Kao najveća i veoma uticajna zemlja regiona, Srbija je „adut“ za regionalni uticaj Francuske ….izjavio je u intervjuu FoNetu novinar TV kanala Frans 24 Loran Ruj, koji ipak sumnja u ostvarenje namere Emanuela Makrona da se problem Kosova reši za nekoliko meseci, jer „ima utisak da takvu brzinu ne žele ni srpsko, ni kosovsko rukovodstvo“.
On je u serijalu Kvaka 23 novinarki Danici Vučenić rekao da „Makron vidi Srbiju kao ulazna vrata za uticaj na Zapadnom Balkanu i kao strateški važnu zemlju“. Srbija je „objektivno najveća u regionu, sa političkim uticajem, mada ne uvek pozitivnim, na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, pa i u Crnoj Gori“, primetio je Ruj, koji 17 godina živi u Beogradu. On ističe da je ipak adut imati Srbiju kao partnera u regionu, ali je uveren da za francuskog predsednika poseta Beogradu predstavlja, pre svega, „učvršćivanje francuskog uticaja, a manje evropskog“.
„Vučić je dopustio Makronu da ‘zabode zastavu’ Francuske na teritoriju Srbije, kao što je to prethodno dopustio i Putinu, sa nešto drugačijim mizanscenom“, rekao je Ruj. Kako je ocenio, „sam svečani doček, prepun simbolike, govor kod spomenika, garda, tepih…bio je unapred utvrđen dogovor“. Iako to nije bila ključna stvar posete, Ruj misli da je to za Francusku bilo važno i da bi se „zaboravio gaf iz novembra prošle godine u Parizu, prilikom obeležavanja primirja u Prvom svetskom ratu“.
Prema njegovom stavu, način na koji je dočekan francuski predsednik bio je u funkciji i Vučićeve unutrašnje upotrebe, ali istovremeno i samog Makrona, koji želi da pokaže i da je lider Evropske unije (EU). Dolazi u zemlju u kojoj postoje problemi, a on treba da bude taj koji će probleme da reši, objasnio je Ruj, ali je predočio da Makron mora da uradi mnogo više od posete Srbiji da bi „postao lider EU, ako je to uopšte moguće“. Kako je napomenuo, EU ima problema i mimo Balkana i „uticaj u regionu može da bude samo jedan od elemenata te njegove lične agende, ali svakako ne može biti jedini“.
Sem ekonomskih i bilateralanih ugovora, rekao je Ruj, veoma važna tačka događaja bilo je Kosovo, u kontekstu inicijative Francuske i Nemačke da se stvari po tom pitanju pokrenu. Upitan o „političkom kapacitetu“ Makrona da utiče na rešavanje kosovskog problema, on je uzvratio da je u igri više faktora i da je jedan od njih upravo dogovor Nemačke i Francuske.
Ruj predviđa da taj dogovor „neće biti lak, jer imaju različite poglede na ishod dogovora Kosova i Srbije, a tu je i Brisel koji mora da bude uključen, iako EU nema neki poseban stav u vezi sa tim rešenjem“. On nije siguran na čemu se konkretno bazira Makronova procena o rešenju u narednih nekoliko meseci i „sumnja da je takva brzina rešenja moguća“. Smatra da „ni srpskom, ni kosovskom rukovodstvu, nije u interesu da se cela stvar okonča tako brzo“.
Njegovo je mišljenje da ni Francuska, ni EU, „nemaju do kraja izgrađenu pretpostavku o prirodi vlasti u Srbiji u vezi sa problemom Kosova“. „Prethodna administracija u Srbiji, na čelu sa Borisom Tadićem, želela je da pokrene rešavanje problema“, podsetio je Ruj, „ali su okolnosti bile takve da nije imala alatke da to sprovede u delo“.
