Što je vođi dupe ugroženije, to se njihova glava više klati i shvataju da imaju jake razloge da štite vođu sve do poslednjeg živog Srbina. Foto: Printscreen

Ova klika neće da se skloni sve dok ne razori sve, i sama ne bude srušena pod naletom gneva prema simbiozi državne mafije i nadmenih ludaka

Ova klika neće da se skloni sve dok ne razori sve, i sama ne bude srušena pod naletom gneva prema simbiozi državne mafije i nadmenih ludaka

Sud hoda subotom

U komunalno razorenom Beogradu, svetiljke koje se zagrevaju od septembra upaljene su da prikriju sablasnu stvarnost. Šta smo dočekali pre dve večeri i ima li neke nade u gradu koji je kolabirao pod rukom Vesića i podseća na našminkanog pokojnika osvetljenog šarenim svećama? Gradski saobraćaj se gasi, car go je uhapšen, taksi vozila su nestala sa ulica, a najveća varoš u Srbiji će ojačati svoju stranačku paravojsku za još 1.000 komunalnih policajaca.

Piše: Ljubodrag Stojadinović

Možda će kamile, koje je naručila opština Lebane za svoje neodložne potrebe, odagnati osećanje krivice pred nerazumevanjem logike apsurda. Šta nedostaje žirafama, zebrama, bizonima ili mošusnim govedima? Zašto baš kamile? Zar hijene nisu najodaniji kućni ljubimci ljutitog gospodara?

U svojim istupima, koji se ne mogu okončati dobrom voljom lica od koga se ne može uteći, niti od te napasti ima spasa, ne beše reči o rasprostiranju pustinjske faune po Srbiji. Lice, savršeno oblikovano za svaku poternicu, logoreično do granice koja nadilazi bilo čije trpljenje, nije se bavilo egzotičnim dvogrbim pustinjskim životinjama (jednogrbe su već prevaziđene), niti neutaživom alavošću svojih zaštićenih vrsta.

Slušali smo bajke, kletve i grdnje, bili obasipani loše izmaštanim prizorima iz zemlje u kojoj sve cveta a mi ne vidimo ništa i svojom krivicom ne osećamo da nam je bolje nego ikada. Govoreći o svojim greškama, lice je sebi zamerilo zašto se u svom radu koji je neprekidan ne napreže još više, pokušavajući da manjak duhovitosti i potresnog odsustva smisla za humor nadomesti jeftinim uličarskim cinizmom.

Glumac Ljubomir Bandović kaže kako sve to ne može da podnese: „Nervira me to što se ovaj čovek ne skida sa ekrana, i ja bih ga molio da u 2019. on sam izabere samo jedan mesec da ga nema na TV-u!“ (Izvor: Danas)

Kamile su ovde u ulozi poimanja dobrog ulaganja: psi laju, karavani prolaze. Kamile su pouzdano prevozno sredstvo, pametne su i strpljive, skoro savršeno rešenje za razrovane srpske puteve i zagušene i opustele gradove. Turci će ulagati i u karavan saraje, davno su to obećali.

Ne znam da li Bandović zaista veruje u mazohizam sadiste, koji bi sebe kaštigovao uklanjanjem svog milog lica iz našeg vidokruga, makar na nekoliko sati.

Ako ga nema mesec dana, neće ga više ni biti.

***

Nasuprot uljudnoj ideji glumca, da nam se narogušeni pripovedač sumanutih priča skine s očiju i ušiju, eno ga, on govori bez kraja i konca, bez saveta, kontrole i smisla. Bez pauze, predaha i takta.

Svoje praznične poruke, razuđene u beskrajne nepovezane digresije, posvetio je pokušajima da podeli građane koji hodaju u pobunjeničkoj koloni. One pristojne on će da sasluša, da im pomogne da oni njemu pomognu da bolje radi. Da vidi gde greši, mada to nikada ne vidi. Kaže da u koloni ima lopova, koji predvode poštene a zavedene ljude, a sa njima neće da razgovara. Najviše je onih (pristojnih) koji su negde između 50 i 60 godina, i to iz srednje klase. Misli da je nepobediv.

