Tokom celog septembra 1914. godine Beograd je bio pod jakom austrougarskom paljbom.
U prvim mesecima Prvog svetskog rata, Austrougarska vojska je poslala ultimatum odbrani Beograda tražeći bezuslovnu predaju. Odgovor koji je komandant odbrane srpske prestonice dao neprijateljima odjeknuo je ratnom Evropom!
Tokom celog septembra 1914. godine Beograd je bio pod jakom austrougarskom paljbom. Grad je bio potpuno razrušen, a šteta u svim delovima ogromna. Ipak, Srbi su i dalje opstajali i odbijali predaju.
Tako je 22. septembra 1914. godine u popodnevnim časovima, jedan izaslanik sa belom pregovaračkom zastavom prišao srpskim položajima kod Beograda. Zapovednik austro-mađarskih snaga zemunskog regiona, general-major Gustav Golja poslao je pregovarača sa ultimatumom o predaji Beograda.
U ultimatumu je pisalo:
“Glavnom komandantu u Beogradu,
Kako biste spasli srpsku prestonicu od uništenja artiljerijskom vatrom, vi se pozivate na predaju grada.
Komandant najvišeg čina i njegov štab, kao i gradska uprava, treba da se, od sada pa za jedan sat, što znači pre šest sati ove večeri, pojave na peronu u Zemunu, smeštenom na Dunavu.
Napomena: U slučaju da prihvatate predaju, neka se na Kalemegdanu umesto srpskog istakne beli barjak.”
– Gustav Golja, general-major
General Mihajlo Živković, komandant odbrane Beograda primio je neprijateljskog izaslanika, saslušao depešu i na nju imao samo jedan kratak odgovor: “Idi bre u pi*** materinu!”
– Što se mene tiče, neću se truditi da prevodim na francuski reč po reč taj odgovor, koliko kratak, toliko energičan, kojim je on savetovao austrijskom generalu da se “vrati u utrobu svoje majke” – zapisao je Barbi u svojoj knjizi dodajući da je general Živković nastavio da sipa druge psovke kojima je “srpski jezik obilno opskrbljen”.
Malo je reći da je austrougarski pregovarač bio zapanjen ovim odgovorom. Okrenuo se i otišao, a čim je stigao do mađarske obale, general Živković je naradio ponovno otvaranje vatre po neprijateljskim položajima i rat je nastavljen.
Mihailo Živković zvani Gvozdeni bio je srpski general i vojni ministar, učesnik Srpsko-turskih ratova, Srpsko-bugarskog rata, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
Po očevoj i majčinoj liniji bio je potomak Milenka Stojkovića i Hajduk Veljka Petrovića. Završio je najviše vojne škole u Srbiji, a usavršavao se u Rusiji. Bio je ministar vojni Kraljevine Srbije 1908. i 1909. godine.
U Prvom svetskom ratu, 1914. godine bio je komandant Odbrane Beograda. Na čelu ove vojne formacije ostaje sve do povlačenja vojske na Krf, gde je ova komanda rasformirana 1916. godine.
Juna 1916, postavljen je za komandanta Srpskog dobrovoljačkog korpusa u Rusiji. Po izbijanju revolucija u Rusiji, 1917. godine, korpus dobrovoljaca upućen je na Solunski front, a sa njima i Živković. Na putu se razboleo i morao da ostane u Parizu.
Penzionisan je 1918. a preminuo je 28. aprila 1930. godine.