„Kao da sam nešto predosećao. Ja sam se na vreme potrudio da budem mlađi, pa još mlađi i na kraju da se ponovo rodim.
Tako da se sada, kada se pojavila korona, nisam našao među starijima na koje se odnose ove zabrane i karantini. Naprotiv, starijima ostavljam hranu ispred vrata“, kaže za Danas kroz smeh književnik Matija Bećković.
Kada smo sa šaljive konverzacije prešli na onu ozbiljniju kako je i kako podnosi zabrane, usledio je ozbiljniji odgovor: „Pitate me kako sam, pa kako sam, u zatvoru sam.“
„Uvek sam mislio da nam nisu potrebni zatvori, već samo da je dovoljno da nam neko javi telefonom da sedimo kod kuće i da ne izlazimo nikuda. I da nam nisu zabranili ja bih sam sebi udario zabranu. Ovako su mi učinili uslugu i ja sam konačno dočekao da se vratim kući“, objašnjava Bećković.
Na pitanje i kakav je povratak kući odgovara „zanimljiv“ i da skuplja „te pare da kada jednom izađe ima da plati 150.000 dinara kaznu“.
„Ne pišem ništa, čitam napisano – Robinzona Krusoa. Čujem se i sa nekima sa kojima se odavno nisam čuo. Kažem im prvi put smo deo sveta“, kaže Bećković. Dodaje da će lako izdržati zatvor ako to traje par meseci, ali da ga brinu Trampove reči da će zabrana važiti i tokom leta, jer je ta korona izgleda otporna i na sunce.
Upitan da li je i njega uhvatila euforija pomnog praćenja informacija, sagovornik Danasa pokajnički navodi da ne prestaje da gleda i sluša informacije. „Pravim se da me ne hvata panika. Ne smem ni vrata da otvorim pošto je kvaka možda inficirana“, napominje Matija Bećković kroz smeh, onakav kakav je bio i na početku našeg razgovora.
Izvor: Danas