Predsednik Srbije je rekao da pojedini ministri ne rade dovoljno za rast BDP-a, dodavši da će zamoliti premijerku Anu Brnabić da im ukaže na njegovo nezadovoljstvo
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nezadovoljan radom pojedinih ministara kad je reč o angažovanosti na rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP). Rekao je da će zamoliti premijerku Anu Brnabić da im ukaže na njegovo nezadovoljstvo.
– Nisu umeli da potroše svoje pare u januaru, a tražili su ih u budžetu pre samo mesec i po dana – rekao je Vučić za RTS.
Nije želeo da kaže koji su to ministri, dodajući da je to posao premijerke.
– Ja ću njoj da kažem šta mislim. Ne možete da držite sastanke za rast BDP-a, a da dođu samo dva ili tri ministra, što govori da ostali ne razumeju koliko nam je rast važan – istakao je Vučić.
Naglasio je da moramo ostvariti rast, jer „ne možemo da uložimo dve milijarde ako nemamo četiri ili pet odsto rasta BDP-a ove godine”, kao i da ne možemo da dozvolimo da nam naraste javni dug.
– Po tom pitanju sam malo ljut i verujem da će razumeti ovu poruku. To ne radim zato što želim nekog da kritikujem već zato što znam koliko je to važno za našu zemlju. Da bismo mogli da nabavimo sve lekove i vakcine, da gradimo bolnice, povećamo plate i penzije –zaključio je Vučić.
„Politika” iz kabineta premijerke Ane Brnabić i iz Ministarstva finansija nije dobila odgovore na pitanja kako je u januaru povlačen novac iz budžeta i koja ministarstva su potrošila manje para nego što je predviđeno.
Ako se zna da fiskalna strategija predviđa da dostizanje rasta od šest odsto u 2021. počiva prvenstveno na visokom rastu investicija, može se naslutiti u koga su sve oči uprte. Za javne, privatne i strane investicije koje u ovoj godini treba da budu uvećane ukupno oko 13 odsto nadležni su Tomislav Momirović, ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture i Anđelka Atanasković, ministarka privrede.
Siniša Mali, ministar finansija, je posle sastanka Komisije za kapitalne investicije jasno rekao da je prioritet ekonomski rast Srbije, zbog čega je fokus na javnim ulaganjima koja najviše doprinose rastu bruto domaćeg proizvoda. Podsetio je da je za kapitalne investicije predviđeno ulaganje 330 milijardi dinara iz budžeta za 2021, odnosno 5,5 odsto BDP-a, i zaključio da je neprikosnoveni cilj rast životnog standarda i rast srpske ekonomije od šest odsto do kraja godine.
Ministar je rekao da je najvažnije da se poštuju dinamika radova i ugovoreni rokovi i upozorio da je neophodno da se više vodi računa o upravljanju projektima.
Sadašnjim budžetom je za kapitalne projekte izdvojeno 72,3 milijarde dinara više u odnosu na budžet iz 2020. godine, što je uvećanje za 36 odsto. Najveći deo projekata se odnosi na saobraćajnu infrastrukturu. Kapitalni rashodi Ministarstva građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, odakle se finansira najveći deo radova izgradnje putne, železničke i druge transportne infrastrukture, beleže snažan rast, za oko 80 odsto u odnosu na 2020 (sa 71 na 128 milijardi dinara). Ta izdvajanja podržana su trostruko višim rashodima za eksproprijaciju zemljišta (17,5 milijardi naspram oko šest milijardi dinara u 2020. godini).
Eksproprijacija predstavlja usko grlo javnih investicija jer se prethodnih godina iz budžeta obično povlačila tek polovina novca predviđenog za ovu namenu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prošlog meseca, posle sastanka sa ministrima i direktorima javnih preduzeća, rekao da postoje ozbiljni problem sa eksproprijacijom zemljišta na pruzi Stara Pazova–Novi Sad, zemljišta kod Čačka , kao i da nije zadovoljan kako se planira.
Najviše novca se izdvaja za izgradnju pruge Beograd–Budimpešta, a tu su i nastavak izgradnje Moravskog koridora, auto-puta Preljina–Požega, brze saobraćajnice Iverak–Lajkovac, auto-put Ruma–Šabac–Loznica, auto-puta Sremska Rača–Kumin. Savet Vlade Srbije za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda je ocenio da je neophodno da u prvom kvartalu ove godine budu započeti izgradnja Fruškogorskog koridora, deonice puta Niš–Merdare, Novi Beograd–Surčin, kao i gasne interkonekcije Srbija–Bugarska.
Prioritet je i izgradnja železničke infrastrukture, a tu su i projekti u oblasti zaštite životne sredine, pre svega izgradnji fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.
