Kako ta druga Srbija misli da se vlast u Srbiji ikad može osvojiti bez glasova prve Srbije, nije mi jasno.

A Đilas je bolji?

Nakon završetka protestne šetnje, petnaestak nas pridružuje se bakici koja već duže vreme sedi na autobuskoj stanici na Slaviji. Pored nje su dve ogromne, prepune kineske torbe. Čim je videla da smo se sjatili oko nje, upitala je: „A što nema autobusa?“

Kao iz topa, u ime svih nas, odgovorila joj je gospođa sa šeširom: „Pa, protesti su, gospođo!“

„Kakvi protesti?“ upitala je neobaveštena bakica s kineskim torbama.

„Pa, protiv Vučića, gospođo!“ odsečno joj je odgovorila gospođa sa šeširom.

„A što protiv Vučića, šta fali Vučiću?“ bacila je međ’ prisutne bombu bakica s kineskim torbama.

Prvi okršaj odvijao se na liniji bakica s kineskim torbama – gospođa sa šeširom. Iz njega smo saznali da bakica ima 71 godinu, a gospođa sa šeširom 65. Prvoj su deca nezaposlena, drugoj su deca u inostranstvu. Prva smatra da joj deca nisu nezaposlena zbog Vučićeve politike, već zato što su neodgovorna i neće da rade, pa ona koješta prodaje na pijaci da popuni porodični budžet. Druga joj zamera što nije bolje vaspitala decu i objašnjava da je za sve kriv Vučić.

„A Đilas je bolji?“ defanzivno joj odgovara bakica s kineskim torbama.

Gospođa sa šeširom ne odgovara potvrdno, već vraća priču na Vučića, na penzije koje im je obema oteo i na sveopštu korupciju i krađu u vrhu vlasti.

„A Đilas je bolji?“ glasi novi komentar bakice sa kineskim torbama.

U razgovor se uključuje mlada devojka koja je do tog trenutka cupkala i, verujem, grizla jezik slušajući razmenu „argumenata“: „Gospođo, ja sam doktorand! Je l’ Vama normalno da su meni tražili 3.000 evra da bi me zaposlili?“

Odličan primer, mislim se. Šta li će bakica sa kineskim torbama da odgovori na ovaj savršen primer korupcije? Ubrzo i saznajem.

„A Đilas je bolji?“

Količina agresije među okupljenima polako raste. U otvoren verbalni napad na bakicu sa kineskim torbama kreće i jedan sredovečni muškarac, dosta glasno: „Zbog takvih kao što ste Vi nam i jeste ovako kako nam je! Treba Vam zabraniti da glasate!“ I ostali počinju da se uključuju u „razgovor“ koji sve više liči na napad brojčano jače vojske na mnogo slabijeg neprijatelja.

Na apsolutno svaki „argument“, uvredu i otvoreni napad, gospođa sa kineskim torbama sasvim opušteno – na momente čak i sa osmehom u uglu usana – odgovara pitanjem: „A Đilas je bolji?“

Situacija postaje krajnje neprijatna. Užasava me količina agresije s kojom su okupljeni krenuli da „ubeđuju“ bakicu s kineskim torbama da s njom nešto nije u redu, pa i da je vređaju. „Molim vas, nemojte da se svađate! Oni to i hoće!“ bilo je sve što sam rekla.

Ubrzo je došao i prepun autobus. Bakica s kineskim torbama je odmah po ulasku odvažno digla mladića koji je sedeo najbliže do vrata sa: „Ustani da sednem“, a ja sam do naše krajnje destinacije (jer, izgleda da smo komšinice) stajala tik pored nje i razmišljala kako je moguće da druga Srbija misli da ovako agresivnim i arogantim tretmanom prve Srbije ikad može da dođe u situaciju da išta u Srbiji promeni?

Najzanimljivije od svega mi je to što apsolutno niko od šetača na autobuskoj stanici baš nijednom nije odgovorio potvrdno na desetak puta postavljeno pitanje „A Đilas je bolji?“. Obe Srbije znaju da nije, s tim što se prva Srbija pomirila s tim da su svi isti, pa si gleda svoja posla i kako da preživi bez obzira na to ko je na vlasti, dok druga Srbija i dalje mašta o rešenju u vidu manjeg zla.

Kako ta druga Srbija misli da se vlast u Srbiji ikad može osvojiti bez glasova prve Srbije, nije mi jasno. Ili, ako je svesna da bez njih ne može, nije mi jasno otkud im ideja da će do nje dopreti arogancijom, optuživanjem i uvredama, namećući svoje umišljeno „rešenje“ manjeg zla.

Plašim se da se od tog ‘leba manjeg zla najesti nećemo, jer… dok bakica sa kineskim torbama ne poveruje da nisu svi isti, promene neće biti. Đilas je u to, očigledno, ubediti neće.

Branka Stamenković