Brojači iz njegove sekte i dalje se bave teorijom nepoznavanja prostora, računajući koliko nas malo ima subotom uveče. Gledam ministra policije kako se zlopati sa površinama, nameran da negira i poništi ljude koji nedvosmisleno postoje, svodeći ih na cifre koje u rudimentarnoj žandarskoj logici mogu biti podnošljive.

Mislim da je to već faza u kojoj pokret postaje bunt. To će konačno postati kad bude prevaziđen zahtev za smenu ministra policije, jer taj član posluge nema značaja. Čitav avetinjski sistem stvoren na haosu, mafijaškoj pljački i razaranju života, zajedno sa njegovim nastranim simbolom jeste meta građanske pobune. Neko je već rekao da se taj presudni hod ničim ne može zaustaviti, a Jovo Bakić je uveren da opaka oligarhija neće otići na dobar način.

***

Sociolog Jovo Bakić tvrdi da je vlast izabrala svoju sigurnu budućnost i da sigurno možemo da se uzdamo u njenu glupost: sudiće im nezavisni ili revolucionarni sud, to više ne mogu da izbegnu. (Izvor: Danas)

Koliko poznajem opus Jove Bakića, a i njegov politički jezik, uveren sam da ne misli na revolucionarni rimejk: ni neoburžoaski ni lumpenproleterski. Srpski proletarijat je pauperizovan i bez snage, nekadašnji radnici su pretvoreni u sirotane, a najstariji osuđeni na prirodno rešenje: smrt od bede i nedostatka para za lekove. Kako se onda uzdati u glupost vlasti, ako nas pod takvim tikvanima godinama drži rajetinska bespomoćnost?

Ne mislim da pod revolucionarnim sudskim većima Bakić misli na preke sudove, ali izgleda da misli (a tu se slažemo) da ova klika neće da se skloni sve dok ne razori sve, i sama ne bude srušena pod naletom gneva prema simbiozi državne mafije i nadmenih ludaka.

Takav se rasplet čini neizbežnim, jer Vučić neće gubiti izbore: dobijaće ih na silu, prevaru, pomoću milionskih trupa mrtvih duša i medija inficiranih najgorim ljudskim virusima. Ali, hoće li biti bolje ako apsolutno zlo zamenimo relativnim? To smo već imali.

Ovde nema opozicije koja će voditi građane ka neizbežnom prevratu. Građani će voditi opoziciju i učiti njene lidere političkoj kulturi u bezakonju koje je jedini princip režimske vladavine: tamo gde ustav i zakone brutalno krše oni koji su dužni da ih čuvaju i dosledno primenjuju, pravo je građana da stvari zakona uzmu u svoje ruke.

Izgleda da su to građani počeli da čine i da se ta kipteća energija više ne može vratiti na letargični mamurluk, mlako negodovanje, niti staviti pod kontrolu. U času kad režim, koji gubi vlast nad sobom, pokuša da primeni nasilje nad ljudima koji traže oslobađanje zarobljenog društva, neizbežno počinje simbolička revolucija. Mislim da o tome govori Bakić, uz nedoumicu šta dolazi posle!

Uveren sam u pošteno suđenje, revolucionarno po tome što će ga biti, a to su ovi isti 2000. godine izbegli. Ako se to ponovo dogodi, naša je propast zaslužena.

Godina koja je tek počela biće sačinjena od niza trauma, kao što je bila i svaka pre nje. Biće mnogo gore pre nego što postane podnošljivo.

Vučić nije razumeo o čemu je reč, te je prezrivo i preko one stvari obećao građanima koji više ne žele da ga trpe da će pokušati da se popravi.

Advertisements

Ali u njegovom slučaju više nema šta da se pokvari, jer sve užasno zaudara, niti ima supstance koja bi ga vratila među ljude. Za takvu stvar nema majstora, ona se baca.

Ova klika neće da se skloni sve dok ne razori sve, i sama ne bude srušena pod naletom gneva prema simbiozi državne mafije i nadmenih ludaka

Izvor: Peščanik.net

Advertisements