevropska zemlja najbliža Bliskom istoku i zemlja povezana sa ekonomijom i politikom Bliskog istoka, Italija je važna za planove zaverenika. Osim toga, ona je sedište Katoličke crkve. Italija je rodna zemlja nekih od najmoćnijih porodica iz vrha evropske oligarhije, iz drevnog crnog plemstva. Da je Italija oslabljena Morovom smrću, to bi imalo posledice na Bliskom istoku, čime bi se oslabio američki uticaj na tom području. Italija je važna i zbog još jednog razloga: ona predstavlja kapiju puta kojima droga iz Irana i Libana stiže u Evropu.
Rokfeler, Elizabeta II, Soroš i Bil Klinton-samo su pri dnu piramide moći i realizatori planova istinskih vladara
Od osnivanja Rimskog kluba, 1968. godine, razne grupe su se udružile pod imenom ”socijalističke” da bi srušile nekoliko italijanskih vlada. Među njima su: crno plemstvo iz Venecije i Đenove, masonska loža P2 i Crvene brigade. Svi su radili na istom cilju. Rimska policija, koja je istraivala slučaj Crvenih brigada i Alda Mora, naišla je na imena nekoliko vrlo istaknutih italijanskih porodica koje su tesno saradjivale s tom terorističkom grupom. Takođe je pronašla dokaze o tome kako su te moćne i ugledne porodice u najmanje desetak slučajeva ustupale Crvenim brigadama svoje kuće i/ili imovinu, kao sigurna skrovišta.
Svoj deo posla na ručenju Republike Italije američko ”plemstvo” odradilo je velikim doprinosom Ričarda gardnera dok je, u vreme predsednika Kartera, bio američki ambasador u Rimu. U to vreme Gardner je delovao pod direktnim nadzorom Betina Kraksija, važnog člana Rimskog kluba i ključnog čoveka u NATO-u. Kraksi je bio glavni čovek u zavereničkom pokušaju uništavanja Republike Italije. Kraksiju je to skoro pošlo za rukom, jer je kao glavni igrač Komiteta uspeo da kroz italijanski parlament izdejstvuje razvod braka i pobačaj, što je rezultiralo najdalekosežnijim i najrazornijim verskim i društvenim promenama koje su ikada pogodile Katoličku crkvu, a posle toga i moral italijanskog naroda.
Zahvaljujući svedočenju koje je Gerzoni izneo pod zakletvom, Italija i cela Evropa su saznale da je Kisindžer stajao iza ubistva Alda Mora. Ali SAD to nisu znale. Taj tragični događaj pokazuje sposobnost Komiteta 300 da bilo kojoj vladi, bez izuzetka, nametne svoju volju.
Kada sagledamo, danas, 16. marta 2021. godine, situaciju sa Aldom Morom i način njegove egzekucije vidimo da su političari koji su tradicionalno privrženi vrednostima porodice, Crkve i konzervativizma oduvek bili meta globalista. Kada je u rano jutro, tog kobnog marta, Moro krenuo u Parlament kako bi formirao novu vladu, nije ni slutio da će biti otet a Italija skrajnuta i stavljena pod kontorlu vladara iz senke. Čini se da je i danas Italija na udaru , ali ne samo Italija, već i čitav svet. Oružje je drugačije ali je metod isti-zaverenici planiraju dugoročno i ništa ne ostavljaju slučaju, pitanje je samo da li će se naći dovoljno moćna figura na svetskoj politikoj sceni da im nogom stane za vrat i zadavi krvavu globalističku neman!
Dr Džon Kolman/N.N.