U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture „Politici” je rečeno da se, uprkos uslovima rada tokom pandemije kovida 19, svi infrastrukturni projekti za koje su nadležni realizuju po utvrđenoj dinamici i, shodno tome, ta dinamika prati i finansijsku realizaciju.
Početkom novembra, kada je započeo mandat ministru Momiroviću, bilo je realizovano manje od 70 odsto građevinskih radova, a do kraja decembra 99 odsto, kažu u ovom ministarstvu. Nisu nam odgovorili koliko su novca povukli iz budžeta u januaru, ali su nam rekli da ministar nije prisustvovao sastanku koji se odnosio na rast BDP-a, već je delegirao i poslao državnog sekretara.
Razlog su bili neodložni sastanci u vezi projekta postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i sastanak o izgradnji auto-puta od Požege do Boljara.
Upravo zbog kapitalnih ulaganja uvećan je budžet Ministarstva zaštite životne sredine. Odobreno je oko 8,3 milijarde dinara, što je uvećanje od oko 2,5 milijarde dinara u odnosu na novembarski rebalans.Za oko jednu milijardu dinara porasle su investicije u izgradnju postrojenja za tretman otpadnih voda i kanalizacionih mreža.
Fiskalni savet navodi da su javne investicije pod neposrednom kontrolom vlade, da je njihov visok rast ekonomski opravdan, a za to postoji dovoljno započetih i planiranih projekata, tako da tu ništa nije sporno.
Prema oceni ovog nezavisnog tela u javnim i državnim preduzećima visok rast investicija trenutno nije moguć, jer su ta preduzeća opterećena brojnim problemima u poslovanju. Snažan rast stranih direktnih investicija u 2021. malo je verovatan u pošto se u kriznim vremenima malo investira. Investicije domaćeg privatnog sektora nikad nisu bile velike, pa je takođe malo verovatno da će se nešto preokrenuti u narednim godinama bez promene državnih politika.
Povećanje ovih investicija u nadležnosti je ministarstva privrede, ali od njih nismo dobili odgovor koliko su novca povukli u januaru, šta rade na povećanju udela u BDP-u i da li je ministarka prisustvovala sastanku Saveta vlade za koordinaciju aktivnosti i mera za rast BDP-a.
Poljoprivreda je prošle godine imala visok udeo od oko 7,5 odsto u BDP-u. Direktni podsticaji ove godine poljoprivrednicima su niži za gotovo šest milijardi dinara, nakon vanredno visokih isplata u 2020. godini zbog neočekivano dobre poljoprivredne sezone.
Kapitalna ulaganja Ministarstva poljoprivrede, poput izgradnje brane „Arilje” na Rzavu i sistema za prečišćavanje otpadnih voda u Brusu i Blacu, porasla su za 700 miliona dinara, pa bi hipotetički kritika mogla da bude usmerena i na njih.
Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo je proceduru za izmenu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kako bi se privuklo više investitora, povećala rudna renta, obezbedila veća zaštita zdravlja ljudi i životne sredine, ali i povećalo učešće rudarstva u BDP-u zemlje u narednih nekoliko godina sa 1,9 na 3,5 odsto.
Mihajlovićeva: Primedbe se ne odnose na mene
Zorana Mihajlović, potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike, ne misli da se ta primedba predsednika Srbije odnosila na ministarstvo koje vodi.
– Verujem i sigurna sam da svi ministri daju svoj maksimum, jer je Srbija po rezultatima svakako među najboljima u Evropi. Budžet Ministarstva rudarstva troši se u skladu sa planiranom dinamikom. U decembru je realizacija budžeta ministarstva iznosila 96 odsto, a za januar ćemo znati tačan procenat kad mesec bude završen. Ministarstvo će, pored projekata za koje je investitor, insistirati da i javna preduzeća u resoru efikasnije realizuju projekte čiji su nosioci, jer upravo ti projekti proizvode najveći finansijski efekat. Verujem da mnogima smetaju promene koje ministarstvo sprovodi i zato me napadi u pojedinim medijima ne iznenađuju i verujem da će ih biti još. Ali, bilo je toga i ranije, pa smo bez obzira na to završili i Koridor 10 i auto-put ’Miloš Veliki’ i rekonstruisali više od 550 kilometara pruga u Srbiji – kaže ona.
Na isti način radiće, kaže ministarka, i u sektorima rudarstva i energetike, koji su dugo „spavali”, a mogu da mnogo više da doprinose i Bruto domaćem proizvodu, i budžetu, i razvoju Srbije u celini. Kroz nove zakone koje pripremaju žele da povećaju učešće rudarstva i energetike u BDP-u koje trenutno iznosi oko šest odsto, računajući i preradu naftnih derivata. Veruje da može da poveća učešće rudarstva u BDP-u koje je sada oko 1,9 odsto na 3,5 do četiri odsto u naredne tri godine.
Izvor: Politika