Hrvatska je u šoku zbog odluke Katoličke crkve u Koruškoj da ove godine, zbog nedostatka distance prema ustaštvu, zabrani komemoraciju na Blajburškom polju.
Biskupija u Klagenfurtu (Celovec) je o tome Hrvatsku biskupsku konferenciju obavestila pisanim putem, a kao osnovni razlog navedeno je da se ta komemoracija politički instrumentalizuje, te da bi to moglo biti štetno po Crkvu.
„Misa na polju kraj Blajburga postala je deo manifestacije koja se politički instrumentalizuje i deo je političko-nacionalnog rituala koji služi selektivnom doživljavanju i tumačenju istorije“, navodi se, između ostalog, u obaveštenju o zabrani.
Ukazuje se da bi održavanje te komemoracije moglo da šteti ugledu Katoličke crkve u Klagenfurtu, kao i da bi joj se moglo zameriti zbog „instrumentalizacije jedne mise u političke svrhe i nedostatka distance prema fašističkom svetonazoru“.
Zagrebački „Večernji list“ piše da u koruškoj vladi kažu da odluka biskupije Gurk-Klagenfurt o zabrani komemoracije u Blajburgu „otvara novo poglavlje u tretiranju komemoracije“.
Ovom odlukom tamošnje crkve uvedena su, kažu, neka nova pravila, a to znači da ako organizatori i ove godine žele da organizuju komemoraciju — moraju da zatraže policijsku dozvolu za okupljanje.
Iako je još prošle godine bilo jasno da se „obruč oko komemoracije na Blajburškom polju ubrzano steže“, navodi se da bi prvi zvanični potez mogao voditi prema definitivnom gašenju ove komemoracije.
S druge strane, Hrvatska biskupska konferencija je u neuobičajeno oštrom saopštenju „u celosti odbacila“ razloge zbog kojih je klagenfurtska biskupija zabranila ovogodišnju misu.
Iz zagrebačkog Kaptola poručeno je austrijskim kolegama da uskraćivanje mogućnosti molitve smatraju „nepoštovanjem žrtve i gubitkom osećaja za patnju nedužnih“.
Ova žestoka reakcija HBK došla je nakon objavljivanja saopštenja biskupa Engelberta Gugenbergera, upravitelja biskupije u Klagenfurtu.
Zabrana je naljutila hrvatske biskupe, koji su „sa žaljenjem“ primili tu odluku i izrazili svoje „duboko neslaganje s razlozima“ koji se za nju navode i u celosti ih odbacili.
Iz HBK je saopšteno da „uskraćivanje mogućnosti molitve za žrtve te velike tragedije hrvatskoga naroda znači nepoštovanje žrtve i gubitak osećaja za patnju nedužnih“.
„Svih proteklih godina, a posebno prošle 2018. godine, euharistijsko slavlje je proticalo dostojanstveno, kako i priliči toj najuzvišenijoj molitvi Crkve“, navodi se u reakciji HBK, koja je, inače, jedan od organizatora komemoracije, piše „Večernji“.
Predsednik hrvatskog parlamenta Gordan Jandroković, koji je pokrovitelj ove komemoracije, i hrvatski političar Vladimir Šeks u potpunosti su juče podržali saopštenje hrvatskih biskupa.
Jandroković i Šeks su, prenose mediji, izrazili bojazan da bi u slučaju zabrane mogla biti organizovana nedozvoljena komemoracija.
Reagovala je i evropska parlamentarka, desničarka Ruža Tomašić, koja je biskupu u Klagenfurtu uputila pismo u kom kaže da je odluka o zabrani „svete mise na Blajburškom polju skandalozna i šokantna, vredna svake osude“.
Odluci Katoličke crkve u Koruškoj prethodila je detaljna analiza događaja na komemoraciji održanoj u Blajburgu prošle godine, kada je, kao i svih prethodnih godina, uz ćevape i pivo glorifikovano ustaštvo, pa je jedan broj hrvatskih desničara bio priveden i osuđen zbog isticanja ustaških simbola, što je u Austriji zakonom zabranjeno.
Kolinda Grabar-Kitarović je poručila da “ne može da se meša u odnose između crkvenih vlasti, ali da kao Hrvatica i katolička vernica duboko žali zbog takve odluke”.
“Predsednica Republike Hrvatske ne može da se meša u odnose između crkvenih vlasti. Ali, kao Hrvatica i katolička vernica duboko žali zbog takve odluke mesnog diocezijskog upravitelja.
Predsednica Republike uverena je da će Hrvatska biskupska konferencija naći rešenje kako bi katolički vernici mogli javno misom da odaju počast blajburškim žrtvama i žrtvama Križnog puta”, piše u reakciji hrvatske predsednice.
Izvor: Sputnjik, Balkanska, Agencije