Šta natera mladog čoveka da prestane da se pita, da prestane da čezne da vidi šta ima iza onog i onog i onog zida?

Možda vam je nekad neko rekao da, ako želite da se uverite da li je med pravi, prirodan, a ne pravljen, proverite to tako što ćete kašiku umočiti u njega, a onda je dizati sve više i više i ako je nit meda neisprekidana, to je pravi, med, ukoliko se kida i kaplje u sitnim delićima, med je veštački.

Piše: Milica Eseš Pinter

Tako meni izgleda i život.

Dokle god je nit radoznalosti, sumnje, želje da se ispita i sazna, da se proveri, cela, neprekidna, dotle smo živi. Prestanemo li se pitati, prestanemo li sumnjati, prestanemo li biti gladni znanja i informacija, umiremo.

Samo intelektualna smrt je smrt.

Prazne ljušture, koje se hrane da bi sutra ustale, dišu, ležu, bude se, množe, nisu žive.

I zato ne prestajem da se bunim i opirem i ne odustajem od diskusija i ubeđivanja.

Šta natera mladog čoveka, od 20 godina, da umre? Da prestane da se pita, da prestane da čezne da vidi šta ima iza onog i onog i onog zida? Šta ga natera da prihvati nešto, zdravo za gotovo, a da ne proveri?

A oko sebe viđam sve više i više mladih ljudi koji nisu naučeni da gibaju mozak. I to me tera u očaj.

Nema ko da ih nauči kako da krive vijuge, da ih izoštravaju, da se ne plaše njihovih lavirinata, pa da ih i preskaču, ako je potrebno…

Advertisements

To me podseća na tunele kojima stoka ide na klanje. Zavarana da bega nema i da izlaza nema, kreće se prolazom koji se sve više i više sužava, oseti stranice sa obe strane, spiralno, u krug, u krug, dok se prolaz toliko ne suzi da jedno po jedno ne dođe pod nož.

Šta natera mladog čoveka da prestane da se pita, da prestane da čezne da vidi šta ima iza onog i onog i onog zida?

Balkanska

Advertisements