Sandžak posle smrti Muamera Zukorlića: Previranja na vidiku

Iznenadna smrt lidera Stranke pravde i pomirenja Muamera Zukorlića, poslanika u Skupštini Srbije i nekadašnjeg muftije Islamske zajednice u Srbiji, imaće uticaja na prilike u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu gde Bošnjaci čine većinu stanovništva.

 

Odlazak Zukorlića u 52. godini uticaće na odnos snaga između tri najuticajnije bošnjačke stranke u Srbiji, na odnose između dve islamske zajednice u zemlji i na položaj Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru.

Kao i lideri druge dve uticajne bošnjačke stranke, i Zukorlić je bio sinonim za partiju koju je osnovao i u kojoj je čvrstom rukom određivao kurs političkog delovanja, od lokalnog nivoa do Skupštine Srbije. Dobro procenjujući da može da se nametne kao još jedan od lidera među sandžačkim Bošnjacima, Zukorlić je 2016. godine podneo ostavku na funkciju muftije da bi predvodio Stranku pravde i pomirenja (SPP) na parlamentarnim izborima. (Biografija Muamera Zukorlića )

Time je direktno uzvratio na opravdane optužbe lidera Stranke demokratske akcije Sandžaka (SDA) Sulejmana Ugljanina i Sandžačke demokratske partije (SDP) Rasima Ljajića da iz senke Islamske zajednice(IZ) rukovodi političkom partijom, čiji je naziv tada bio Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka. Bacajući im rukavicu u lice, Zukorlić je tada najavio da će u predstojećim godinama od njih dvojice preuzeti lokalnu vlast i poslanička mesta u parlamentu Srbije. Znajući kakvim ličnim kapacitetima i sa koliko njihovog “prljavog veša” Zukorlić raspolaže, Ugljanin i Ljajić su veoma brzo sklopili sporazum o strateškoj saradnji.

Od 2016. godine, kada je ušla u parlament Srbije, Zukorlićeva SPP je beležila manje ili veće uspehe, ali se može reći da je imala stalan rast popularnosti. Na prošlogodišnjim lokalnim i parlamentarnim izborima, uspela je da osvoji poziciju predsednika Opštine Sjenica i četiri poslanička mesta u Skupštini Srbije.

Rivalstva

Smrt Zukorlića zadesila je njegovu stranku u trenutku kada se zna da će parlamentarni i predsednički izbori biti održani za pet meseci. Imajući u vidu da je Zukorlić bio jedini istinski autoritet u stranci i da javnost među njegovim saradnicima ne vidi nikoga sa makar približnom harizmom, realno je očekivati frakcijske borbe za lidersku poziciju.

Posmatrajući dosadašnju partijsku strukturu, može se očekivati da se u trku uključe najmanje tri pretendenta na čelnu poziciju. Vremena za “rovovsku borbu” nema jer su izbori na pragu, što bi moglo da rezultira brutalnim unutarpartijskim obračunom, čiji je epilog nemoguće predvideti.

Sa druge strane, za partije Ljajića i Ugljanina tajming je idealan. Stranka pravde i pomirenja mora da rešava unutrašnje probleme u kratkom roku, čime se otvara prostor za druge dve vodeće bošnjačke partije u predstojećoj kampanji. SDA i SDP će sigurno iskoristiti momenat da dodatno pogoršaju stanje unutar SPP, sa ciljem da je eliminišu sa scene ili da bar preuzmu deo njenih glasača. S obzirom da je od Zukorlićeve smrti proteklo tek nekoliko dana, teško je predvideti kada će događaji i početi da se odvijaju u tom pravcu.

Islamska zajednica u Srbiji

Mevlud Dudić, bliski Zukorlićev saradnik, formalno je početkom 2014. godine od njega preuzeo funkciju predsednika mešihata Islamske zajednice u Srbiji. Među vernicima uživa određen ugled, ima organizacione sposobnosti i važi za Zukorlićevog sledbenika. Zbog toga se funkcionisanje i unutrašnja organizacija IZuS u ovom trenutku ne dovodi u pitanje. Njegov najveći problem u budućnosti biće postojanje paralelne Islamske zajednice, nastale posle neuspelog pokušaja dela imama da smene Zukorlića.

