Šta je štenećak i koliko je opasan

Za štenećak se zna više od dva veka, jer je krajem XVIII stigao iz Azije. Virus koji izaziva štenećak je jako otporan u spoljašnjoj sredini, o čemu svedoči podatak da može da preživi godinama.

Iako oboleli pas ne može da zarazi čoveka, štenećak se ubraja u najopasnija i najteža oboljenja koja napadaju pse. Od štenećaka oboljevaju štenci, ali i odrasli psi. Čak se i kod starijih pasa mogu javiti oblici ove bolesti. Oni se razlikuju od oblika prisutnih kod štenaca.

Štenećak je kontagiozno, virusno i veoma teško multisistemsko oboljenje pasa. Ono se manifestuje dvofaznom groznicom, imunosupresijom, upalnim promenama na sluznicima očiju, respiratornog i digestivnog trakta, kao i promenama na nervnom tkivu i koži.

Uzročnik je izolovan i kod velikih divljih mačaka kao što su lav, tigar i leopard. Kod mačaka ovaj virus ne izaziva infekcije.

Štenećak se prvi put spominje u Španiji 1791 godine, a smatra se da je u Španiju došao iz Perua.

Inkubacija bolesti traje tri do 6 dana ali ponekad i nešto duže. Razvoj kliničkih simptoma bolesti zavisi od uzročnika, otporosti životinje, starosti itd.

U zavisnosti od ovih faktora, oblici bolesti mogu biti različiti: subklinički, blagi, akutni (crevni, plućni, kožni, nervni), hronični i atipični oblik. Simptomi se mogu javiti i u poodmakloj fazi bolesti.

Ako primetite da vaš ljubimac ima veoma visoku temperaturu, da gubi apetit, neveseo je, oseća se iscrpljeno – odmah preduzmite nešto. Velika je verovatnoća da je oboleo upravo od štenećaka.

Štenećak ima simptome koji su slični gripu ili prehladi, ali nemojte rizikovati.

Štenećak može dovesti i do slepila!

Krajnici vašeg ljubimca će oteći, što će mu otežati gutanje i izazivati nadražaje na povraćanje. Javlja se prvo iscedak iz nosa, a zatim i iz očiju. Pojavljuju se i ostali simptomi oboljenja organa za disanje – kašalj, bronhitis, upala pluća. Često ga prati proliv, koji može dovesti i do ozbiljne dehidratacije. Neretke su promene i na koži abdomena, u vidu čireva.

Uzročnik se unosi u organizam udisanjem virusa, širi se putem krvi i može napasti i centralni nervni sistem.

Zato, kada je štenećak u pitanju, primetićete da vaš oboleli pas nekontrolisano trza mišićima, ima napade žvakanja u prazno, nekoordinisane pokrete.

Zaraza se ne širi samo direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom, već se vaš ljubimac može zaraziti i samim boravkom na mestu gde je prethodno bila bolesna životinja.

Na početku bolesti (prva dva do tri dana) terapija se može sprovoditi hiperimunim serumom. Da bi se sprečile sekundarne bakterijske infekcije koje su česte kod štenećaka daju se antibiotici širokog spektra.

Za podizanje opšte otpornosti organizma i zbog anoreksije daju se vitamini B kompleksa, vitamin C, A i D.

Ishrana životinje je takođe od značaja u terapiji bolesti i podrazumeva davanje hrane sa dosta belančevina i ugljenih hidrata, a malo masti. Kod proliva i povraćanja potrebna je nadoknada tečnosti i elektrolita. Lečenje je dugotrajno i relativno uspešno osim u slučajevima sa teškim nervnim simptomima bolesti.

Na sreću današnjih kućnih ljubimaca, redovna vakcinacija sprečava da životinje obole od štenećaka, ali i od još tri veoma opasne zarazne bolesti – leptospiroze, parvoviroze i zaraznog hepatitisa.

Vakcina je efikasna jedino ako ispoštujete proceduru, koja podrazumeva vakcinu, revakcinu i buster vakcinu u prvoj godini života, a zatim ponovno vakcinisanje svake naredne godine.

Složićete se da je zaštita od četiri veoma opasne, pa čak i fatalne bolesti, od kojih ljubimci mogu da obole u bilo kojoj dobi, dobra garancija za kvalitetan i dug život vašeg psa.