Francusko-srpsko (ne) prijateljstvo

U Srbiji je prethodnih dana  sve u znaku predstojeće posete Francuskog predsednika Beogradu. Po pitanju aktuelnih odnosa Pariza i Beograda javnost je podeljena. Od onih koji se pozivaju na savezništvo naših naroda u vremenima Velikog i Drugog svetskog rata do onih koji u Francuskoj, kao i u ostalim zemljama članicama NATO-a vide krvoloka svoje zemlje i naroda. Poseta predsednika Makrona jeste značajna, on je lider velike svetske sile čiji glas značajno utiče na kreiranje budućnosti sveta. Međutim, poseta između zvaničnika Pariza je bilo i biće, bilo je lidera i biće, brzo će danas zameniti ono što dolazi sutra. Ono jedino što je večno to su Francuska i Srbija, njeni narodi koji su vekovima imali značajne dodirne tačke i sasvim je izvesno da će ih imati i u budućnosti, bližoj i daljoj.

Verovatno najraniji dokaz ljubavi i francusko-srpskog prijateljstva jeste Dolina jorgovana koja već sedam vekova svedoči o dolasku francuske princeze na dvor Nemanjića. Dolaskom u Srbiju iz rodne Provanse, zauvek je vezala francuski i srpski narod i svoje potomstvo ugradila u temelje buduće moćne srpske srednjevekovne države.

Jelena Anžujska nam je ostavila u amanet kako je moguće izdejstvovati sadejstvo Istoka i Zapada, u jednoj ličnosti, društvu, državi ili delovanju. Za naš srpski narod ovo je izuzetno važno jer smo i dalje, kao i odvajkada bili međa na kojima su se lomili interesi između istoka i zapada, carstava i religija.

No, sasvim je izvesno da većini čitalaca nisu interesantna naklapanja iz istorije, od kojih imamo malo vajde u sadašnjosti. Stoga, Dolinom jorgovana, ”proći” ću pored svima poznatih dokaza viteštva dva naroda, u Prvom i Drugom ratu kao i pored poslednje decenije zlosrećnog dvadesetog veka. Jasno je da se ništa od ovog ne može gumicom obrisati ali je u ovom trenutku, u Srbiji, ovde i sada važno usmeriti pažnju na ono što NE izaziva podele u društvu jer smo itekako podeljeni, u svim segmentima.

Stoga, izuzimajući sve bitne, već poznate činjenice iz vojne i političke istorije reći ću da su za mene francusko-srpski odnosi –NAROD, ne pojedinci čiji se politički potezi sastoje od interesa da se što duže zadrže na vlasti. Za mene su Francuska i Srbija oličeni u liku Jelene Anžujske, za francusko prijateljstvo mi je sinonim ime Arno Gujon a zahvalnost za Slobodu bez koje teško da bi imali danas o čemu da pregovaraju i dogovaraju šefovi država dugujemo svim srpskim i francuskim vojnicima, oficirima, vojvodama, vojskovodjama , znanim i neznanim, u grobove slobode posadjenim i onima koji preživeše golgote ratova.

Bojan Milić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *