Podvuci crtu i saberi pa da se ko ljudi razilazimo. Dockan je i prvi petlovi najavljuju kraj gluvog doba. Tebi trice meni kučine, sve na pola a evo ti i pola dangube da se ne prepiremo u sitni sat.
Badava ti nedam čekanja, ona koštaju večnost a mi ne trajemo ni sekund iste. Nema rasprave o tome. Ne počinji kavgu zakrvićemo se oko minuta i godina u kojima niko nije imao prva da mi spreči radovanja. Tačku stavi na pozajmice, prodato! Nema i da hoćeš. Ni na recku ne dam više ni jedno presipanje šupljeg u prazno. Nemam za koga, ni zbog čega, ni iz čega a ni kako. Deset duluma skitanja podeli sa četiri, neka i njima nešto ostane da se ne brukamo. Ne sitničari, kako te nije sramota da se cenjkaš sa svetom oko par prolivenih suza. Plači boga ti, šta fali i ja ću ko da to može više boleti od ovog sada. Nikada neće manje to znam i ti to znaš samo se kuražiš da ti poverujem da si junak. Nema junaka nad cepanjem kuće. Gde god da ti je, šta god ti je, kuća boli kad joj ruše krov na živo…
Dajem ti vinograd želja, trampim za jablanove pored reke. Ti nikad nisi umeo sa njima. Spavalo ti se uvek kad si trebao da ih obiđeš u sećanjima a oni ne trpe zapostavljanje. Zarastu u maglu pa ih onda jedva možeš od nje spasiti. Trebalo je četiri godine da ih vratim u život. Nemaran si. Neću da ti išta od mene ostane kao obaveza. A i žao mi jablanova. Vinograd želja ti sebi uzmi pa da te vidi Bog, znam ja tebe. Pre ćeš ti no ja poželeti. A i bliže ti je put nekako, meni i nije baš naputno. Kad god zaželim ipreči mi se zabrana.
Podvuci crtu, jutro samo što nije donelo presudu. I bez laži i podvale nemoj da se ponovo sastajemo ako ne treba. Stavi tačku, potpiši svojim punim imenom i nosi sa sobom tvoga pola… Uzmi sve no što nikada nisi dao i ne ponavljaj greške da ti neko ne uzme tvoje celo ništa… Tvoje ništa bi možda nekome značilo sve. Jer nije svako ništa baš ništa. Budi neko i kad si niko jer je teško kad si niko a znaš da si po rođenju neko.
Presudiće nekako lakše kad se mi dogovorimo oko ničega. Da spasimo bar nešto duše u nama.
Advertisements
Tebi trice meni kučine pa da se ko ljudi razilazimo svako na svoju stranu sveta…
