Foto: A. Vasiljević
Niko ne može da razdvaja predsedničke i beogradske izbore, a što se tiče parlamentarnih, vladajuća koalicija može shodno političkom trenutku i interesima države da proceni da li će skratiti mandat.
Mislim da postoje neke stvari koje jednostavno ne mogu biti predmet međustranačkog dijaloga, kao što je to kada će biti održani izbori, jer zakon jasno definiše rokove, kaže Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Srbije, i dodaje da bi ovih dana trebalo da se vidi s Dejvidom Makalisterom, predsednikom Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, da bi razgovarali o detaljima nastavka dijaloga, a puno je nepoznanica.
Ima li vladajuća koalicija neku „crvenu liniju” u predstojećem nastavku dijaloga, budući da je jedan od glavnih zahteva bojkotaške opozicije razdvajanje izbora?
Niko ne može da razdvaja predsedničke i beogradske izbore, oni su redovni, a zakoni propisuju rokove. Što se tiče parlamentarnih, svaka vladajuća koalicija može, shodno političkom trenutku i interesima države, da proceni da li će skratiti mandat. Skraćivanje mandata videli smo kad su demokrate bile na vlasti, a važni funkcioneri te vlasti bili su Boris Tadić, Dragan Đilas i Vuk Jeremić. Tadić je podneo ostavku na funkciju predsednika države godinu dana pre isteka mandata samo zato da bi predsednički i parlamentarni izbori bili održani istovremeno, pravdajući to potrebom formiranja novog tima zbog reformi. Pa, čekajte, kako je za one koji su u tome učestvovali sad najvažnije razdvojiti izbore? Dakle, postoje stvari koje uopšte nisu predmet razgovora. Razdvajanje nije tema. Cilj dijaloga je poboljšanje izbornih uslova. Slušajući neke kad o tome govore, vidim da pojma nemaju o čemu pričaju, kao kad, na primer, govore o preporukama ODIHR-a o medijima, a od 29 preporuka, samo dve se odnose na to – da treba ojačati nezavisnost javnih servisa obezbeđivanjem dovoljnih i održivih finansijskih sredstava, što nije sporno. Druga preporuka kaže „da bi uslovi za sve učesnike bili isti, mogao bi biti razmotren način regulisanja izveštavanja medija o zvaničnicima koji su istovremeno i učesnici izbora”. Oni su izbore bojkotovali, što je i Evropa osudila, a mi smo, inače, već doneli propise o funkcionerskoj kampanji…
Pominju se još neke preporuke ODIHR-a…
Ma, tu ima raznih ideja. Pominje se, kao problematično, to što birač svojim potpisom može da podrži samo jednu izbornu listu. Trebalo bi da dozvolimo da birač može da podrži više lista, to nikad nije bilo, ali nekome je palo na pamet. To je verovatno posledica različitih informacija do kojih su ovde dolazili. Vlast je spremna da s ODIHR-om radi na poboljšanju izbornih uslova. Na tome se radi više od godinu dana, nedavno je i premijerka Ana Brnabić razgovarala s njima. U tim preporukama nema ničega od onoga što u svojim platformama pominje taj deo opozicije, Boško Obradović očito nema pojma šta tamo piše…
Boško Obradović vam je pisao, tražio sastanak…
On je tražio razgovor o tome kad će početi dijalog. Neke od tih stranaka nisu htele da učestvuju u dijalogu, a sad govore o njemu. Ovde nije reč o dijalogu, već oni na njega gledaju kao na slamku spasa, koja će dovesti do formiranja prelazne vlade. Nema od toga ništa. Bilo bi krajnje vreme da se spuste na zemlju. Oni na želju vlasti, koja ima ogromnu podršku, da eliminiše sve primedbe na izborni tok, gledaju kao na neku slabost, što nema veze s istinom. Ponašaju se kao da imaju podršku najmanje 30 odsto, a u vrhu su najnepopularnijih političara. Pa, nikad nije bilo, kao sada, da je najpopularniji političar, s ogromnom podrškom i prednošću, onaj na vlasti, kao što je Vučić, iza njega sam ja. To je realnost, koju oni ne mogu da prihvate, pa traže prečice…
Bili ste u koaliciji s DS-om kada je donet sramni Zakon o informisanju, čiji ih je šest od sedam članova Ustavni sud proglasio neustavnim. SPS je odbio da glasa za to, sad se govori o medijskom mraku…
Mnogi su to zaboravili. Neke sada opozicione stranke, koje sada ispostavljaju različite zahteve, trebalo bi da se sete da sam ja u politici 30 godina i da pamtim šta se sve događalo i šta su radili kao vlast. Ja sam tada imao vrlo neprijatne razgovore s Borisom Tadićem i Mlađanom Dinkićem. Dinkić mi je rekao da odbijanjem da glasam za zakon podržavam njegovo ubistvo, budući da je on tad ratovao s „Kurirom”. Rekao sam im da je SPS svojevremeno bio optuživan za takozvani Miloševićev Zakon o informisanju i da mi na pamet ne pada da vraćam SPS u tu priču i da nisam očekivao da oni koji za sebe tvrde da su demokrate mogu da predlože takav zakon. Rekao sam – možete da me streljate, ali SPS za taj zakon glasati neće, pa neka padne vlada. I nije, ali oni su onda uz pomoć LDP-a Čede Jovanovića izglasali taj zakon. To najbolje govori o licemerju i duplim aršinima. Sad još traže ministarstvo za izbore…
Hoće li se razgovarati o tome?
