Mirjana Prljević: Bog ti uvek daje onoliko koliko možeš da izneseš ili podneseš-naša Mladost itekako u stanju da zasluži svoju, a time i našu, Budućnost.

Izuzetna su čast i zadovoljstvo dobiti priliku da sa nama ponovo podelite Vaše mudre reči koje
uvek upućuju na duboko razmišljanje i traganje za suštinom stanja stvari. Zaista je mali broj
ljudi kao što ste Vi, ljudi koji mobilišu različitost u jedinstvo potrebe za borbom koja će značiti
i krajnji rezultat imati da ovo naše, gde trenutno jesmo, postane bolje mesto za budućnost.
Pripremajući se za ovaj intervju shvatio sam da ste Vi prava adresa na koju mogu uputiti pitanja
koja su krucijalna za opstanak naše Srbije, a koja se tiču zaboravljenog i u stranu skrajnutog
pitanja našeg opstanka kao naroda na ovom prostoru. Upravo iz tog razloga bih ovaj intervju
počeo pitanjem, šta nama, danas (prema Vama) poručuju napuštena srpska sela?

MP: Hvala Vama Bojane na pažnji i podršci koju pružate na svom sajtu kako meni tako i našim
čitaocima. Znate kako se kaže u našem narodu: Kartu čitaj, seljaka pitaj. Nekako strepim da mi,
ukoliko više i mudrije ne aktiviramo strateške dimenzije razvoja i unapređenja života na selu,
nećemo uskoro imati više koga da pitamo šta se stvarno dešava van gradova. Svetlih primera
ima, i polako se, usled ove pandemije, sve više narod polako vraća na selo, mladost je oživljava
na svoj a mudrost na svoj način. Ali, i dalje imamo činjenicu da nam puno ljudi odlazi iz
zemlje. Veliki je ruralni egzodus načinjen u prethodnih pet, šest decenija i sve je ovo posledica
nedostatka strateškog razvoja zemlje ili nečije zle namere. Napuštena sela, po meni, poručuju da
tu života ima sve manje jer se mi sami tako postavljamo. Okrenuti veštačkim svetlima grada ne
vidimo iskonsko i prirodno svetlo sela. To je zapravo naše poreklo. Verujem da se aktivnim i
svakodnevnim akcijama možemo ponovo motivisati i inspirisati da zov napuštenih sela koja
vape za smehom dece i porodičnim radostima dopre do najdubljih nas. Ovako poruke da smo ih
zapustili, zaboravili, i na neki način odvojili od sebe samih, vode ka tome da smo i deo nas
samih odsekli, da nam ta praznina sve više nedostaje da bismo bili kompletni. Zato u Strategiji
T.E.S.L.A. poslednje slovo A i jeste posvećeno aktivizmu, i to aktivizmu na svim nivoima,
pogotovo na selu.

-Imajući u vidu da ste svetski poznati lider u oblasti Strateškog pozicioniranja i da ste
planetarno prihvaćeni kao vodeći u toj oblasti, moram da Vas pitam, kako strateški
pozicionirati našu sadašnjost da bi imali bolju budućnost? Šta učiniti da čovek koji živi,
radi i proizvodi na selu dobije ”vizu” za bolje sutra. Rečju, da vratimo mladost u selo i da
se ponovo udahne život u sredine gde ga više i nema?

