Bivši radnici PKB traže pomoć evropskih institucija: Branićemo telima dalju prodaju zemljišta

 

Bivši radnici PKB-a telima će braniti rasprodaju preostalog zemljišta nakon što je najveći deo parcela i imovine prodat Al Dahri

Ta preostala imovina koja se sada polako oglašava na licitacijama, jedina je vrednost iz koje bi oni mogli da upišu svoje besplatne akcije, one koji su ranije postojali u registrima Korporacije ali ih je država „zaturila“ tokom prenošenja društvenog kapitala u državni, kažu za Danas u Udruženju bivših radnika i penzionera PKB.

Oni su takvu odluku doneli nakon neuspelih pregovora u Ministarstvu privrede i protesta koji su održali pre dva dana ispred kapija bivše firme. Kažu da ih je stav Ministarstva duboko razočarao jer se ipak radi o greškama u sprovođenju Zakona o privatizaciji, zbog kojih su oni oštećeni. Još više ih je pogodilo to što ih je ispred poslovne zgrade PKB u Padinskoj Skeli dočekala policija umesto bar rukovodstva Korporacije.

Naredne nedelje očekujemo da će Privredni sud u Beogradu odlučiti o privremenoj meri zabrane daljeg otuđenja imovine. To smo zatražili uz tužbu protiv države zbog nesprovedenog zakona koji za posledicu ima da su bivši radnici samo u matičnoj firmi izgubili svoje besplatne akcije, dok su zaposleni u zavisnim preduzećima to pravo ostvarili. Iako je najveći deo imovine prodat Al Dahri, PKB ima još dovoljno parcela na raspolaganju iz čije vrednosti bi mogla da se nadoknadi ta šteta a da se ne traži novac iz budžeta. Zbog toga je Udruženje odlučilo da se suprotstavi najavljenim prodajama – kaže za Danas advokat Udruženja Saša Gemaljević.

On podseća da su akcije radnika bile regulisane Zakonom o privatizaciji, da su ti udeli zaposlenih bili evidentirani u knjigama PKB-a a obračunati prema godinama staža za svakog pojedinačno. Međutim,

kada je država u septembru prošle godine odlučila da imovinu PKB proda biznismenima iz UAE, udeli radnika, praktično njihovo vlasništvo, jednostavno je izbrisano.

Advertisements

– Ovih dana ćemo o povredi prava na privatnu svojinu obavestiti ambasadore zapadnih zemalja, a obratićemo se i Amnesti internešenelu od koga očekujemo da zatraži mišljenje Ministarstva privrede, a potom problem iznese pred evropske institucije – kaže Gemaljević.

Beta

Advertisements

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *