Gordana Siljanovska favorit na makedonskim izborima: Prespanski dogovor moguće poništiti

U ponoć je počela izborna tišina, a prethodno su poslednjeg dana kampanje šefovi izbornih štabova predsedničkih kandidata pozvali na masovnu izlaznost i miran izborni dan.

Šesti po redu predsednički izbori bi, procenjuje se, trebalo da budu merenje podrške vlasti i opoziciji, posle promene imena države i referenduma na kojem nije bio postignut cenzus.

Tokom tronedeljne kampanje kao glavna tema se nametnula promena imena države, što su kao neophodno za evrointegracije branili kandidati vladajuče koalicije SDSM i DUI Stevo Pendarovski i albanske opozicije Blerim Reka, piše portal Obaveštajac.info.

Promenu imena je osporavala kandidatkinja makedonske opozicije oko VMRO-DPMNE Gordana Siljanovska.

Gordana Siljanovska je insistirala na neophodnosti jačanja pravne države.

Gordana Siljanovska favorit na makedonskim izborima: Prespanski dogovor moguće poništiti
Screenshot

Ona je insistirala na tome da je ime države nezakonito promenjeno u Severna Makedonija i tvrdila da je Prespanski dogovor moguće poništiti. Ona se jesтe ograđivala i rekla da to nije u ingerencijama predsednika, prenosi Obaveštajac.info

Prema pouzdanim anketama, Gordana Siljanovska može da računa na pobеdu u prvom krugu izbora.

Ona u odnosu na Pendarovskog vodi 8 do 11 procentnih poena, dok Reka može da računa na najviše oko 7 procenata glasova.

Za pobedu u prvom krugu potrebno je da kandidat osvoji 50 odsto plus jedan glas od upisanih 1.808.131 birača, što se ne smatra za verovatno.

Drugi krug će biti podržan 5. maja i tada je potrebno da bude izlazni cenzus od 40 odsto upisanih birača.

U slučaju da ni tada ne bude izabran novi predsednik države, mesto Đordja Ivanova kome mandat ističe 12. maja privremeno će zauzeti predsednik parlamenta Talat Džaferi.

Iz vladajućih stranaka najavljuju dve mogućnosti ako novi predsednik Severne Makedonije ne bude bio izabran: da se ukine izborni cenzus ili da se šef države ponovo bira u parlamentu, kao što je biran prvi predsednik nakon osamostaljenja.

Advertisements

U oba slučaju su neophodne ustavne izmene za koje je potrebna dvotrećinska parlamentarna većina od 80 poslanika.

Izvor: Obaveštajac.info

Advertisements

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *