Udruženje bivših radnika Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB), prošle godine prodatog arapskoj firmi Al Dahra, podnelo je tužbu protiv te kompanije i protiv Republike Srbije.
Pozivajući se na “Zakon o privatizaciji”, traže da im se isplate naknade za besplatne akcije preduzeća, koje su im, kako tvrde, nezakonito uskraćene. Ministarstvo privrede negira optužbe, uz obrazloženje da radnici nemaju prava na akcije, jer PKB ne poseduje takozvani “društveni kapital” i to od 2009. godine – što jeste tačna, ali ne i potpuna informacija.
“Ja sam počeo karijeru u Titovom vremenu, mi smo radili prekovremeno, subotu, nedelju, državni praznik”, kaže Milinko Miladinović.
“I stvoren je jedan PKB koji je bio peta ili šesta firma u tadašnjoj Jugoslaviji, jedna od najvećih svetskih firmi u poljoprivrednoj proizvodnji”, izjavio je Nikola Milosavljević.
Ljudi su stvarali PKB zato što su PKB voleli.
Al Dahri je tada pripalo i 17.000 hektara plodnih oranica koje su do tada bile u vlasništvu države, tretirane kao opšte dobro. Ipak, “ne mogu Arapi odleteti sa zemljištem na ćilimu” – to je tada prokomentarisao predsednik Aleksandar Vučić.
Mada baš kao u bajci, misteriozno su nestale akcije preduzeća koje po slovu zakona – pripadaju radnicima.
“Po samom zakonu o privatizaciji imperativ, znači imperativne norme predviđaju da maksimum 15 odsto od 65 odsto društvenog kapitala pripada malim akcionarima”, kaže advokat Saša Gemaljević.
Na PKB se međutim nisu primenjivale odredbe zakona, nego – zaključci vlade, poput onog iz 2009. godine, kojim je sav društveni kapital bivšeg kombinata pretvoren u državni. Drugim rečima, akcije radnika su jednim dokumentom i jednim potpisom pretvorene u državno vlasništvo.
“Dakle, 18. juna 2009. se ovim zaključkom stavlja van snage zakon, što je nedopustivo i protivzakonito. Potpisnik tog zaključka je današnji ministar inostranih poslova”, kaže Gemaljević.
N1: Kako je to obrazloženo? Ta odluka?
Gemaljević: Nikako. Nikako.
“Ja sam u penziju otišao 2010. godine i ništa to nisam znao. Međutim na intervenciju mojih kolega nekih koji su počeli 2017. negde u januaru mesecu smo mi videli da se tu nešto kuva i mi smo podneli ovaj zahtev Ministarstvu privrede da nam odgovore zašto mi nemamo pravo na besplatne akcije”, kaže penzioner PKB-a Dušan Nikolić.
“Njihovo obrazloženje je vrlo jednostavno – s obzirom da u ovom momentu ne postoji društveni kapital, radnici znači nemaju pravo na akcije. Zanemarujući hronologiju i genezu ove pismene dokumentacije i način kako je nastao državni kapital, odnosno kako 65 odsto društvenog kapitala protivzakonito prešlo u državni kapital”, rekao je advokat Gemaljević.
N1 je od Ministarstva privrede zatražila podrobnije obrazloženje – koje do emitovanja ovog priloga nije stiglo. Odgovaraće se, međutim, pred Privrednim sudom, jer je u februaru, više od 2.500 bivših udarnika PKB-a, tužilo i PKB i državu.
“Još nešto da Vam kažem šta je mene najviše pogodilo. Pogodilo me je to što su oni milisli da smo mi tolike neznalice da smo mi toliko glupi da mi nećemo znati uopšte da su nam oni to uzeli”, rekao je Nikolić.
Nije za utehu ni to što znaju da njihov slučaj nije usamnjen – kratkih rukava, ili bolje – praznih džepova ostali bivši radnici Geneksa, Robne kuće Beograd, Goše, Gumoplastike – i tu nije kraj.
Izvot: N1/ Autor: Ksenija Pavkov