Država ne zna ništa o radovima na Turskom toku?
Nadležni ćute o navodnom početku izgradnje Turskog toka kroz Srbiju Iako pojedini domaći mediji tvrde da je izgradnja Turskog toka kroz Srbiju počela, čak otkrivaju putanju tog gasovoda i rok za završetak radova, nadležni o tome uporno ćute.
Piše: G. Vlaović
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istini za volju svojevremeno najavio početak radova na izgradnji Turskog toka kroz Srbiju, međutim javnosti do danas nije zvanično predočena nijedna jedina informacija kako o trasi, tako ni o rokovima, niti je dato objašnjenje kako to da će taj gasovod biti izgrađen bez da je Evropska unija dala dozvolu za njegovu izgradnju, što je nužno da bi se ruski gas iz Turske mogao transportovati na teritoriju Starog kontinenta.
Jedini dosad koji je imao privilegiju da vidi fotografije misterioznih radova na Turskom toku kroz Srbiju je predsednik Rusije Vladimir Putin, kada mu ih je pokazao u Kini predsednik Srbije Vučić, a njemu ih je pak pred sam susret dva predsednika dao ministar energetike Aleksandar Antić.
Danas je odmah po objavljivanju te informacije pokušao da dođe do relevantnih podataka od nadležnih, kada i gde je počela izgradnja Turskog toka, koja je trasa gasovoda i kada će radovi biti okončani. Međutim, u Ministarstvu energetike naišli smo na zid ćutanja.
Ni ovoga puta u tom ministarstvu ne žele da bilo šta komentarišu odnosno niti da potvrde niti da demantuju pisanje pojedinih medija da je izgradnja Turskog toka kroz Srbiju počela. U slučaju da su radovi u Srbiji zaista otvoreni, kako tvrde pojedini listovi, postavlja se pitanje da li je to „račun bez krčmara“ s obzirom na to da ako ne bude gasa iz Rusije iz pravca Turske, postavljanje cevi ne da neće ništa vredeti, već će biti načinjena i šteta jer bi sredstva za finansiranje radova bila potrošena uzaludno.
Nekadašnji pomoćnik ministra energetike i direktor firme Enerdži sejving grup, Slobodan Ružić kaže za Danas da bi izgradnja gasovodne infrastrukture u Srbiji za potrebe Turskog toka u slučaju da taj projekat ne bude sproveden, svakako predstavljala neracionalan trošak.
– Raditi tako nešto a da ne postoje jasne garancije da će Turskog toka biti je nelogično. Jedino ima smisla ako su nadležni dali garancije da će projekat biti izveden do kraja. Međutim, s obzirom da nema zvaničnih potvrda da su radovi počeli, zaista ne mogu da komentarišem saznanja štampe – ističe naš sagovornik.
Arhitekta Mahmud Bušatlija pak ističe da se globalna situacija promenila što pogoduje najavama da će Turski tok kroz Evropu ipak biti sagrađen.
– Potrošačima u Evropskoj uniji je gas potreban i američki uticaj da Turski tok kroz Evropu ne bude izgrađen je sve slabiji. Uskoro će i izbori za Evropski parlament tako da ni negativni stavovi aktuelne administracije u Briselu prema tom projektu nemaju više tako veliki značaj. Bugarska se veoma trudi da dobije ruski gas iz pravca Turske i sve je to podstaklo da se sa pripremnim radovima u Srbiji počne. Pretpostavljam da su dobijene i određene garancije. S obzirom da je Južni tok gromoglasno najavljivan pa je na kraju otkazan, razumljivo je što se sada o izgradnji Turskog toka kroz Srbiju zvanično ćuti. Očito je da se sve sprovodi u okviru izgradnje nacionalne gasovodne infrastrukture za koju nije potrebna dozvola EU a na koju se može nadovezati Turski tok ako gas iz tog pravca poteče ka Evropi. Istini za volju, taj projekat se ne može porediti sa Južnim tokom jer će imati daleko manji kapacitet, tako da ne verujem da će tu biti velikih količina gasa za tranzit kroz Srbiju – navodi Bušatlija.
Država ne zna ništa o radovima na Turskom toku?
Bez zvaničnog otvaranja radova
Ovih dana u dnevnoj štampi se pojavila nezvanična informacija da su radovi na Turskom toku kroz Srbiju koji se još naziva i Srpski tok počeli. Reč je o krčenju šuma, ravnanju terena i uklanjanju nelegalnih objekata na trasi ali i postavljanju cevi na nekim deonicama. Navodno su izdate dozvole za pripremne radove za deonice 1,2 i 3 u dužini od 300 kilometara. Turski tok kroz Srbiju bi trebalo da bude dugačak 403 kilometra a radovi završeni do 18. decembra. Ne navodi se kada su tačno radovi startovali. Kako su preneli neki mediji prva deonica prostire se od bugarske granice do Ćuprije, druga od Ćuprije do Dunava, treća od Dunava do Zrenjanina do četvrta ide od Gospođinaca do Subotice.
Izvor: Danas