Screenshot

„Srpski gospodin Tramp“

„Ko je taj Dragan Marković koji je gradonačelniku Beča predao ‘zlatnu medalju’? – pita se u nadnaslovu svog teksta u bečkom „Standardu“ novinarka Adelhaid Velfl – i odgovara svojim portretom tog srpskog političara.

„Dragan Marković – Palma“, piše Adelhaid Velfl u svom tekstu, „inkarnacija je od krvi i mesa balkanske varijante ‘biznismena’ i predstavnika turbofolk-vulgarnosti. Uticajan je, jer je bogat.“ Posle kratke informacije o poslovnim aktivnostima političara, tekst se nastavlja međunaslovom: „Omiljeni napadi na seksualne manjine“: „Napad na seksualne manjina spada u njegove najomiljenije gestove, koji očigledno služe da ga predstave kao posebno muževnog. U mom gradu nema tipova koji čudno hodaju i čupaju obrve, kaže o Jagodini u kojoj je bio gradonačelnik od 2004. do 2012. godine. Ako Evropu vode homoseksualci onda je za nas bolje da ostanemo gde smo i čuvamo ovce, rekao je jednom drugom prilikom“.

Screenshot

„Marković, naravno, zna da sa takvim iskazima na duboko homofobnom Balkanu žanje tapšanje po ramenima i glasove birača. Ali, taj citat pokazuje da je za njega – kao i mnoge političare u Jugoistočnoj Evropi – pokušaj povezan sa EU da se ostvare građanska prava i transparentnost i da se suzbije samobogaćenje političara i stranaka, zapravo nešto strano.

No Marković je zaista vrlo ambiciozan i zato već godinama redovno putuje za Beč, objašnjava autorka, dodajući šta je sve Marković sagradio u Jagodini i da se pobrinuo da tamošnjoj deci grad omogućava da idu na raspust i da je „čak pozivao svadbene parove besplatno na putovanja. Penzioneri takođe imaju podršku kada je reč o zdravstvenoj zaštiti, a mladi dobijaju stipendije“.

U članku se dalje navodi da Marković sebe vidi kao biznismena u politici i da gaji simpatije prema Donaldu Trampu te da mu je „moralni kompas isto tako stran. Svoju stranku Jedinstvena Srbija osnovao je sa teškim kriminalcem i masovnim ubicom Željkom Ražnatovićem zvanim Arkan, koji je početkom 90-ih pustošio čitava sela u Istočnoj Bosni i klao ljude koji su imali muslimanska imena. Narodski nacionalista Marković poriče i genocid u (…) Srebrenici“.

U nastavku teksta se pominje i da je Marković 2014. osuđen zbog diskriminacije, jer je u jeku svog protivljenja Paradi ponosa u Beogradu homoseksualce okarakterisao kao bolesne, te da je bio protiv imenovanja Ane Brnabić za premijerku, ali je rekao da je naučio da prihvata stvari koje mu se ne dopadaju ako su u interesu države.

Premijerka Ana Brnabićeva je „sve drugo samo ne ikona borbe za prava seksualnih manjina ili žena; ona je privilegovana poslovna žena.“, Screenshot

„Sama Brnabićeva je sve drugo samo ne ikona borbe za prava seksualnih manjina ili žena. Ona je privilegovana poslovna žena. To što je njena životna partnerka sada dobila bebu, za nju je privatno radosna vest – ali drugi homoseksualni parovi u Srbiji od toga nemaju ništa. Političari poput Markovića, koji otvoreno diskriminišu ljude homoseksualne orijentacije, čine to i zato što znaju da iza sebe imaju veliki deo naroda. Mnogi ljudi na Balkanu veruju da čovek može da se „odluči“ za heteroseksualnost ili homoseksualnost. I tako homoseksualnost negativno označavaju kao nešto evropsko.“

„Marković nije ideolog, već pragmatičar, koji naprosto proračunava sa čim će imati najveći uspeh. U traktore se ne sipa patriotizam, već benzin – tako je obrazloži svoju odluku da sarađuje i sa proevropskim vladama u Srbiji“, piše Adelhaid Velfl za bečki „Standard“.

Priredio Saša Bojić

Izvor: DW

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 30 seconds