Kad probrani srpski ministri preneraženo graknu uz obavezno isticanje mudrog vođstva Predsednika

Kad probrani srpski ministri preneraženo graknu uz obavezno isticanje mudrog vođstva Predsednika

Busanje u Kosovo

Nedavno je američki ambasador u Srbiji Kajl Skot iznervirano rekao da Kosovo nije takozvano, da kosovska vlada nije takozvana, jer da je Kosovo suverena država koju su SAD kao takvu priznale.

Piše: Andrej Ivanji

Pre neki dan je savezni poslanik vladajuće Hrišćansko-demokratske unije Peter Bajer u Beogradu rekao da bez priznanja „teritorijalnog integritata Republike Kosova” Srbija neće moći da postane članica Evropske unije, te da se Nemačka protivi raznoraznim razgraničenjima, razmenama terirorija ili korekcijama granica i da ni od jednog ni od drugog stava neće odstupiti.

U oba slučaja su probrani srpski ministri preneraženo graknuli kao da su čuli nešto novo, a ne nešto što je zvaničan stav dveju država. Usledili su protesti i busanje u grudi uz obavezno isticanje mudrog vođstva Predsednika Aleksandra Vučića.

Screenshot, Agencije

Američkog ambasadora su solidno izribali i provukli kroz toplog zeca na televiziji Pink, što je uspotavljeni mehanizam kada neko u Srbiji kaže nešto što es-en-esovcima kvari ružičastu sliku stvarnosti koju medijski kreiraju. Nije čudo, jer je sa izjavom američkog ambasadora pala u vodu onoliko i pompezno promovisana navodna promena stava SAD po pitanju kosovskom. Nikada nisamo saznali o kakvoj se to promeni stava zapravo radi.

Reagujući na izjavu nemačkog saveznog poslanika Bajera ministar za nepriznavanje Kosova u vladi Srbije Ivica Dačić je za Večernje novosti izjavio da „ne damo obraz i Kosovo za šargarepu EU”. Rekao je da izjavu Bajera treba shvatiti ozbiljno, a onda u nastavku rečenice i to relativizovao, jer čemu „iscrppljujući i frustrirajući” pregovarački proces u Briselu, ako se ishod zna. Govorio je Dačić još i o nekim „signalima” iz nekih „ključnih” zapadnih zemalja, a „pre svega SAD”, koje se kao razmišljaju da revidiraju svoje priznanje Kosova kao nezavisne države.

Stiče se utisak da su predstavnici srpskih vlasti počeli pomalo da se gube u realnosti prilagođenoj sopstvenim potrebama koja se predstavlja srpskoj javnosti. Obmanjivanje javnosti kao da se pretvorilo u samoobmanu, što je očekivano kada se laži ponavljaju u dužem vremenskom periodu.

A ničega novog nema u stavu Nemačke ili Amerike: Ako Srbija želi da postane članica EU moraće da prizna nezavisnost Kosova, nezavisnost Kosova je okvir u kome se sa stanovišta Zapada vodi pregovarački proces u Briselu.

Advertisements

Samo što se odbrana Kosova izgleda pretvorila u pitanje nacionalnog identiteta, jer šta su Srbi, ako ne narod koji brani Kosovo? Na to se svela priča u članstvu Srbije u EU kao prioritetu politike Aleksandra Vučića. Kada se obmana pretvori u samoobamnu, onda se pogrešno tumače signali koji stižu iz Vašingtona, Brisela ili Berlina, ma koliko jasni bili. To je faza u koju neminovno dospe svaka autokratska vlast opijena sopstvenom nepobedivošću. Onda počinju da se ređaju greške u koracima koje vode ka konfliktu.

Izvor: Vreme