Đukanović: Srbija krenula u medijsko-političku ofanzivu na Crnu Goru kao devedesetih

Podgorica — Crnogorski predsednik Milo Đukanović ocenio je da dolazi do obnove medijsko-političke ofanzive iz Srbije prema Crnoj Gori, nalik onim iz devedesetih godina.

Kako je rekao, za to postoje dva razloga.

“Logično je da danas, 25 godina kasnije, ne pokazujemo nesigurnost na provokacije koje dolaze sa nekih adresa koje imaju vekovne pretenzije na crnogorsku nezavisnost. Crna Gora oseća da je izgradila imunitet da može bez velikog problema da odbije takve atake, bilo da oni dolaze sa nekih adresa iz regiona ili iz Moskve”, rekao je Đukanović za TVCG.

Prema njegovim rečima, prvi razlog za to je unutrašnji politički život u Srbiji, a drugi je crnogorski.

“Prvi razlog je unutrašnji politički život u Srbiji koji je dominantno obeležen poslednjom fazom pregovora između Srbije i Kosova, gde se se svi zajedno približavamo formalizaciji nečega što se suštinski dogodilo 1999. tokom onog zaludnog rata koji je Milošević poveo protiv međunarodne zajednice”, rekao je Đukanović.

On je podsetio i da je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova, kako kaže, uvažavajući realnost.

“Pokušavao sam i u razgovorima i sa Tadićem i Vučićem da im kažem da ne smatram racionalnim da vode ratove koji su neki drugi izgubili. Ono što ne razumem je da Srbija, kroz delovanje svoje medijske scene i dela političara, otvara neke druge frontove u regionu da bi relativizovala to pitanje, ili na neki način ublažila fokus javnosti Srbije prema pitanju Kosova”, kaže Đukanović.

Drugi razlog je izvorno crnogorski, kazao je Đukanović i naveo da se lideri prosrpskih političkih partija u Crnoj Gori uporno trude da osujete Srbe da postanu deo crnogorskih državnih institucija.

“Ja ne vidim da su Srbi na bilo koji način ugroženi i mislim da Crna Gora ima izraženi senzibilitet za pripadnika bilo koje vere i nacije u našoj državi”, rekao je on.

Đukanović je kritikovao i nedavnu izjavu patrijarha SPC Irineja da je položaj Crkve u Crnoj Gori gori nego u vreme osmanske okupacije, a status Srba kao u doba NDH rekavši da je njome abolirao Antu Pavelića i NDH i dao komplimente 500-godišnjem robovanju Osmanskom carstvu.

“Okolnost da nije negirao tu svoju izjavu me nije iznenadila, ona mi je samo potvrdila da SPC ostaje glavni frontmen velikosrpskog nacionalizma prema regionu i Crnoj Gori i da ostaje udarna pesnica onoga što žele ideolozi Velike Srbije i imperijalne Rusije na Balkanu.