O čemu? Ministarstvo za izbore, to je stvarno neverovatno. To nema nigde na svetu, kako bi se uopšte zvao taj ministar? Traže i paralelne uređivačke kolegijume u RTS-u, prosto ne mogu da verujem da bi bilo ko iz Evropskog parlamenta, ako se računa na njihovu podršku, mogao tako nešto da podrži. Pa, upravo su Evropljani insistirali na tome da se niko ne meša u rad javnog servisa. Baš ovaj njihov predlog svedoči da oni ne žele slobodu medija, već im je želja da ih uređuju.
Bili ste, kao predstavnik vlasti, pregovarač s opozicijom 1992. godine, kako vam izgledaju zahtevi ondašnje i sadašnje opozicije?
Okrugli sto vlasti i opozicije 1992. organizovala je savezna vlada i tada je, ipak, bilo nekih ozbiljnih političkih predloga za poboljšanje izbornih uslova. Bilo je reči o izbornom sistemu, načinu obračuna mandata, organizaciji izbora, medijskom predstavljanju, formiran je nadzorni odbor… Ovakvih predloga, kao sada, nije bilo. Opozicija koja ističe ovakve zahteve, apsolutno pokazuje da je dijalog maltene preuzimanje vlasti bez izbora, a ne razgovor o izbornim uslovima. To je pogrešan put, koji ne vodi dogovoru.
Predlažete zajedničku listu SPS-a i SNS-a, što su neki naprednjaci dočekali na nož, ali zar vi ne strahujete da ćete tako utopiti SPS…
Ne. Razlika između državnika i političara meri se time koliko ste u stanju da vidite daleko. Nas u narednom periodu očigledno čekaju veliki pritisci iz međunarodne zajednice po različitim pitanjima – izbori, Kosovo, evrointegracije, odnosi s našim tradicionalnim prijateljima… Drugo, nadam se da su svi svesni da opozicija razmišlja, bez obzira na priče o ponovnom bojkotu, o udruživanju. Ukoliko procene da imaju bilo kakve šanse na izborima, učestvovaće, a treba imati u vidu da neki međunarodni faktori, koji vole da se igraju geostrateške politike u svim delovima sveta, pa i u našem, mogu da ih podstaknu na ujedinjavanje, naročito za beogradske izbore, jer je Beograd specifičan. U takvim okolnostima normalno je da vladajuća koalicija takođe razmišlja u tom pravcu. Potpuno je nelogično da mi idemo s više predsedničkih kandidata, logično je da imamo jednog. Ako imamo jednog kandidata za predsednika, normalno je imati zajedničku listu, u suprotnom zbunjujete birače kad im poručujete da na jednim izborima glasaju ovako, na drugim onako, a na trećim drugačije. Reč je o potrebi da se na vreme napravi strateški dogovor o nastupu na sledećim izborima. To je jedini motiv što pričam o tome, pritom se uopšte ne obraćam pojedincima. Govorim o odnosima i razgovorima koje imam s predsednikom Vučićem, čovekom koji gleda šta će biti sa Srbijom posle 2022. godine. Moja ideja je samo da o tome razgovaramo na vreme jer ako ćete ići u zajednički strateški dogovor, morate imati atmosferu zajedništva, a ne nekih marginalnih sukoba širom Srbije…
Sačuvali ste do sada SPS, takav nastup može biti opasan po opstanak partije…
Ne. Ako ste u koaliciji sa svojim identitetom, nema razloga za strah. Ne pričam ja ovde da će sad svi da se utope u SNS. Ukoliko SNS ne prihvata ovaj predlog, mi nemamo nikakav problem s tim da nastupimo kao i do sada – pojedinačno. Samo mislim da, ako je stav opozicije – ujedinjena opozicija, onda je logično da ujedinjena Srbija bude odgovor vladajuće koalicije. Samo me to interesuje.
