Siđu siti, dođu gladni i kolo nesreće se okreće
Menjajte vlast, sisteme i režime koliko hoćete, dragi Srbi. Pljujte i ubijajte kraljeve i predsednike. Ništa se promeniti neće.
„Promena je u vama“.
Jer ti si ono što misliš.
Ako u državi nema istomišljenika, onda je to pomućena država.
Mnogo partija, mnogo problema. Siđu siti, dođu gladni i kolo nesreće se okreće.
Dokle?
Sve dok se ceo narod ne udruži u jednu misiju i kolektivno krene ostvarivati zadate ciljeve.
To je rat u kome treba da pobede Srbi.
Pobediti sopstveni mentalitet moralom, a svaki pojedinac mora biti svakome policajac. Kada se takva svest u Srba podigne, doći će do poboljšanja i izobilja.
A ne večito, „ajd’ ti, što ja?“.
Malo da uporedimo našu svest i svest naših neprijatelja:
Uzmimo na primer Šveđane. Pecaš ribu na jezeru, zakači se plovka, Šveđanin je otkači i pusti. Zato što se plaši da ga neko ne vidi i prijavi, a kazne velike! I prijaviće ga svako, bez oklevanja. Zato se zečevi šetaju po njihovim parkovima. Vremenom ljudi stiču moralne vrednosti i navike u ophođenju kako prema životinjama, tako i prema ljudima. I takva svest je i u drugim državama.
A kod nas?
Od čega zavisi to što se mi razlikujemo od njih?
U principu mi stvarno nismo loši ljudi, ali smo za sebe najgori. I niko ne može da te uništi kao što možeš sam sebe.
U principu narodi se i razlikuju po mentalitetu, pa se i mi nalazimo na nekoj lestvici.
Moje nije da sudim na kojoj je visini ta lestvica.
Siđu siti, dođu gladni i kolo nesreće se okreće
Balkanska