Roditelji nestalih beba: Prave nas budalama, krađa beba je bio projekat države

Roditelji nestalih beba: Prave nas budalama, krađa beba je bio projekat države

Tri udruženja roditelja nestalih beba (Roditelji nestalih beba Srbije, Vojvodine i Beogradska grupa roditelja) zatražila su od predsednice Vlade da povuče Zakon o nestalim bebama koji je u martu 2018. upućen u Skupštinu, kao i da im omogući da učestvuju u radu Vladine komisije za ispitivanje rada državnih organa u svim slučajevima nestalih beba.

Roditelji nestalih beba: Prave nas budalama, krađa beba je bio projekat države
Screenshot/ N1

Ono što im je sporno u Zakonu jeste što akt predviđa da organi utvrde status da li je roditeljima dete živo ili ne. Roditelji traže da zakon omogući i odgovore na pitanje gde su deca, kod koga su i ko je za to odgovoran.

“Tražimo da se povuče taj falični zakon od nekoliko stranica koji je samo zadovoljenje Evropske unije za poglavlje 23 o ljudskim pravima. Tim zakonom nam bacaju prašinu u oči da bi se javilo u Brisel Srbija je završila sa aferom beba. Srbija sa aferom beba nije ni počela!”, rekla je Ana Pejić iz Rume čije je dete nestalo u Sremskoj Mitrovici 1988.

“Prave nas budalama, to je bio projekat države”

Pejić objašnjava da su joj saopštili da je njena devojčica umrla, a da su u knjizi umrlih zaveli da je umro dečak.

“Ne slažu se ni kilaže. Rodila sam živo dete, piše mrtvo sam rodila. Kako sam rodila mrtvo kad sam čula da plače, držala ga u rukama?”, pita Ana Pejić.

Seća se da i telo deteta nikada nije stiglo na groblje.

“Imam osećaj da su toliko bili bahati da čak nisu ni pazili šta rade. Toliko su aljkavo to uradili, to je moglo malo kulturnije”, zaključuje majka nestale bebe.

“Alo, bolnico, gde su naša deca?”

“Naša deca su nestala u bolnici, a bolnica ima svoju adresu, arhive, lekare. Zašto neko ne pita: Alo, bolnico, gde su ta deca? Dajte nam neki odgovor. Jeste ih pojeli za doručak? Šta ste s njima radili? Gde ste ih bacili?”, pita Ana Pejić.

“Igraju se, ovo nije država nego otpadak”

“Od 2002. kada se počelo nije se uradilo ništa. Igralo se! Da prođe vreme, da mi koji smo u priči pomremo. I onda kada ostanu neke dve babe i tri dede, onda će izaći neka emisija i sučeljavanje i to će biti nešto ala Goli otok posle sto godina. Ko je živ dobiće nadoknadu, a živa su trojica”, smatra Pejić i dodaje:

“Od 2006. godine kada je ova falična država nastala, a nastala je kao otpadak od stare Jugoslavije, ovo što je ostalo se ne zove država. Ne zove se država dokle god ja ne budem mogla ući u njenu instituciju bilo koju i rešiti neki svoj problem kao građanska ove države ili kao majka, kao neko ko ovde živi i plaća porez.”

Roditelji nestalih beba: Prave nas budalama, krađa beba je bio projekat države
Screenshot/ N1

“Institucije su kobajagi, bacaju nam prašinu u oči”

Majka nestale bebe je rekla da u državi ne žive insitucije – policija, tužilaštvo, sudovi, Vlada, Vladina komisija koja još nije usvojila ni poslovnik o radu, a ne živi ni skupština.

“Skupštini je stavljen na dnevni red Zakon o nestlaim bebama pre šest meseci, ni ne spominju ga. Mi tražimo da ga izbace iz procedure, a oni nama u hodniku kažu – hej, nemojte se sekirati taj Zakon je u stvari povučen. Pa, kako povučen, na sajtu piše da je u proceduri? Nemojte vi sajt gledati nam kažu. Znači, institucije su kobajagi”, zaključila je Pejić.

“Medije pre svega čine ljudi”

“Uputila sam se u Beograd da vam kažem da vi kao sedma sila ste za mene prva sila. Ima vas i levih i desnih i režimskih i opozicioni, ali vi ste pre svega ljudi”, konstatovala je Ana Pejić.

“Zašto ja večeras ne mogu na prvom kanalu RTS-a da gledam pola sata o nestalim bebama? Da li je to moje pravo da saznam sve? Da li je to Javni servis? Kažu neki dan – Dan je nestalih osoba. Gde su osobe nestale usred Beograda? Nestali na Kosovu, nestali u ratu, a gde je ono što je nestalo u sred Beograda na neonatologiji?”, pita Pejić.

Koliko je beba nestalo i kako?

U Udruženju roditelja nestalih beba kažu da podaci Zavoda za statistiku pokazuju da je od 1960. do danas 240.912 beba proglašeno mrtvim.

“Bar polovina toga su lažirane smrti, a nas niko neće ni da prebroji. Ova država ne zna koliko nas ima. Oni se frljaju sa cifrom od 600”, kaže Pejić.

Roditeljima je saopštavano da su im bebe umrle, dok oni sumnjaju da su ukradene, jer nikada nisu videli njihova tela ili grobna mesta, tvrdi ona.

Izvor: N1/ Adam Santovac

Advertisements