Nekoliko pokušaja izmirenja i objedinjavanja paralelnih verskih islamskih struktura u Srbiji nisu urodili plodom, čak ni u slučaju direktnog posredovanja državnih vrhova Turske i Srbije. Turski Dijanet, vrhovni verski autoritet koji priznaje Rijaset Islamske zajednice Bosne i Hercegovine, predlagao je opšte izbore unutar IZuS, što je tadašnji muftija Zukorlić kategorički odbio. Njegov naslednik, muftija Dudić, nasledio je i stav da se od odmetnutih imama paraverske tvorevine očekuje samo teoba (pokajanje) i ništa drugo.

Ako u nekom trenutku ponovo bude otvoreno pitanje postojanja paralelnih islamskih zajednica koje gotovo deceniju i po dele vernike i destabilizuju Sandžak, pitanje je da li Dudić ima dovoljno čvrstine i argumenata da ostane pri tako tvrdom stavu. Da je Zukorlić živ, situacija bi bila znatno drugačija jer to pitanje verovatno ne bi bilo ponovo otvarano.

Za raziliku od Islamske zajednice u Srbiji, koja ima istorijsko i ustavno utemeljenje, Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru projekat je koji je nastao na Zukorlićevoj “specifičnoj težini” i političkom uticaju, nepromenjenom od vremena ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića do sadašnje vlasti predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Ministar prosvete u Đinđićevoj vladi lično je 2002. godine doneo u Novi Pazar dozvolu za rad fakulteta. Zukorlić ga je veoma brzo promovisao u Univerzitet, što Komisija za akreditaciju visokoškolskih ustanova Srbije nikada nije ozvaničila. Univerzitet je nastavio da radi, a i dalje postoji jedino na osnovu Uredbe Vlade Srbije, kao rezultat političke nagodbe Vučića i Zukorlića o podršci u državnom parlamentu. Stoga će budućnost Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru zavisiti i od ishoda političkih borbi unutar Stranke pravde i pomirenja, odnosno prevazilaženja haotične situacije nastale iznenadnim gubitkom lidera, i od odnosa političkih snaga u budućnosti.

Zukorlić i Srbija

Odnos Zukorlića prema verskim autoritetima Srpske pravoslavne crkve zasnivao se na protokolu i kurtoaziji, pripadnicima srpskog naroda je često slao poruke da su muslimani autohton narod i nisu neprijatelji Srbije. Istovremeno je imao veoma dinamične odnose sa političkim predstavnicima većinskog srpskog naroda, od srdačnih sastanaka u kabinetima, do situacija na ivici incidenta na ulicama Novog Pazara. Vešto koristeći infrastrukturu i resurse Islamske zajednice, Univerziteta u Novom Pazaru ili svoje partije, Zukorlić je često vodio politiku toplo/hladno, čime je vlastima u Beogradu slao poruku da su strukture kojima je upravljao bitan faktor stabilnosti tog dela Srbije.

Jedna od Zukorlićevih karakternih osobina svakako je bila ambicioznost, koja ga je sa svega 23 godine dovela na položaj verskog poglavara, a dvadesetak godina kasnije i do pozicije potpredsednika Skupštine Srbije. Iako je ranije umeo da govori veoma oštro i zapaljivo protiv Srbije, po ulasku u politiku je promenio stav, naročito nakon preimenovanja partije u Stranku pravde i pomirenja. Takav naziv partije oslikavao je Zukorlićevu težnju da radi na pomirenju i povezivanju Srba i Bošnjaka, a logičan ishod promene stava je i njegov savez sa Vučićem u prethodnih pet godina.

Izvor: Radio sto plus