Nakon izbora, novoformirana Vlada Grčke odlučila se za prvi korak u međudržavnim odnosima. Konzervativna Vlada, pet dana nakon izbora odlučila se da prizna predsednika demokratski izabrane Narodne Skupštine Venecuele i samoproglašenog šefa države, Huana Gvaida za ”vršioca dužnosti” predsednika te Latinoameričke države.
Ovakav korak predstavlja usaglašenost grčke dipolomatije sa spoljnom politikom EU čija je članica. Činjenica je da novi šef grčke diplomatije Nikos Denidias pripada vladajućoj stranci Nova demokratija, desničarski profilisanoj i pobednici na izborima. Dakle, konzervativna Vlada, otkazala je podršku legitimno izabranom predsedniku Venecuele, levičaru, Nikolasu Maduru. Ovaj potez grčke Vlade predstavlja raskid za zvaničnim stavom prethodnog grčkog režima prema krizi u Venecueli. Naime, prethodni premijer, levičar, Aleksis Cipras bio je jedan od poslednjih pristalica samoproglašenog predsednika Venecuele Huana Gvaida.
Nije realno zaključiti da je ovaj potez Grčke ideološke prirode, svakako je to pre usaglašenost za zvaničnom politikom EU, to jeste njenih vodećih članica i lidera koji daju nesumnjivu podršku opoziciji u Venecueli.
Ostaje da se vidi u kom pravcu će ići kriza u Venecueli i na koji način će se pronaći rešenje za aktuelnu situaciju. Ono što se može predpostaviti jeste da je izuzetno teško verovati da će se dogoditi raspisivanje ”fer” i ”demokratskih” izbora jer vlast u Karakasu smatra da je njen legitimitet već potvrđen i da nema razloga za izborima. Činjenica je da su vodeće zemlje zapada a među njima i 21 članica EU priznale samoproglašenog ”predsednika” Huana Gvaida kao lidera Venecuele.
Bojan Milić