MP: Pored Investicionog plana 2020-2025 koji je ponudila Vlada Srbije i Ministarstvo za za
brigu o selu, i koje jeste dobar potez, ja bih i dalje radila na izradi Strategije razvoja
unapređenja života na selu i to za narednih pedeset godina, a ne ovako na po pet godina. To bi u
ovom slučaju trebali biti Razvojni ili akcioni planovi na pet godina u okviru same strategije.
Razvoj sela, baš kao i zaštita prirodne sredine, imaju svoje cikluse, kako prirodne tako i
strateške, i ne može se planiranje i strateški razvoj raditi na tako kratke vremenske periode.
Potrebno je sagledavati duže vremenske intervale, jer bi praćenje istih dovelo do kvalitetnijih
mera koje uvek nose nove mere jer se situacija na terenu konstantno prati po osovini planiraj-
kontroliši-planiraj. Ovako gledajući, nisam sigurna da razumem šta je po planu nakon 2025?
Kako onda neko da ode na selo, preseli svoju porodicu ili posao, a da ne zna šta ga čeka po pitanjima sveukupne infrastrukture, internet mreže, ili podrške razvoju obrazovanja? Lično, više
sam puta ukazivala na potrebu posmatranja mapa Srbije na kojoj bi jasno bili navedena sva
područja gde sela ima po razvojnoj skali, stanju infrastrukture, odnosa obradivog-šumskog
terena, populacije po godinama, polu i profilu sektorskih orijentacija. U napred pomenutom
Planu postoji samo jedna mapa. Ja smatram da je to nedovoljno. Mediji nisu najbolje
pripremljeni da konstantno prate sve aktivnosti razvoja sela. Imamo odlične emisije ali sve je to
dosta sektorski (razvoj vina, rakije, voća, domaćih proizvoda npr), a nama je potrebno da
razumemo selo u celosti razvoja naše zemlje. Moji pravci preporuka za razvoj sela za narednih
pedeset godina idu u smeru formiranja green-village, odnosno zelena-sela koja bi prioritetno
bila okrenuta proizvodnji hrane, brown-village, odnosno braon-sela koja bi prioritetno bila
okrenuta razvoju malih zanata, male industrijske proizvodnje, bleu-village ili plava-sela
okrenuta ICT sektoru razvoja manjih zaokruženih seoskih područja koja bi bila prava celina za
određenje ICT-industrijske centre, i golden-village ili zlatna-sela koja bi se preuredila za život
osoba tzv. trećeg doba, za prava sela-domove za stara lica. Svi oni bi bilo uređeni tako da im je
osnovna delatnost po gore navedenim profilima, ali bi svakako razmena između njih bila
itekako važna. Ta interakcija sa jasnom fokusiranošću na osnovne pravce razvoja bi tako i
privukla osobe koje se bave danas u nekim drugim mestima po Srbiji ili u dijaspori da dođu baš
tu, gde je sve postavljeno u funkciji njihovog daljeg razvoja i da investiraju ili žive. I kao što
uvek naglašavam, jedino aktivan i zdrav pojedinac čini aktivno i zdravo društvo, a ovo bi
svakako doprinelo povratku na selo. Kada uz mape dodate i kompas, dobijate tačna područja i
pravce kako dalje razvijati, ne samo sela, već i gradove na harmonijskom nivou, a time i
sinhonicitet mladosti i mudrosti koja se udružuje radi daljeg razvoja zemlje.

-Došli smo u situaciju da su nam mnoga sela pusta i ukoliko se trend ”umiranja”naših
sela nastavi imaćemo situaciju da ćemo ostati bez najbitnijih domaćih proizvođača zdrave
hrane koja je u prošlosti bila osnova zdravlja naših predaka. Koji su razlozi, prema
Vama, zbog kojih su nam pusta sela?

MP: Pored navedenih faktora i nedostatka višedecenijske strategije, nedovoljna pažnja kako
državnih organa na svim nivoima tako i medija na inicijative poput Udruženja DobroČini, ili
Udruženja CERUDA za ruralni razvoj sela i cirkularnu ekonomiju. S tim što moram reći da ih
ima još puno jer mi se oni obraćaju za podršku na strateškom razvoju istih. I ono što jeste
najveći izazov to je planiranje razvoja takvih udruženja uz nedostatak strateškog okvira koji
država treba da ponudi. Nedostatak vizije, jasnih ciljeva, konkretnih projekata za razvoj sela uz
istovremeno odumiranje škola, zapuštenih njiva i napuštenih rodnih kuća poslednjih decenija,
loših lokalnih i seoskih puteva, nebriga o navodnjavanju i našim rečicama, protivgradnoj
opremi i slično, sve su to razlozi zašto su nam pusta sela. Da bi se, uz časne izuzetke, seoska
područja harmonično razvila na celoj teritoriji zemlje Srbije potrebno je sveukupno i celovito
sagledavanje kako izazova, tako i potencijala. Samo tako će razlozi protiv postati izazovi za.

-Srpski seljak je oduvek bio na braniku opstanka našeg Roda. Dočekivao je neprijatelja
na kućnom pragu, braneći ognjište predaka da bi posle išao na oranje. Šta je srpski seljak
danas i da li mu je omogućena koegzistencija sa savremenim tokovima života?

MP: Iz svega navedenog srpski seljak mora biti mnogo više cenjen, slušan i podržan. I to ne ad-
hoc merama i kratkoročnim potezima, već ozbiljnom namerom oživljavanja sela kroz Strategiju
koja će kako njemu tako i nama biti putokaz na putu zajedničkih napora. Nije ovo nimalo
jednostavan put, ali svakako može biti pravi jer nas vodi ponovo ka sebi samima i svome Rodu.
Ja često ukazujem na analogno-digitalnu stranu današnjih strategija i ako igde ima mesta za
jednu takvu strategiju, to je onda ona koja budi selo i seljaka na moderan način uz upoznavanje
sa savremenim tokovima života i uz negovanje tradicionalnih vrednosti. Onda je na njemu izbor
koliko će da dozira modernog u skladu sa svojim poimanjem tradicije i života uz očuvanje svih
običaja i pravilnog života na selu. To je itekako moguće i lako izvodljivo.

-Vi ste neko ko je uvek spreman da svoju mudrost podeli sa mladima i ko nikada ne gubi
nadu da će mladost izneti teret borbe za neku bolju budućnost. Da li su mladi u stanju da
pronađu onaj deo slagalice koji nedostaje i uspeti da spasu ”tiho umiranje” naše nacije?

MP: Kao neko ko se uvek drži molitve i poslovice Bog ti uvek daje onoliko koliko možeš da
izneseš ili podneseš, sigurna sam da je naša Mladost itekako u stanju da zasluži svoju, a time i
našu, Budućnost. Prošle nedelje imala sam priliku za druženje uz predavanja na prvoj
Konferenciji IIMPROVEMENT na Zlatiboru, organizovanu od strane Unije studenata Fakulteta
Tehničkih nauka iz Novog Sada i to grupe studenata sa Fakulteta za Industrijsko inženjerstvo i
menadžment. Bilo ih je 230 i prava ja radost tog druženja bila videti njihove oči koje traže nova
znanja, upoznati njihova srca i umove koja su spremni za nove izazove, i iznad svega, oni žele
da uče i rade, da izgrađuju svoju zemlju i sebe same. Sigurna sam da su i drugi mladi u tom
istom modu. Oni su ti koji bolje razumeju sadašnji trenutak nego mnogi od nas. U to ime sam
im ponudila i saradnju na platformi TESLA SQUARE jer naš slogan i jeste Mesto gde Mladost
ima reč. Trebamo ih slušati i čuti, razumeti ih i posavetovati samo onda kada sami zatraže,
podržavati i iznad svega voleti kao deo svoga Roda i svoje današnje zajednice. Mi smo
teritorijalno mala zemlja, ali istorijski i po tradiciji velika, i kada god imamo mogućnost
udruživanja i sloge mi smo najjači, najjači u smislu realizacije svojih snova i pretvaranja istih u
realne domete.

-Šta je za vas Putokaz Mudrosti koji treba slediti ”običan” čovek danas u Srbiji?

MP: Puno je, Bojane, putokaza mudrosti na svakom koraku. Nekada su to druženja i razgovori
sa drugima, nekada čitanje knjiga i gledanje raznolikih videa, ponekad samovanje i razgovori sa
sobom koji dovode do smirenja duha, uma i srca kako bi doneli pravilne odluke. Ja sa Vama
ovom prilikom delim četiri knjige koje trenutno čitam, koje se u meni prepliću i poručuju:
knjiga Izvor je naš um vođen srcem i duhom, knjiga Moć vizije je putokaz kako da najbolje
definišemo šta i kuda idemo, knjiga NLO nad Balkanom koja budi maštu, kreativnost i
inspiraciju da gledate više i dalje, i poslednja, knjiga Putokazi Mudrosti koja obilato nudi kratke
forme poslovica i mudrosti u kojima leže zrnca radosti i spoznaje. Na Vama je da ih pronađete i
utkate u svakodnevni život na svoj način. Svi smo mi Zemljani, kako je to najbolje rekao i pojasnio Nikola Tesla, i naša misija je da pronađemo tu Frekvenciju Mira na zemlji a zatim je
negujemo i dalje gradimo osluškujući sebe i druge.

-Zajedno sa gospodinom Brankom Dimitrijevićem ste autor prvog Poslovnog romana
Novi Algoritam Srbije, i, prosto mi se nameće pitanje, da li je Novi Algoritam Srbije
”seme upustva za bolje sutra”posejano širom vascelog Roda da donese plod koji će
značiti da se vratimo sami sebi?

MP: Možemo i tako reći, i hvala Vam na ovim rečima. Činjenica da je algoritam po svom
značenju opis za rešavanje nekog problema, da je algoritam konačna i precizno definisana
procedura, niz dobro definisanih pravila, kojom se ulazne vrednosti transformišu u izlazne, ili se
opisuje izvršavanje nekog postupka. Mi smo u knjizi dali primer Diska Principa, Potreba i
Vrednosti, baš kao i Matricu integrisane mudrosti zvanu Strategija T.E.S.L.A. koji od nivoa
pojedinca do nivoa društva opisuje korake jednog algoritma. Kao i u svakom predstavljanju
nečeg ovako kompleksnog važne su definicije kategorija koje smo mi i ponudili svakom čitaocu
kako bi probudili njegovo srce, um i duh i inspirasli ga da pronađe svoju slagalicu u slici
budućeg razvoja Srbije. Roman smo posvetili Budućim generacijama koje i treba da nas vode u
toj 2043. godini u kojoj je radnja romana smeštena. Slučajnosti ne postoje i zato je odabrana baš
ova godina, godina u kojoj se obeležava sto godina od smrti Nikole Tesle. Današnje posejano
seme treba vreme, pažnju i ljubav svih nas kako bi izrodili zemlju i plodove koje mi želimo.
Čuvajmo i negujmo mladost ove zemlje svojom mudrošću.

-Želeo sam baš sa Vama da razgovaram o zaboravljenoj temi napuštenih sela i ”običnih”
ljudi koji su istinski heroji i temelj naše održivosti kao naroda. Koja je Vaša poruka
čoveku u Srbiji, danas, sada i ovde? Šta da učini da bi sačuvao sebe i ognjište predaka,
samim tim i svoj Rod?

MP: Volite se ljudi, negujte solidarnost i empatiju, budite tu za svog najbližeg, kako za
porodicu tako i za komšiju. Vidite gde ste potrebni i koji su vaši najbolji kvaliteti za izgradnju
društva na lokalu ili na višim nivoima, i tako krenite malo po malo. Od jezgra jedne grudve
nastaje lavina. Bitno je da imamo ta lokalna jezgra. Udružene i objedinjene niko nam ništa ne
može, jer to je onda prirodni štit koji nas brani od svih nevolja. Slušajte svoje srce i glas
intuicije jer to su putokazi Božje mudrosti u Vama.

Mnogo Vam hvala, Draga Mirjana, na izdvojenom vremenu i zbog toga što ste baš nama
ukazali čast da uradimo intervju sa Vama imajući u vidu da ste neko ko je zaista vrh piramide
kada govorimo o znanju, iskustvu i mudrosti.

Razgovarao: Bojan Milić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *