Odmah posle nametnute oktobarske revolucije, svi su značajniji privredni sistemi proglašeni za gubitaše i za neperspektivne privredne subjekte što predstavlja ekonomski neokonijalizam.
Naši vazali su isticali da se srpska industrija ne može obnoviti, jer da zemlja nema realne prirodne, finansijske a ni ljudske resurse za proizvodnju te da naša industrija ne može ni postići konkurentost na svetskom tržištu. Zbog toga su zagovarali samo privredne delatnosti iz oblasti usluga, bez oblika materijalne proizvodnje. Međutim, i takvu su politiku ubrzo demantovali, jer su pored industrije, uništili sve domaće trgovine, domaća osiguravajuća društva i domaće banke. Znači, trebalo je po scenariju neoliberalnog globalizma uništiti sve što je srpsko i što može biti neka prepreka u implementaciji instrumenata globalizacije.
Ekonomski neokolonijalizam
Ekonomski neokolonijalizam nije ništa drugo, već nametnuti ‘ekonomski sistem’ koji će izgleda odneti pobedu nam svima nama. Težnja ka uređenju koje bi donelo rast i razvoj, ali i pravednu rasporedelu bogatstva i sredstava za život i prozivodnju za sada ostaje samo san.
Posebno treba istaći da je globalni kapitalizam, duboko nepravedan, neumeren i destruktivan u smisli politike i demokratije. On narušava svaku vrstu slobode. Velika većina stanovništva gubi pravo slobode izbora i moć odlučivanja, dok sa druge strane, mala interesna grupa profitira.
Srbija je izgubila mogućnost da zaštiti domaću industriju i primenila potpuno nametnutu nužnost podsticanja stranih direktnih investicija kao osnovnog načina razvoja.
Ilustracija: Balkanska
Integracija u svetsku ekonomiju
Integracija u svetsku ekonomiju, postala je, pristojan eufemizam za sve veći odliv bogatstva iz siromašnih u bogate zemlje, što se vrlo često priznaje i u javno dopstupnim publikacijama Svetske banke.
Ekonomski neokolonijalizam u kojem strane kompanije i korporacije globalnih velesila uz pomoć političkih i finansijskih institucija predatorski preuzimaju nadzor nad tržištima malih država, uz obavezno ekslpoatisanje jeftine radne snage – postao je obavezujuć u malim državama preko MMF-a i Svetske banke, pa je danas takva situacija i u Srbiji.
Advertisements
Srpska privreda danas pokazuje sve veću kolonijalnu podređenost
Nakon 19. godina, danas imamo užasnu sliku razaranja domaće privrede.
