Okružni sud u Cirihu je podržao prošlonedeljne odluke izraelskih sudova i presudio da nekoliko sefova u tom švajcarskom gradu može biti otvoreno i njihov sadržaj poslat u izraelsku Narodnu biblioteku
Dugo skriveni neobjavljeni radovi Franca Kafke uskoro bi mogli da budu objavljeni posle decenijske sudske borbe oko njegovog literarnog nasleđa, borbe koja je često upoređivana s njegovim nadrealnim pričama.
Okružni sud u Cirihu je podržao prošlonedeljne odluke izraelskih sudova i presudio da nekoliko sefova u tom švajcarskom gradu može biti otvoreno i njihov sadržaj poslat u izraelsku Narodnu biblioteku.
Radi se o papirima koji bi mogli da bace novo svetlo na jednu od najmračnijih figura književnosti, Franca Kafku, češkog Jevrejina iz Praga koji je govorio nemački i na čije kulturno nasleđe prava polažu i Izrael i Nemačka i oko žestoko se spore oko toga.
Iako se ne zna tačno šta se nalazi u sefovima, eksperti smatraju da bi tu mogli biti završeci nekih od Kafkinih značajnijih dela, od kojih su mnoga posle njegove smrti objavljena nedovršena.
Izraelski Vrhovni sud je već jednoj izraelskoj porodici oduzeo kolekciju Kafkinih rukopisa, skrivenih u izraelskim bankama i jednom prljavom stanu u Tel Avivu. Sada, odlukom švajcarskog suda, posle višegodišnjih pravnih bitaka oko vlasničkih prava, na jednom mestu bi mogla biti skupljena sva Kafkina poznata dela.
Takvu sagu je vrlo lako mogao napisati i sam Kafka, čije ime je postalo sinonim za apsurdne situacije s netransparentnim sudskim procesima. Pisac je bio poznat po pričama o običnim ljudima koje bi smrvile misteriozne vlasti. U poznatom romanu “Proces”, bankarski službenik prolazi kroz mučni sudski postupak a mu nikada nije rečeno za šta je optužen.
“Apsurd tih suđenja je što su se vodila oko nasledstva za koje niko ne zna tačno šta sadrži. Nadamo se da će na ta pitanja najzad biti odgovoreno. Pravni proces se možda završava ali pitanja kojoj kulturi pripadaju Kafka i njegovo nasleđe će biti s nama još dugo”, rekao je naučnik Benjamin Balint.
Kafka je malo pre smrti od tuberkuloze 1924. svoja dela ostavio dugogodišnjem prijatelju, uredniku i izdavaču Maksu Brodu, naloživši mu da ih spali nepročitana.
Brod mu nije ispunio želju i objavio najveći deo onoga što je dobio, uključujući romane “Proces”, “Tvrđava” i “Amerika”. Ta dela su do tada malo poznatog Kafku posthumno učinila jednim od najčuvenijih i najuticajnijih pisaca 20. veka.
Međutim, Brod, koji je prokrijumčario neke rukopise kada je 1938. pred nacistima pobegao na teritoriju današnjeg Izraela, nije objavio sve. Kada je 1968. umro, svojoj sekretarici Ester Hofe je ostavio da se stara o njegovom nasledstvu i naložio joj da Kafkine rukopise preda univerzitetu.
Hofe je, umesto toga, naredne četiri decenije rukopise držala skrivene a neke od njih je prodala za velike sume novca. Na primer, originalni rukopis “Procesa” je 1988. prodat na aukciji u Londonu za 1,8 miliona dolara. Kupac je bila Nemačka književna arhiva u Marbahu.
Kada je Hofe 2008. umrla u 101. godini kolekciju su nasledile njene dve ćerke, koje su kao i ona preživele Holokaust. One su Broda doživljavale kao oca a njegovu arhivu kao nalsedstvo koje im pripada. Pošto su i njih dve u međuvremenu preminule, borbu za arhivu su nastavile ćerke jedne od njih.
Njihov advokat je odluku ciriškog suda nazvao nastavkom procesa u kom se “prava individualne svojine gaze bez ikakvog pravnog opravdanja” a zaplenu imovine označio “prvostepenom pljačkom”.
Izraelska Narodna biblioteka polaže pravo na Kafkine rukopise kao na “kulturna dobra” koja pripadaju jevrejskom narodu. Kafka je pred kraj života razmišljao o odlasku iz Praga i preseljenju na teritoriju današnjeg Izraela. Hebrejski je učio od jednog stanovnika Jerusalima, koji je kasnije svesku s rečnikom svog učenika donirao biblioteci. Drugi naučnici dovode u pitanje izraelsko prisvajanje Kafke, obrazlažući to njegovim dvoumljenjem oko vlastitog judaizma. Nemačka književna arhiva je stala na stranu naslednica Ester Hofe i pokušavala da kupi kolekciju, tvrdeći da dela pisana na nemačkom treba da budu u Nemačkoj.
Međutim, Benjamin Balint je upozorio da sadržaj skrivene arhive možda ne ispuni očekivanja.
“Malo je verovatno da ćemo tu otkriti nepoznato remek-delo, ali te stvari su ipak vredne. Ima nešto od Kafkine aure u celoj ovoj stvari”, naveo je on.
Izvor: Novosti