Nedavno je u Srbiju došao Jack Dimich, to jest Željko Dimić, glumac koga je put naveo u Njujork, gde je završio glumu na Institutu teatra Lija Strazberga i započeo svoju karijeru. U Galeriji Polet u Beogradu je dva puta nastupio sa svojom monodramom „Oj, živote” i na maternjem dijalektu i „u zatvoru u Foči” očarao publiku. Tom prilikom, porazgovarao je i sa nama…
Balkanrock: Diplomirali ste na Institutu teatra Lija Strazberga. Koliko je pažnje posvećeno razvijanju muzičkih sklonosti glumaca na ovom institutu?
Jack: Svi moji profesori na Institutu teatra Lija Strazberga su insistirali na povezanosti muzike i rada na karakteru (liku). Naročito Majkl Margota, koji me je primio na klasu, profesor koji je bio konsultant glumcu Džeku Nikolsonu šest godina. Naime, učen sam da za svaki lik koji spremam izaberem omiljenu pesmu koju stalno slušam dok se pripremam za ulogu.
BR: Kog glumca, domaćeg ili stranog, biste mogli da izdvojite kao talenat za muziku?
Jack: Kevin Bejkon ‒ zato što ima svoj bend, često s istim putuje po Americi i svira, kako bi mi rekli, „za dušu”. Imao sam priliku da ga upoznam nakon koncerta u Vejlu (Kolorado) preko zajedničkih prijatelja. Ima odličan glas i veoma dobro svira gitaru.
BR: Šta biste rekli o svojim pevačkim mogućnostima?
Jack: Moje pevačke sposobnosti su prosečne, što mislim da je moj veliki nedostatak. Možda posedujem talenat i sklonost ka muzici, ali pevanje mi nije najjača strana. Nisam nikada igrao u mjuziklu.
BR: Šta najčešće slušate?
Jack: Slušam sve osim novokomponovane folk muzike. Klasičnu i filmsku muziku najčešće. Betoven, Rosini, Vagner, Čajhovski, Šubert, Mokranjac, Mocart. Jedan od mojih omiljenih kompozitora filmske muzike je Enio Morikone. Često uzivam u slušanju savremenih kantautora, kao što su: Leonard Koen, Brus Springstin, Brajan Feri, Bob Dilan, Džoni Keš, Dejvid Bern.
BR: Čitate li biografije muzičara i koje?
Jack: Naravno. Biografije svih onih koje slušam. Biografija Džonija Keša je fascinantna. Naročito sam bio oduševljen njegovom životnom pričom kad sam pročitao njegovu autobiografiju „Man In Black”.
BR: Koliko vremena izdvajate za posećivanje koncerata?
Jack: Često sam u Karnegi Holu i Metropoliten operi. I na rok koncertima, kada god imam priliku ‒ Boba Dilana, Dejvida Berna, Brusa Springstina, Petera Gabriela, Pita Jorna i mnogih drugih.
BR: Kada ste na Balkanu, koristite li priliku da posetite neki muzički događaj?
Jack: Na Balkanu takođe. Ako se desi da sam tamo u vreme nekog koncerta.
U Beogradu naročito. Poslednji put sam gledao (slušao) bend Partibrejkers, koji su jedan od mojih omiljenih bendova na domaćoj sceni.
BR: Koliko muzika može da pomogne u pripremi nekog lika?
Jack: Mnogo. Zato za svaki lik imam „njegovu” omiljenu pesmu koju stalno slušam dok radim na istom.
BR: Obraćate li pažnju i koliko na numere koje se spremaju za film, seriju ili predstavu u kojoj igrate?
Jack: Naravno. Muzika je ogroman deo svakog filma, kao što je i ogroman deo naših zivota. Često tražim vezu između nje i onog što gledam.
BR: Kog muzičara biste voleli da vidite u ulozi glumca?
Jack: Već sam ga video i odličan je ‒ Dejvid Bouvi.
Izvor: Balkanrock