Od danas Makedonija u vlasništvu Albanaca? Zaev ima dvotrećinsku većinu za današnje glasanje?
Albanci imaju više prava nego bilo koja manjina u svetu i više prava od samih Makedonaca. Oni su sada u situaciji da ucenjuju i to obilato koriste, jer kada se radi o njihovim interesima oni su udruženi, a kad se radi o makedonskim uvek su protiv.
Ustavni amandmani koje bi trebalo da usvoji Sobranje, što bi omogućilo promenu imena Makedonije i odblokiralo put te zemlje ka EU, ali i NATO-u, u rukama su — Albanaca. Makedonski premijer Zoran Zaev za te izmene nema potrebnu većinu od 80 poslanika od ukupno 120 koliko ih ima u Parlamentu Makedonije, zbog čega je primoran na kompromise sa Albancima.
Da li to definitvno znači da su Albanci u Makedoniji postigli svoj cilj i postali ravnopravni sa Makedoncima? Kuda sve to može da odvede Makedoniju?
Analitičar iz Makedonije Aleksandar Daštevski kaže za Sputnjik da što se tiče zahteva albanske opozicione partije Bese, on se nada da oni neće biti prihvaćeni jer traže da se iz Ustava izbaci sve što asocira na makedonsko. Ukoliko se to desi, Daštevski kaže da će se Zaev opet naći u slepoj ulici, jer na to neće pristati makedonski poslanici.
– Albanci ne da su ravnopravni, nego imaju više prava nego bilo koja manjina u svetu i više prava od samih Makedonaca. Oni su sada u situaciji da ucenjuju – naglašava Daštevski.
On tvrdi da bukvalno sve u Makedoniji zavisi od Albanaca, kao i da će svaka vlada zavisiti od njih.
– Teško je zamisliti bilo kakvu vladu bez albanskih partija. Oni uvek mogu da nameću svoje uslove. Pritom, kad se radi o njihovim interesima oni su udruženi, a kad se radi o makedonskim interesima oni su uvek protiv – objašnjava naš sagovornik.
Daštevski nije siguran da li će se i kada završiti “saga o amandmanima”, ali podseća da danas ističe rok za izglasavanje tih amandmana koje je postavio NATO.
Prema njegovim rečima, treba očekivati da u pregovore sa Besom umeša strani faktor kao što su Amerikanci, koji će predložiti neko „srednje rešenje“ koje bi bilo prihvatljivo za sve.
Iako jepostigao dogovor sa liderom albanske opozicije u toj zemlji Zijadinom Selom, predsednikom Alijanse za Albance, o podršci za ustavne promene, to mu nije uspelo sa takođe opozicionim albanskim pokretom Besa.
Prema našim saznanjima, Zaev će pristati i na malo revidirane zahteve Bese, jer želi da Sobranje izglasa ustavne promene kako bi se na proces promene imena Makedonije stavila tačka i krenulo ka evroatlantskim integracijama.
Albanski lideri imaju niz zahteva za Zaeva, počevši od toga da se iz Ustava izbriše formulacija “makedonski građani” i da piše samo “građani”, čime se izjednačavaju Albanci i većinsko makedonsko stanovništvo, pa do toga da se iz Preambule Ustava izbriše rečenica “građani koji žive u granicama”, čime brojna albanska dijaspora dobija ista prava kao i Makedonci koji žive u Makedoniji. Zaev je pristao i na zahtev da takozvano Kosovo bude dodato u Ustav kao susedna država, kao i na još jedan amandman kojim se definiše da makedonsko državljanstvo, odnosno pojam “građanin Severne Makedonije” ne određuje etničku pripadnost građanina.
S druge strane, ako želi da ima potrebnu većinu, Zaev će morati da prihvati i zahteve Bese da albanski jezik bude drugi službeni jezik u Makedoniji i da se priznaju posebna socijalna prava boraca iz Drugog svetskog rata i svih narodnooslobodilačkih ratova Makedonije, u koje se uključuju i prava boraca OVK.
Makedonsko Sobranje danas bi trebalo da glasa o izmenama Ustava koje, na osnovu Prespanskog sporazuma s Grčkom, predviđaju i promenu imena zemlje.
Kako prenosi a1on.mk, premijer Zoran Zaev još nije obezbedio potrebnu dvotrećinska većinu od 80 poslanika u Sobranju.
Neizvesna je podrška albanske opozicione stranke Besa, koja je saopštila da neće dati “zeleno svetlo” ako se ne ispune njihovi zahtevi.
Dva zahteva te stranke su da ne postoji makedonsko državljanstvo kod Albanaca i da ne postoji zaštita samo za makedonsku dijasporu, već zaštitu za celu dijasporu Makedonije.
Ovo je nova barijera za Zaeva zato što, ako prihvati zahteve Bese, gubi podršku osam poslanika iz nove nezavisne poslaničke grupe VMRO-DPMNE.
U dnašnjem, trećem glasanju, svaki amandman se potvrđuje prostom većinom od ukupno 120 poslanika u makedonskom Sobranju, dok se na plenarnoj sednici svaki tekst amandmana potvrdjuje dvotrećinskom većinom, a nakon toga se glasa ponovo sa dvotrećinskom većinom za sve amandmane zajedno.
Nakon toga neophodna je još jedna dvotrećinska većina kako bi se usvojio Ustavni zakon.
Skoplje — Vladajuća koalicija u Makedoniji ima dvotrećinsku većinu za izglasavanje ustavnih amandmana o Prespanskom sporazumu i bez podrške albanske partije BESA.
Kako navodi skopski Nezavisni vesnik, ovo je najnovija informacija koja kruži u kuloarima makedonskog parlmenta uoči početka sednice.
Sednica parlamenta je dva dana odlagana zbog neizvesnosti da li će vladajuća koalicija sa Zaevim na čelu moći da obezbedi neophodnu dvotrećinsku većinu, odnosno 80 poslaničkih glasova.
Pojedinačno najuticajnija opoziciona VMRO-DPMNE Hristijana Mickoskog saopštilaje ranije da neće prisustvovati sednici parlamenta na kojoj će biti usvojene ustavne promene.
Ukoliko amandmani budu usvojeni danas, a nakon što Prespanski sporazum bude ratifikovan u grčkoj skupštini, Makedonija menja ime u Republika Severna Makedonija.
To bi značilo kraj dvadeset godina dugog spora između Skoplja i Atine i otvorilo vrata Makedoniji za ulazak najpre u članstvo NATO, potom i u EU.
Inače, tokom prethodna dva dana dok su trajali pregovori dvotrećinskoj većini ispred zgrade parlamenta protestovali su građani, kojima su se oba dana pridružili i predstavnici VMRO-DPMNE.
Izvor: Vesti online, B92, Balkanska