Ustavne promene uslov za otvaranje nekih poglavlja s EU
Skupština treba da radi na izmeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, kad se to očekuje?
Ustavne promene su veoma važne za svaku državu. Ovde je reč o amandmanskoj promeni, a procedura počinje sednicom Odbora za ustavna pitanja i prihvatanjem predloga za promenu od strane Narodne skupštine, tek kad se pristupi izradi konkretnog teksta amandmana. Koliko sam ja obavešten, obavljene su neke konsultacije s Venecijanskom komisijom…
Već smo nekoliko puta u skupštinskoj raspravi čuli primedbe poslanika na te predloge, izneli su ih predsednik Odbora za pravosuđe Vladimir Đukanović (SNS), Đorđe Komlenski (PS), Toma Fila (SPS)…
Postoje mišljenja da je ovakva promena Ustava nepotrebna, to ističu neki poslanici. S druge strane, imate one koji misle da je i ovo nedovoljno za nezavisnost pravosuđa. U svakom slučaju potrebno je obaviti neke konsultacije, naročito u okviru vladajuće koalicije o postupku promene Ustava, tu nema tačno određenih rokova do kada treba da se uradi. Ali, u svakom slučaju taj proces bi morao da se završi u mandatu saziva parlamenta u kome je i započet, ne može da se prenosi u naredni saziv. Imate i pritiske EU da to treba da se uradi što pre, mnogi time uslovljavaju otvaranje nekih poglavlja u postupku pregovora s EU. To, naravno, nije principijelno, ali kad imate neke institucije koje imaju određenu moć, to što ste u pravu ne može vam biti dobar argument.
Mora se voditi računa i o onima koji ne žele učešće stranaca
U očekivanju nastavka dijaloga, oglasili su Aleksandar Šapić, lider SPAS-a, koji ima poslanike, ali i Miloš Jovanović, lider DSS-a, stranke koja je ostala malo ispod cenzusa, najavljujući da neće učestvovati u dijalogu ukoliko se on vodi pod patronatom stranaca…
Pa, jeste. Mora se voditi računa i o onima koji ne žele da razgovaraju uz učešće stranaca. Tako da se može desiti da imamo dijalog na dva koloseka. Videćemo.
Smenili su nas 2000. s vlasti, ali iz toga ništa nisu naučili
Nedavno se, 11. janura, navršilo 30 godina od konstituisanja prvog višestranačkog saziva parlamenta, kako komentarišete to što u sadašnjem parlamentu, osim SPS-a, nema predstavnika nijedne stranke koja je tada imala poslanike i što su gotovo nestale s političke scene?
Baš sam na kolegijumu podsetio na taj jubilej, ali nisam razmišljao o tome što ste vi rekli. Zaista, kad se pogleda spisak učesnika na tim prvim izborima, DS-a više nema, SPO je ušao u parlament, ali na listi Aleksandra Vučića, to je dokaz da te stranke nisu uspele da izdrže test vremena. SPS je opstao jer je sproveo reforme, ali da budem iskren, nijedna stranka se ne reformiše ako baš ne mora, a nas su nevolje naterale da radimo na vitalnosti. Gubitak vlasti 2000. godine lekovito je uticao na SPS, neke reforme su prirodno obavljene, to znači da je većina iz prvog reda SPS-a napustila stranku…
Smenili su vas s vlasti ovi koji su sad opozicija, imate li utisak da su oni iz toga nešto naučili…
Pa, nisu naučili. Mi smo praktično ostali bez predsednika, pošto Milošević od 2001. nije bio u zemlji, pojavile su se razne frakcije, bili smo pred raspadom. Onda smo rekli da moramo da izvučemo pouke, da raščistimo s onim što nije valjalo i da se prilagodimo novom vremenu. To smo i uradili i to je, mislim, ključ opstanka SPS-a. Naravno, razlika između tih stranaka i SPS-a je u tome što mi, ipak, imamo neku ideologiju koje se držimo. Naša želja da budemo deo modernog socijalističkog i socijaldemokratskog pokreta dovela je do toga da smo iz prošlosti pokušali da izvučemo sve što je bilo najbolje i što može da preživi istorijsku probu vremena. To je suština vitalnosti SPS-a. Naravno, nijedna stranka nije zadovoljna dostignutim rezultatima jer uvek može bolje, pa tako i SPS misli da može bolje, ali mi smo jedini preživeli sve ovo vreme i izazove koje smo imali. Zato je važno realno sagledavati stvari, ma koliko to bilo neprijatno, jer se samo tako može nešto postići.
Izvor: Politika