Džigerani, Crevari, Lale, Gedže… Kako su Srbi dobijali nadimke i šta tačno znače

Džigerani, Lale, Gedže… Kako su Srbi dobijali nadimke i šta tačno znače

Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani

Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Zbog poljoprivredne kulture kojom se masovno bave, Leskovčanima je prilepljen nadimak Paprikari. A svi su Srbi, istih korena, samo iz različitih krajeva zemlje.

Zašto bi Paraćinac bio Paraćinac ako može biti Džigeran? Ili Prijepoljac bio Prijepoljac ako mu je već pripisano da je Gušalj. Tako barem nalaže srpska logika oličena u potrebi pojedinca ili zajednice da veličajući sebe vređa i ponižava druge.

Većina neformalnih nadimaka po geografskoj podeli su, smatra Bosa Rosić, etnolog sa Zlatibora, uvredljivi i upravo u tu svrhu i smišljeni. Ali, dodaje ona, uvek s nekim povodom i nikad iz lične koristi.

– Nama je ovde oduvek bilo važno da druge nadigramo rečima i duhovno nadmudrimo kako bismo istakli sami sebe – kaže etnolog.

Užičane zovu Ercovi i verovatno su jedini “nosioci” geografskog nadimka koji niko drugi nije osmislio.

– Termin Ercovi postao je sinonim za bistrinu, inteligenciju i oštroumnost. Uz niške Meraklije, nazvane po sklonosti ka pesmi i kafani, i šabačke Čivijaše, Ercovi su jedini čiji nadimak nema uvredljivu konotaciju – kaže Bosa Rosić.

Zašto bi Jagodinac bio Jagodinac ako je Ćuran? Ili zašto bi na utakmici Mačva – Napredak domaći navijači za rivale imali Kruševljane kad su oni Čarapani, a došli su na gostovanje Čivijašima. Kad se upoznaju Ćupričanin i Zrenjaninac, upoznali su se Crevar i Lala.

– Svima nama preci su došli ili iz Hercegovine ili Crne Gore, pa se raselili širom Srbije. Od tada pa do danas mera ljudske vrednosti nije bilo bogatstvo nego intelektualna nadmoć – zaključuje etnolog Bosa Rosić.

Džigerani, Lale, Gedže… Kako su Srbi dobijali nadimke i šta tačno znače

ERCOVI – Ustaljen nadimak za Užičane, izveden iz naziva Ere, s obzirom na to da Užičani vuku poreklo iz Hercegovine. Užičani rado sebe zovu Ercovima jer nadimak im nije nadenuo niko drugi, pritom je opšte prihvaćen kao drugo ime nekoliko pozitivnih ljudskih osobina.

PODVALAŠI – Drugo ime Valjevaca, sklepano po legendi o valjevskoj podvali po kojoj je jedan ovdašnji mladoženja ukrao mladu iz Šapca koja je trebalo da se uda za Šapčanina. Valjevci ne vole za sebe da kažu da su podvalaši, radije sebe zovu Kolubarcima.

ČIVIJAŠI – “Poznato je da su Šapčani knezu Mihailu Obrenoviću izvukli čiviju iz točka, zbog čega su se njegova kola prevrnula, a on pao u prašinu. Nisu to uradili da bi mu naudili, nego da bi se smejali”, primećuje etnolog.

LALE – “Nadimak za Banaćane odnosi se na lenjost i tromost. Lale su naši ljudi, doseljenici iz centralne Srbije, samo što je na njihov mentalitet uticalo geografsko okruženje. Iako su možda spori, oni sve bolje rade od nas dinaraca zbog smirenosti i stabilnosti”, tumači sagovornica “Blica”.

ĆURANI – Priča kaže da su Jagodinci ovaj nadimak zadužili kada je ovdašnji kafedžija i kralj humora Čiča Ilija Stanojević, u čijoj kafani su putujuća pozorišta igrala predstave, posle predstave po publici bacio zrnevlje žita i vabio ih kao ćurane.

GEDŽE – Nadimak koji u izvornom, pogrdnom smislu znači primitivan seljak. Ovako najčešće zovu Šumadince.

GUŠALJI – Priča se da su za nadimak Prijepoljaca krivi Novovarošani. “Prijepoljci su imali velike guše, verovatno zato što su koju su koristili nije imala dovoljno joda bez koje se stvara gušavost”, kaže Bosa Rosić.

CREVARI – “Ćupričani su odavno majstori u spremanju kobasica i specijaliteta od creva. Creva je teško čistiti i to mnogi izbegavaju, za razliku od vrednih Ćupričana koji su zbog posvećenosti nelakom poslu kažnjeni uvredljivim nadimkom”, objašnjava etnološkinja sa Zlatibora.

ČARAPANI – Dve su verzije kako su Kruševljani dobili nadimak. Po jednoj, Karađorđevi ustanici su izuli opanke i na megdan izašli Turcima, po drugoj ovde je nekada bio običaj da muškarci nose duge vezene čarape.

DŽIGERANI – Dve su i legende po kojima ovako zovu Paraćince. Jedna kaže da su Paraćinci, po nagovoru Jagodinaca, poslužili knjaza Miloša džigericom koju on nije voleo. Knjaz je odgovorio: “Džigerice, i ti li si meso, Paraćinci, i vi ste mi ljudi”. Prema drugoj, voz je udario ćurku u Jagodini i prugom je vukao do Paraćina, gde joj se prosula džigerica.

PAPRIKARI – Najviše paprika na srpske pijace i tržnice stiže iz leskovačkog kraja, otuda Leskovčanima i nadimak. “Ko je smislio ovaj naziv, odredio je Leskovčane da samo znaju da se bave uzgojem paprika – uvredio ih je. A u stvari oni su poznati još po mnogo čemu”, ističe etnološkinja.

KRIVOTORBIĆI – U Azbukovici su se nekada nosile pletene torbice, jandžici. Torbice su neretko znale da budu pune svega i svačega i teške, zbog čega su se oni koji su ih nosili krivili do zemlje. Meštanin Ljubovije se gramatički zove Ljubovijanin, a žargonski Krivotorbić.

SLANINARI – “Još jedan podrugljiv naziv za Vojvođane s obzirom na to da gaje svinje i prave slanine”, tumači Bosa Rosić.

GREBIĆI – Čačani ne prihvataju ovaj nadimak koji su im drugi nadenuli navodno zbog sposobnosti da se ogrebu i okoriste u svakoj situaciji. Postoje i oni koji su saglasni sa zvanjem Grebići, ali ga pripisuju žiteljima naselja oko Čačka, sa leve strane Zapadne Morave.

GEJAK – Kako su Sremci uvredljivo zvali Srbe pridošle iz Mačve tokom seobe u njihove krajeve, tako i njih danas u žargonu zovu. Reč “gejak” u izvornom značenju “neotesanko”, “prostak”, “seljačina”, pripisuje se žiteljima Sremske Mitrovice.

Izvor: Blic/ Vladimir Lojanica

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds