Libija je na ivici novog građanskog rata – sukobi suparničkih vlasti u podeljenoj zemlji intenzivirani su u četvrtak, kada je vojni lider sa istoka zemlje Kalifa Haftar započeo ofanzivu na Tripoli, gde je sedište međunarodno priznate vlade. Strahuje se da bi eskalacija sukoba mogla da dovede do najveće krize u zemlji još od građanskog rata 2011.
Armija boraca pod komandom maršala Kalife Haftara stigla je do oboda libijske prestonice. Namera vojnog lidera koji kontroliše istok zemlje je da i Tripoli stavi pod svoju kontrolu.
“Smatramo da smo napravili veliki napredak, tehnički, mi smo već u Tripoliju, moramo da zauzmemo još nekoliko strateških tačaka, što znači da će se sutra bitka voditi na obodima grada”, naveo je portparol armije Kalife Haftara, Ahmed Mišmari.
Milicije međunarodno priznate vlade odgovorile su na ofanzivu vazdušnim napadima i zarobile 100 boraca rivalske vojske. Haftar najavljuje da od “marša na Tripoli” neće odustati.
“Članovi Saveta bezbednosti izražavaju duboku zabrinutost zbog ofanzive na Tripoli, jer ta vojna operacija ugrožava stabilnost zemlje i pregovore u kojima su Ujedinjene Nacije medijator, kao i mogućnost političkog rešenja krize. Pozivamo samoproglašenu libijsku nacionalnu vojsku Kalife Haftara da obustavi ofanzivu”, izjavio je na sednici Saveta bezbednosti nemački ambasador u UN Kristof Hojzgen.
Sličan apel uputile su i zemlje članice G7, dok Moskva uzrok krize vidi u uplitanju snaga NATO-a u lokalne sukobe.
“Situacija se otrgla kontroli. General Hiftar je definitivno potcenio podršku koju Tripoli ima od zapadnih sila. Ipak, povlačenje Haftarove vojske je malo verovatno, jer je on vrlo odlučan po pitanju jedne stvari – da zauzme Tripoli”, kazao je analitičar Emadedin Badi.
Libija je poprište duboke krize još od ubistva Muamera Gadafija 2011. godine. Tada počinje i borba za prevlast između dve paralelne vlade, sa sedištima u Tripoliju i Tobruku, koje imaju odvojene parlamente i oružane snage.
Izvor: N1/ Ksenija Pavkov