Bora Đorđević: Nama je suđeno da nestanemo, problem je što nestajemo na jedan ponižavajući način
Frontmen grupe Riblja Čorba, Bora Đorđević, komentarisao je u intervjuu za Blic trenutnu društvenu i političku situaciji u Srbiji.
O događajima vezanim za Kosovo i Metohiju Bora kaže:
Pogledajte sad ovo sa Kosovom? Piše se šta misli Tramp koji verovatno i ne zna gde je Kosovo a kamoli šta je. I šta misle neki drugi ljudi koji sa Kosovom veze nemaju. Priča se i o nekom referendumu o Kosovu. Raspisujemo referendum na našoj teritoriji o našoj teritoriji, a ne raspisujemo referendum o tome da li treba da uđemo u Evropsku uniju, koji je neophodan i mnogo potrebniji. Hajde da taj referendum raspišemo. Na kraju će se promeniti Ustav u kome piše da je Kosovo deo Srbije.
Da je Ustav Srbije jedina odbrana Kosova, Đorđević objašnjava:
– Da, da, moj prijatelj Vojislav Koštunica stavio je to u Ustav i to nas štiti i teši, a nekima kvari posao. Kina nikad neće priznati Tajvan koji je defakto država. Ko prizna Tajvan, Kina sa njim prekida diplomatske odnose i teši se da je Tajvan de jure deo njene teritorije iako de fakto on postoji kao država. Isto tako i Kosovo de fakto postoji kao država, ali de jure ne postoji i nikad neće postojati. I tako treba i da ostane. To su dve stvari s kojima bih bio srećan da ih vlast usvoji. Da se raspiše referendum o EU i da se ne menja Ustav kako bismo mogli da se tešimo.
O Koštunici i Srbima:
– Čujemo se redovno. O politici ne razgovara i ne treba da razgovara. Politika je totalno otišla mimo njega. On je jedini normalan lider koji je vratio mandat narodu. Svi viču Koštunica je mek, neobavešten…Vrlo je obavešten i nimalo nije mek, a problem je u tome što su Srbi, valjda, navikli na diktatore počevši od onih srednjovekovnih, preko kodže Miloša koji je svaku bunu protiv sebe ugušio na najkrvaviji način i Karađorđa koji je molio da ga ne biraju jer je prek i naprasit, do ovih današnjih diktatorčića.
A o tome kako nas sve manje ima i kuda nas to vodi, pesnik i muzičar Bora Đorđević ističe:
– Nama je suđeno da nestanemo, ali problem je kako nestajemo. Nestajemo na jedan ponižavajući način. Tlo nam je otrovano osiromašenim uranijumom i rak ovde dođe kao kijavica, to i mala deca znaju. Ono što se ne zna i ne dozvoljava se da se sazna jeste da je posledica osiromašenog uranijuma i neplodnost, pa se i tako smanjujemo. U stvari, oni nas mrcvare umesto da nas pobiju odjednom ako im toliko smetamo.