Rajko Dvizac: Za žene čija ljubav ima samo srećan početak a sredina i kraj su tužni i bolni
A onda je tiho šapnula spustivši glavu:
– Napustila sam i “njega”. Nisam više mogla da izdržim. Možda ne znaš da sam dva puta završila na infuziji. Da sam jednom… da sam jednom pokušala da se ubijem!
Ćutao sam je i gledao. Šta da joj kažem? Da li da je tešim ili hrabrim? Znao sam da se iza “njega” krije ime našeg poznatog pevača zabavne muzike, bivše velike zvezde u Jugoslaviji i SSSR-u. Ona je znala da ja znam. Valjda je zato imala potrebu da mi sve ispriča?!
– A sve zbog ljubavi, prevelike. Nepodnošljive… Predozirala sam se od te silne ljubavi. Pokušala da isečem vene. Da iskrvarim do kraja. Plakao je on, plakala sam i ja. Voleo me je kao nikog pre toga. Volela sam ga… do bola. Jedno bez drugog nismo mogli a zajedno, bilo bi nam još gore. Ubijali smo jedno drugog svojom ljubavlju… Izgubila sam bebu. Da i to mi se dogodilo. Našu bebu, moju bebu. Valjda je to bila kap koja je prelila čašu?! Ne znam. Znam samo da sam se probudila u bolnici. Oko mene ljudi u belom. Pomislila sam da su anđeli. Da sam najzad uspela da “pobegnem na nebo”.
Ispričala mi je sve. I kako se sa mukom lečila, kako je vrištala, molila, plakala, klečila i pred njim i pred Bogom. Sav otrov prošlosti se kao zla krv izlila iz nje. Čas je plakala, čas se smejala. Med i pelin svuda oko nas. Nije mogla da se zaustavi dok priču, svoju životnu priču o prevelikoj ljubavi nije ispričala do kraja. Potom je ustala i donela knjigu svojih pesama.
– Više ne pevam. Umesto toga pišem pesme. Za sebe, za sve žene koje previše daju za ljubav koja ima samo srećan početak. A sredina i kraj su tužni, bolni. Pročitaj je i razumećeš me, znam. Ma, ti razumeš dušu ludo zaljubljene žene – rekla mi je dajući mi knjigu.
Dok me je pratila do automobila, uhvatila me je za ruku:
– Znaš, udala sam se. On me voli, volim i ja njega ali to je nekako, kako da ti kažem, neki normalan odnos između žene i muškarca. Dobar je čovek, razume me, poštuje me… Ma sve bi dao zbog mene i za mene ali to nije ni nalik na onu ljubav – fatalnu, nemoguću, koju sam jedva preživela. Ne znam da li ćemo imati dece. Ne verujem da ću moći da rodim ali verujem da ću s nim ostariti. Tiho, mirno, bez stresa. Imala sam ga previše za jedan život…
Od tada je nisam više ni video. ni čuo se sa njom. Sedam godina kasnije, pročitao sam u novinama da njena fatalna ljubav umrla tiho,.
U samoći, baš kao u pesmama…
Rajko Dvizac: Za žene čija ljubav ima samo srećan početak a sredina i kraj su tužni i bolni
Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.
Knjige Rajka Dvizca možete poručiti na sajtu izdavača Cyberpublishing Verlag GmbH Wien Austria ili direktno od pisca, preko njegove Fejsbuk stranice OVDE