Danas je „situacija drugačija i srpsko i kosovsko rukovodstvo bi to mogli da reše“, ali Ruj „nije siguran da žele“ i misli i da „toga u potpunosti nisu svesni ni Francuzi, ni Evropljani, pa ni sam Makron“. On napominje da je u Srbiji ideja o razgraničenju „i dalje živa“ i tvrdi da ni „Francuzi nisu od te ideje odustali“, što predstavlja „ogromnu razliku u odnosu na stavove Nemačke, koja ne želi ni da čuje takvu zamisao“.
Zato je bitno da se ove dve zemlje prethodno dogovore, ponavlja Ruj, koji misli da će biti veoma teško da „Markon u tom pogledu uskladi stavove sa Angelom Merkel“ Osvrćući se na procene da bi Francuska, u budućem procesu dogovaranja Beograda i Prištine, „pod kontrolom držala Srbiju, a SAD Prištinu“, on je naglasio da to nije novo. Ruj tvrdi da se o tome govori od trenutka kada su Vučić i Hašim Tači izašli u javnost sa idejom razgraničenja, ali da su se u međuvremenu desile takse, pa je sve stalo. Prema njegovoj proceni, sada je pitanje i kada će pregovori biti nastavljeni, imajući u vidu da bi mogli da se dogode izbori na Kosovu, pa i u Srbiji redovni sledeće godine.
Za Ruja je „malo čudno“ to što je Makron u Beogradu izbegao da govori o vladavini prava i unutrašnjim prilikama u Srbiji, jer u bliskoj prošlosti, prilikom poseta ili na međunarodnim forumima, nije krio svoje stavove o pojedinim zemljama.
On nagađa da Makron „želi da ima uticaj na reševanje kosovskog problema i da i iz tog razloga ne želi da se zamera Vučiću“. Na drugoj strani, Ruj misli da „Vučića u Briselu vide kao čoveka koji može da reši Kosovo i zato manje pažnje poklanjaju unutrašnjim problemima Srbije, koji su slični kao i u Mađarskoj Viktora Orbana, samo što se nad Srbijom malo više žmuri“.
„Cilj je bio da sve prođe jako dobro i malo je teško, kada idete kod nekog u posetu, ko vas tako lepo ugosti, reći – izvini tanjiri ti nisu bili čisti“, ocenio je Ruj. Govoreći o opoziciji u Srbiji i zamerkama da joj nije bilo omogućeno da izloži svoje stavove francuskom predsedniku, Ruj smatra da to nije „u potpunosti tačno, jer je upriličen sastanak opozicije i diplomatskog savetnika Emanuela Makrona“. On ne veruje da je pismo opozicije upućeno Makronu na engleskom uvreda za predsednika Francuske i misli da jezik kojim je pismo pisano nije imao nikakvog efekta na odluku šefa francuske države da se ne vidi sa predstavnicima opozicije.
„Ukoliko je Đilas uopšte slao pismo, to samo znači da prethodno nije dobio poziv za sastanak, i ta činjenica je značajna“, naglasio je Ruj. „Očigledno je takav bio dogovor dve zemlje“, rekao je Ruj i protumačio da Makron zato nije želeo da se sastane sa opozicijom. Komentarišući Makronovu poruku o uticaju „nekih drugih sila“ na Zapadnom Balkanu, mimo EU, on je pretpostvio da je predsednik Francuske, pre svega, mislio na Kinu. Kako je objasnio, Kina želi da investira u region i najavljuje veliku cifru od 12 milijardi, a takve sume „ljuljaju diplomatsku ravnotežu“. Govoreći o eventualnom prebacivanju fokusa Srbije sa Rusije na Francusku, Ruj je podsetio da je EU najveći partner Srbije i da bi u tom pogledu „trebalo konsultovati statistiku koja je jasna“.
On je, međutim, rekao i da se u pogledu Rusije „treba vratiti na real politiku, jer sankcije koje je EU uvela Rusiji, uprkos njenoj često negativnoj međunarodnoj ulozi, ne mogu večno da traju“. Na to ukazuje i ruski povratak u Savet Evrope, ali i „Makronovo blago otvaranje vrata prema Moskvi“, zaključio je Ruj.
Izvor: Danas